AIM: start



THU, 25 OCT 2001 14:13:45 GMT

Mutne igre

Trka za izbor drugog operatora mobilne telefonije u Makedoniji poprima dimenzije skandala. Kontraverze i interesi vladajuce VMRO-DPMNE od raspisivanja tendera u vreme najvece bezbednosne krize do danas izazivaju podozrenje i sumnju da se radi o unapred dogovorenom i provizijama debelo placenom dilu sa grckom kompanijom OTE, zbog cega drugi kandidati za dobijanje koncesije domaca "Link Telekom" i britansko-americka "MINT" tuze vladu i najavljuju medjunarodnu arbitrazu.

AIM Skopje, 25.10.2001

Uz onaj pravi rat kojem optimisti vide kraj, jer, zbog snaznog pritiska medjunarodne zajednice postoje sanse da se Ohridski mirovni sporazum konacno usvoji do kraja oktobra, u Makedoniji se rasplamsava drugi, nista manje opasni, niti jeftiniji rat u sveri biznisa. Rec je o trci za izbor drugog operatora mobilne telefonije koja je krenula, na opste iznenadjenje svih, juna meseca raspisivanjem medjunarodnog tendera, u vreme najzesce bezbednosne krize, a do dana danasnjeg, uprkos rokovima koji su istekli, nije okoncana. U ratu su pretendenti za dobijanje dugorocne koncesije za naj unosniji biznis danasnjice i buducnosti: domaca kompanija Link, grcki nacionalni operator OTE i britansko-americki konzorcijum MINT sa jedne strane i makedonska vlada, sa druge. Glavni reziser, sudija i arbiter spora u kojem ima glavnu ulogu je ministar saobracaja i telekomunikacija iz redova vladajuce VMRO-DPMNE Ljubco Balkovski, covek od poverenja premijera Ljubca Georgievskog.

Sve ono sto se dogadja od samog starta ove, kako ocenjuju nezavisni ekonomski analiticari "vesto rezirane, ali prozirne cirkusijade" ide u prilog sumnjama da se opet makedonska visoka politika beskrupulozno bavi mutnim igrama iza kojih stoje licni interesi pojedinih predstavnika vladajuce oligarhije!

Sam tender je objavljen na brzinu, bez zvanicne odluke Vlade u vreme - nevreme, kada su makedonske snage bezbednosti vodile zestoke borbe sa albanskim ekstremistima. I pokraj toga, tender koji je objavila nemacka konsultantska kompanija "Fihtner "jednostavno nije mogao proci neprimeceno, upravo zbog toga sto je sadrzao odredbe kakvih, po oceni eksperata, nema nigde drugde u normalnom svetu. Ne samo sto je obelodanjen na dan pre vikenda, sa rokom za dostavu ponuda od pet dana, bez pocetne cene prodaje koncesije, bez ikakvih obaveza za kandidate, vec i sa naznakom da ponude mogu slati samo kompanije sa najmanje trogodisnjim iskustvom u mobilnoj telefoniji, sa mrezom u najmanje dve drzave i minimum milion pretplatnika, te da nadlezno Ministarstvo za saobracaj i veze ima diskreciono pravo da odluci koga ce izabrati, i to bez ikakvog objasnjenja ostalim prijavljenim kandidatima! Bilo je i drugih nepreciznosti sto su kasnije dale za pravo zainteresovanim kompanijama da ih tumace onako kako njima odgovara, cime je tender poprimio dimenzije novog biznis skandala.

Od najavljenih pet kompanija na tender se prijavilo svega tri. Na sam dan otvaranja ponuda se dogodio, tvrde oni koji su tom cinu prisustvovali, presedan. Jedan od kandidata, koji se unapred smatrao favoritom, grcki OTE, je zakasnio dvanaest minuta, sto je medjunarodnim propisima zabranjeno, i nije bio diskvalifikovan. Uz to je visinu sredstva koje ima nameru da ulozi, ukoliko bude izabran, ponudio naknadno, kada je saslusao konkurente, i to dopisivanjem cifre u dokumentu sa dlana!?!

Nadlezna vladina komisiji je nakon otvaranja ponuda izvrsila rangiranje prijavljenih kandidata. Prvi na spisku je bio domaci Link Telekom koji je za dobijanje koncesije drugog mobilnog operatora u Makedoniji sa partnerima iz inostranstva ponudio fantasticnih 80 miliona dolara! Kasnije je objasnio da je to bila okvirna ponuda koja se treba utvrditi tokom komercijalnih pregovora prilikom preuzimanja posla. Uz Link Telekom su stali: mocna korporacija ZTE sa sedistem u Pekingu, vodeci proizvodjac telekomunikacijske opreme u NR Kini, sa deset hiljada zaposlenih i predstavnistvima u pedeset zemalja sveta, zatim nemacki Simens, sa obavezom da obezbedi menadjment i funkcionalno operiranje sistema i specijalni britansko-americki investicioni fond CVP koji ulaze novac iskljucivo u mobilnu telefoniju sirom sveta. Na velika zvona je javnosti prestavljen dolazak Kineza koji su najavljivali da ce sa deset miliona dolara plus podici i fabriku za montazu mobilnih telefonskih aparata u kojoj bi bilo posla za dve hiljade ljudi! Nazalost za sada, nista od toga!

Drugo rangirana nacionalna kompanija Grcke OTE je ponudila 25 miliona dolara, ali samo ako se ispune njeni uslovi. Najcudnije je strucnjacima zazvucao zahtev da se poveze sa Makedonskim telekomunikacijama, jer se u tom slucaju ne bi dobila konkurencija, i sve one trzisne privilegije zbog kojih se trazi drugi mobilni operator, vec bi se postojeci monopol samo ucvrstio. Mnogima je odmah bilo sumljivo komotno ponasanje Grka, pa su iz "naftalina" izvukli fascikle i prisetili se proslogodisnje privatizacije Makedonskih Telekomunikacija i svega onoga mutnog sto se tom prilikom dogadjalo. U zadnji cas je upravljacki paket dobio Konzorcijum na celu sa madjarskim MATAV-om. Vlasnicima favorita, grcke kompanije OTE je, navodno, tada, da se ne bi bunili, bilo obecano da ce bez problema dobiti koncesije drugog mobilnog operatora. Kako stvari trenutno stoje, na dobrom su putu da tajno dogovoreno i dobiju!

Treci, MINT Telekom je ocenio da je dovoljno da za pocetak da 21 milion dolara, a da zatim u drugim fazama investira jos 30 miliona. Njegova ponuda je u delu funkcioniranja sistema vladi ostala nejasna. Stoga se brzo prosirila spekulacija da navodno, MINT, posto je prisutan na Kosovu, ima nameru da sav posao sa Makedonijom, ukoliko dobije koncesiju, obavlja preko svoje mreze u Pokrajini, a ne da gradi nove instalacije u zemlji, sto se nikome nije dopalo. Optuzbe su energicno demantovane, ali uzalud!

Rangiranje prijavljenih kandidata za dobijanje koncesije drugog mobilnog operatora je bilo samo pocetak rasomonijade koja je usledila i ciji je ishod jos uvek pod velikim znakom pitanja. Prvo je MINT imao primedbe na regularnost obavljenog posla i smatrao da je ostecen nepravilnim bodovanjem,jer navodno, jedini od kandidata isunjava trazene uslove. Osporio je kandidature konkurenata.

Zatim je ministar Balkovski dobio zadatak da iz trke eliminira Link Telekom, jer im je - kakve li ironije- neocekivano pomutio planove i ugrozio data obecanja Grcima.Tako su glasila ubedjenja mnogih koji se u doticni biznis razumiju. Mimo uslova postavljenim tenderom, od rukovodstva kompanije je, pre nego sto su pregovori o dodeli koncesije uopste poceli, jedno za drugim trazeno da dokaze kako ispunjava propisane uslove, da potvrdi svoj kredibilitet i ozbiljnost namera bankarskom garancijom od 10% planirane investicije koju ministar moze da aktivira kada mu se prohte, da dostavi original ugovore o poslovnoj saradnji sa inostranim partnerima, a ne samo pisma namera koje je posedovao, da u Skoplje dodju generalni direktori, a ne samo ovlasceni predstavnici inostranih partnera. Dogadjalo se to u vreme teroristickih napada na Njurork i Vasington i reduciranja avijonskog sobracaja u svetu, pa su pozvani zakasnili. Razgovor sa vladinim predstavnicima ih je potpuno obeshrabrio. Zbog toga, ali i navodno, i iz principijelnih razloga Link je odbio da ispuni novopostavljene van tenderske uslove i ulozio zalbu. Bilo je natezanja, otvorenih svadja i lobiranja na sednicama vlade i nadlezne komisije, pres konferencija, recju, mnogo neprimerenih emocija i neprijatnosti. Na kraju je Ministar, kako je licno izjavio, samoinicijativno, u sta je tesko poverovati, ocenio da prvo rangirani nije ozbiljan kandidat, da nije dostavio neophodnu dokumentaciju i prekinuo komunikacije sa njim.

Link Telekom je odluku o oduzimanju prava za dobijanje koncesije obzalio pokrenuvsi upravni postupak pred drugostepenom komisijom. Njen presedavajuci, kojeg li apsurda, je ministar Balkovski. Odgovora na zalbu nema, a makedonski zakoni kazu da je on automatski negativan ukoliko ne stigne u roku od sezdeset dana.

Ne cekajuci ishod pravne procedure, ministar Balkovski je poceo komercijalne pregovare sa drugorangiraniom kompanijom OTE,i to na drzavni praznik 11 Oktobar. Prvo u Skoplju, gde se oko toga digla velika prasina, a zatim tajno u Studgartu, na racun grckog operatora. Time je, kako ocenjuju osteceni kandidati Link i Mint, samo dao za pravo spekulacijama da je tender unapred dogovoren, te izbor drugog mobilnog operatora u zemlji doveo u kor sokak. U stampi se mnoze pretpostavke o visini provizije koju ce zaraditi ne samo vladajuca VMRO-DPMNE sto OTE uporno protezira, navode se vise stotina hiljada dolara, vec i nemacki advajzori. Grci su, tvrdi se, poznati po slicnim marifetlucima koje su vec izveli, mitom kupujuci mobilne koncesije u SRJ, Rumuniji, Jermenij i Turskoj, u kojima se, nakon otkrivanja istine, vode sudski sporovi.

Kompanije koje se smatraju ostecenim nemaju nameru da se predaju bez borbe. Najavljuju rasplet pred Vrhovnim sudom Makedonije i, ukoliko se pregovori sa Grcima pod hitno ne zaustave, prete medjunarodnom arbitrazom, kako bi dobili obestecenja zbog pretrpljenih materijalnih i moralnih steta. Traze pomoc od poslanika, jer ocenjuju da je ovaj tender postao drzavni problem sa kojim Parlament treba da se upozna, zbog toga sto posledice po makedonski budzet i gradjane- poreske obveznike u ovim slozenim politicko-bezbednosnim uslovima mogu biti katastrofalne. Nije iskljucena i zalba Medjunarodnoj telekomunikacijskoj uniji OUN od koje ce se traziti da tender bude ponisten.

Poseban kuriozitet, kao slag na torti, je predlog Britansko-americke kompanije MINT da se novo nastala situacija razresi licitacijom. Ona sama je svoju ponudu, posredstvom oglasa u stampi, povecala za celih deset miliona dolara, sa 21 na 31 milion. Takvo se nesto u zemlji do sada nije dogodilo. Za ekonomske analiticare i sve koji su na bilo koji nacin involvirani u ovaj najnoviji biznis skandal u Makedoniji, a osobito za ministra Balkovskog, ponuda pretstavlja "neozbiljnu i zakasnelu darezljivost" koja se ne moze prihvatiti.

Kako ce se sve ovo sto se desava odraziti na ugled drzave u ocima nekih buducih inostranih investitora nije tesko pretpostaviti. Sa sigurnoscu se, uz to, moze tvrditi da ce ceh platiti neduzni gradjani koji, u ocekivanju uvodjenja konkurencije, u poredjenju sa drugim zemljama regiona, placaju vise od 20% skuplje koriscenje mobilnih telefona.

AIM Skopje

BRANKA NANEVSKA