AIM: start



THU, 18 OCT 2001 09:50:37 GMT

Vojvodina i decentralizacija vlasti

Autonomija na daljinski upravljač

Pre nego što je neko odlučio da, daljinskim upravljačem u Beogradu imenuje direktora i glavnog i odgovornog urednika TV Novi Sad, vojvođanske političke partije su insistirale na pravu Vojvođana na političko samoodređenje, novcu i vraćanju imovine, a republička vlada nudila etapno vraćanje ovlašćenja nad oblastima koje troše - informisanje, školstvo, kultura, penzije... - ne pominjući ni izvorne prihode, niti novac uopšte

AIM, Beograd,18.10.2001.

Rasplet vojvođanskog televizijskog rašomona odložen je, u parlamentu, na dve nedelje: tek tada će se, ponovo, odlučiti ko ima pravo da imenuje upravu TV Novi Sad - Skupština Vojvodine ili Upravni odbor RTS . Televiziju Novi Sad je 1992, prvo predsednik Izvršnog veća Vojvodine, a potom i Vlade Srbije, Radoman Božović anektirao u centralnu Miloševićevu ratnu lajaonicu. Pre Miloševića i Božovića, RTV Novi Sad je osnovala, opremila i finansirala pokrajinska Skupština.

Prošle godine (29. novembra) 110 od 120 poslanika u Skupštini Vojvodine postavilo je vršioce dužnosti: Aleksandra Kravića i Slavišu Grijića u novosadskoj televiziji i oročilo njihov ve-de položaj do rešenja statusa ove televizijske kuće. Godinu dana posle, status TV Novi Sad nije rešen, zakon o radiodifuziji nije usvojen, RTS nije promenio čak ni zaštitni znak pod kojim je postojao sve ove godine. U prošli utorak (9. oktobra) Upravni odbor RTS je imenovao druge ljude: Petra Jovanovića i Milovana Nedeljkova na ta mesta.

Novosadska televizija, pet dana počinje i završava emisiju vesti novom špicom u kojoj je stih iz "Laloškog valsa" Đođa Balaševića (" …rasti pšenice nek nam je roda, opleti brazdama / nisam ja bitanga pa da te prodam, ovakvim gazdama..."), ali to ne vide i gledaoci prvog kanala RTS kad se te vesti preuzimaju. Za sada, nije uspeo pokušaj da se bučnim javnim zgražavanjem priča o TV Novi Sad svede na kritiku psovke ("Pu, j...m ti mater!") koju je Nenad Čanak, predsednik Skupštine Vojvodine uputio tabli RTS.

Za dve nedelje će biti izvesnije hoće li, kako se ovde naslućuje, neko zatražiti i smenu Nenada Čanka sa mesta predsednika Skupštine. Do tada treba da bude završen posao anketnog odbora koji treba da proceni kako je došlo do incidentne situacije u kojoj je predsednik Skupštine Vojvodine skinuo sa zida, udario štapom i opsovao jajoliki zaštitni znak na tabli Radiotelevizije Srbije.

Čanak je, pošto je saznao da su u Beogradu imenovani direktor i glavni urednik Televizije Novi Sad, uradio sve to rekavši: "Ova tabla neće više ovde stajati. Tu sramotu, to zlokobno znamenje propasti, pokolja i zla pod kojim su ginula vojvođanska deca, ovaj znak pod kojim je zemlja propadala, trebalo je da skinemo još 5. oktobra prošle godine. Nismo to učinili jer smo verovali da će se petooktobarsko obećanje, o vraćanju vojvođanske imovine, ispuniti. Tražili smo da se Radiotelevizija Novi Sad vrati onima kojima pripada, građanima i skupštini Vojvodine. Tako je odlučio pokrajinski parlament i tako mora biti. Treba već jednom staviti tačku na RTS".

Prva reagovanja na beogradsko "daljinsko upravljanje" novosadskom televizijom u Vojvodini su bila identična i nije bilo ni nijanse u izjavama funkcionera Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV), Reformista Vojvodine (RV) i Demokratske stranke (DS): niko, te večeri, nije smatrao da treba da promeni stav i da se "pokaje" za odluku iz lanjskog novembra. Svi su bili za to da je RTV Novi Sad vojvođanska i da njen parlament jedini može da imenuje direktora i glavnog urednika. Nije bilo čudno da tako govore Čanak i Isakov; iz TV studija do ranih jutarnjih sati .Tako su govorili i čelni funkcioneri DS iz Novog Sada: gradonačelnik Borislav Novaković ("odluka Upravnog odbora RTS skandalozna je i neprimenjiva") i Pokrajine: predsednik pokrajinske Vlade Đorđe Đukć, ali i gledaoci, često izvan Vojvodine.

Reakcije iz Beograda, bile su drugačije. Upravni odbora RTS je pokazao zavidan stepen brige za slobodu informisanja: Dejan Mijač je Čankov gest pročitao kao bes i iracionalno ponašanje izazvan jer "su osetili stop za brutalni upad u medijsku sferu, na onaj način kako je to bilo u vreme Miloševića"; Aleksandar Mandić je dodao da je ponašanje Čanka "izašlo iz sfere zdravog razuma" i upotrebio reč "krivično delo"; Stojanu Ceroviću je “to primer uzurpacije vlasti jednim siledžijskim ponašanjem o kojem Upravni odbor ne može ništa da presudi i odluči, ali postoje nadležni koji o tome treba nešto da kažu" dodavši da mu je "prosto dosta takvih gestova i iz Vojvodine i iz ostalih delova i sredina ovog društva". Aleksandar Crkvenjakov je podsetio da je Čanak bio upućen u proceduru izbora novog rukovodstva RTV Novi Sad, ali da je reagovao tek kada su saopštena imena. Prema njegovim rečima, “nije sporno da se RTV NS izdvoji iz sistema RTS", ali da će odluka koju Skupština Vojvodina donese posle rasprave o finasiranju RTV Novi Sad, biti - protivzakonita.

Đinđićevim demokratama je uspelo da u vojvodjanskom parlamentu (15. oktobra) odlože raspravu o vlasništvu nad TV Novi Sad - i po cenu da neke svoje članove nateraju da promene "tri mišljenja za dva dana". Izvršno veće Vojvodine (predsednik Đorđe Đukić je član rukovodstva DS) je u četvrtak, na početku zasedanja, pokrajinskom parlamentu predložilo da ne prihvati odluku Upravnog odbora RTS o imenovanju direktora i glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa RTV Novi Sad. Posle vikenda u ponedeljak, u nastavku prekinutog zasedanja, odustalo je od sopstvenog zaključka; samo ligaši i reformisti su naglasli da su izdvojili mišljenje iz opšteg i ostali pri starom.

Posledice beogradskog imenovanje uprave novosadske televizije liče na mali povod za veliko uzbuđenja. Čini se da je više emocija mogao da izazove zahtev sindikata "Naftagasa" za izdvajanjem Naftne industrije Srbije (NIS), odnosno da osnivačka prava nad naftom u Vojvodini preuzme Skupština Vojvodine, imenuje upravu i stavi van snage odluku republičke vlade o limitiranju plata zaposlenih u javnim preduzećima i iznenadna poseta Nenada Čanka NIS. Ovaj gigant sa 19.000 zaposlenih ima šest (od 10) proizvodnih jedinica, dve trećine radnika, obe rafinerije, dve trećine dohotka... na teritoriji Vojvodine. Niko, van Vojvodine, nije komentarisao podatak da oko 40 procenata budžeta Srbije puni ova naftna kompanija; ceo godišnji trošak Vojvodine je 0,01 odsto budžeta Srbije. Nije odgovoreno zašto, još uvek, NIS nema stalno rukovodstvo i zašto nije imenovan predsednik upravnog odbora umesto prononsiranog Živka Šokolovačkog,visokog funkcinera i saveznog poslanika JUL-a. Naftna priča ostala je u senci televizijske; očito je da kako bude raspletena televizijska, tako će biti i svaka druga, pa i naftna.

Već dugo, iz Vojvodine se traži da se jednim, ponište 102 protivustavna zakona kojim je Miloševićev režim dodatno suzio ovlašćenja pokrajinskih vlasti. Ovih dana, apelujući na strpljenje, poslanici DS u pokrajinskom parlamentu govorili su da "tek što nije" došlo do usvajanja "omnibus zakona" kojim bi to bilo učinjeno, bez objašnjenja zašto već nije. Vojvođanske stranke insistirale su na pravu Vojvođana na političko samoodređenje, novcu i vraćanju imovine. Republička Vlada nudila je etapno vraćanje ovlašćenja nad oblastima koje su tradicionalni potrošači - školstvo, zdravstvo, kultura, informisanje, penzije... Nije pominjala ni izvorne prihode ni novac uopšte. Deklarativno, Vlada je zainteresovana da neka ovlašećenja prenese na autonomnu Vojvodinu, ali, kako se čini, bez novca ili na odloženo plaćanje uz nedefinisan rok. U televizijskoj emisiji, u kojoj su raspravljalo ko treba da imenuje upravu novosadske televizije, jedan gledalac je slikovito opisao tu vrstu nadigravanja: "isto bi bilo da vam ukradu auto, policija ga nađe i onda razmišlja da li je pravo vreme da vam ga vrati".

Bilo je više učtivih upozorenje da će Vojvođanima postati dosadno da šapću nježnu reč u debelo uvo. Jedno od takvih poslato je i usvojanjem Platforme o autonomiji Vojvodne koju je (20. avgusta) potpisalo 14, autohtono vojvođanskih, mahom građanskih i manje-više autonomaških partija i nevladinih organizacija iz Vojvodine. To nije bilo samo definisanje programa, bila je opomena vladajućoj koaliciji DOS da predugo odlaže suštinsku decentralizaciju države, vlasti i novca. Sutradan je Predsedništvo DOS bilo na gostovanju u Novom Sadu i dogovoreno je da će Vlada Srbije naći model povratka autonomnih ovlašćenja, u okviru postojećeg srpskog Ustava, tokom sledeće dve sedmice. Do polovine oktobra, nije se dogodilo ništa.

Stav da o ustavnom položaju Vojvodine demokratski treba odluče sami Vojvođani i da to bude ugrađeno u novi Ustav "u celosti i bez promena", komentarisao je tada Isakov: "Građani Vojvodine će o ustavnom položaju pokrajine odlučivati izborima ili referendumom, u zavisnosti od toga za šta ukaže potreba. Vojvodina ima svoj politički subjektivitet i njena autonomija nije predmet rasprave i nagodbe, već se može samo govoriti o metodologiji ostvarivanja autonomije".

Zahtev da se ukidne zakona o sredstvima u svojini republike kako bi bila vraćena imovina opštinama, gradovima i, naravno, Vojvodini posledica je usvajanja republičkog zakona o privatizaciji. Tim propisom Vojvodini je dozvoljenno da dobije pet odsto od vrednosti (njenog) prodatog kapitala. To je, ovde, doživljeno kao ponižavanje - i u kafani, ako je konobar pristojan, dobije veći bakšiš, jedan je od komentara. Republička skupština je odbila amandman pokrajinskog parlamenta kojim se tražilo da on propisuje uslove prodaje društvene i državne imovine na teritoriji Vojvodine.

U Vojvodini, sudeći po svemu, počinje sezona glasnog traženja jasnog odgovora na pitanje "čije je naše". Pitanje nije novo, zanimljiviji će biti odgovori i objašnjenja.

Milena Putnik (AIM)