AIM: start



SUN, 14 OCT 2001 22:02:31 GMT

Albanija na strani antiterorističkih koalicija

Tirana, 14.10.2001.

Vlada u Tirani nije se zadovoljila samo osudom terorističkih akata u SAD, već je istovremeno vodila politiku posredstvom koje ona postaje učesnicom, iako vituelno, nove geopolitičke koalicije pod vođstvom SAD u borbi protiv logističkih i baza za pružanje podrške terorizmu.

Ovaj argument je postao objektom šire rasprave u albanskom parlamentu, u kojem je još 27. septembra predloženo pokretanje zakonodavne reforme, koja je sugerisala opoziciona grupa Reformisane Demokratske partije, predlog koji je naišao na celokupno odobravanje parlamenta. '' Nije dovoljno samo da politički podržavamo, već treba da budemo spremni da stavimo na raspolanje vazdušni prostor i luke, a za to je potrebno promeniti zakonodavstvo i ponovo razmotriti konvencije koje smo ratifikovali do sada'' - izjavio je poslanik ove grupacije, Dashamir Shehi.

Predsednik parlamenta Namik Dokle je najavio 27. septembra usvajanje nove reforme oko prilagođavanja albanskih zatvora, u kojem će se specificirati ne samo promena postojećeg zakonskog okvira, već i preduzimanje mera za ispunjavanje potrebne procedure za ratifikaciju antiterorističkih konvencija i posebno Rimskog Statuta o Međunarodnom krivičnom sudu, za realizaciju novih međunarodnih sporazuma oko onemogućavanja finansiranja terorizma kao i ispunjavanja svih obaveza koej proizilaze iz postojećih sporazuma.

Tom se rezolucijom izražava spremnost albanske države da podrži i sarađuje sa vladom SAD i antiterorističkom koalicijom kako bi se ''kaznili odgovorni ovih monstruoznih zločina kao i za iskorenjivanje njihovih uzroka''.

Cilj ove rezolucije nije samo podrška i virtuelna saradnja sa SAD, već izgleda da se ona vezuje i sa nečim drugim, a to je učešće Albanije u Islamskoj Konferenciji i obaveze koje proizilaze iz tog članstva. Albanija, geopolitički pozicionirana u Evropi, želi da izbegne špekulacije da je ona muslimanska zemlja.

U ovom smislu su izvršene promene i u policijskom aparatu i tajnim službama u Albaniji. Tako, 10. oktobra, završen je proces stvaranja nove strukture u sklopu Ministrastva unutrašnjih poslova, nazvane Ured za borbu protiv organizovanog zločina, u čijem je sastavu i antiterorističko odeljenje. Ovaj ured je pod nadgledanjem FBI i u direktno je potčinjena generalnom direktoru policije Bylbyl Mema. Strukura tog Ureda je koncipirana od strane američkih eksperata za borbu protiv zločina i terorizma i u tom cilju je stavljeno na raspolaganje dva miliona dolara koje je dodelila SAD.

Albanski premijer Ilir Meta je pre nekoliko dana istupio sa saopštenjem u kojem se isticalo da Albanija nudi SAD ne samo političku podršku, već i vojnu pomoć, ako bi to bilo potrebno, stavljajući na raspolaganje antiterorističkoj koaliciji vojne baze, luke, aerodrome i sve drugo što je potrebno za rat protiv terorizma.

Isto gledište deli predsednik Republike Rexhep Meidani, koji je na Samitu u Sofiji održanom 5. oktobra na predsedničkom nivou izjavio da je ''Albanija spremna da sarađuje sa NATO, SAD i EU u borbi protiv terorizma i kao članica de facto Alijanse stavlja na raspolaganje ovoj koaliciji svoj pomorski, kopneni i vazdušni prostor''.

Ali, dok se albanski parlament bavi razmatranjem rezolucije posvećenoj borbi protiv terorizma, jedna druga činjenica je izazvala debatu ne samo u najvišem zakonodavnom organu, već i u albanskim medijima. Ambasador Albanije u Saudijskoj Arabiji Sylejman Tomčini je uzao učešće 10. oktobra na vanrednom sastanku Organizacije Islamske Konferencije održane u Kataru. Iako je Albanija na ovoj konferenciji na nivou ministara inostranih poslova bila predstavljena od strane ambasadora, ta vest je izazvala početak debate i zaoštravanja do te tačke da je otežan i rad parlamenta oko rezolucije.

Poslanik Nikolle Lesi je nazvao učešće Albanije ''fatalnom greškom'', koja je učinjena upravo kada međunarodne snage koordiniraju rad za borbu protiv terorizma.

Štaviše, nezadovoljstvo je izazvala i činjenica što albanski ambasador nije uzeo reč i na taj je način odobrio deklaracije proizašle iz te konferencije kojima su se suđivali akti u SAD, ali istovremeno je izražena i zabrinutost oko napada na Afganistan koji bi mogli da izazovu mnoge civilne žrtve. Konferencija je takođe razjasnila stav da ne odobrava udare i na ostale arapske zemlje pod pretekstom borbe protiv terorizma, dok je s druge strane stav američkog predsednika George W. Bush bio jasan: '' One zemlje koje nisu sa nama u ovom ratu, protiv nas su''.

Zašto ministarka inostranih poslova Arta Dade koja je raspolagala informacijama oko održavanja ove Konferencije, a imajući u vidu sadašnji međunarodni politički trenutak, nije preduzela mere sprečavanja albanskog učešća? Direktor Ureda za informacije pri ovom ministarstvu Sokol Djoka u vezi sa ovim pitanjem kaže da ''učešće služi da bi se arapskom svetu izneo stav albanske Vlade, a to je pridruživanje širokoj koaliciji pod vođstvom SAD''. Na toj Konferenciji, prema Djoki, učestvovao je i izvestan broj zemalja koje su se izjasnile u prilog borbi protiv terorizma, zato i prisustvo albanskog ambasadora ne predstavlja samo po sebi alarmantan slučaj.

Uprkos ovim polemikama, očekuje se da će nakon nekoliko dana parlament u Tirani usvojiti rezoluciju pod nazivom ''Albanija učesnik široke alijanske protiv terorizma'', oko koje su se usaglasile sve političke grupacije. Predsednik parlamenta Namik Dokle je u vezi sa ovim pitanjem izjavio da je ''takva deklaracija, u razmerama koje je dobio rat protiv terorizma u svetu i imajući u vidu neophodnost te borbe u odbrani ljudskih vrednosti, od posebnog značaja''.

Nekoliko napisa objavljenih u zapadnim medijima o postojanju elemenata sumnjivih za terorizma su još više razjasnili poziciju Albanije, smatrajući je kao punopravnom članicom, iako virtuelno, antiterorističke koalicije pod vođstvom SAD.

AIM Tirana, Arian KONOMI