AIM: start



SAT, 13 OCT 2001 11:49:31 GMT

Posledice prvog političko-seksualnog skandala u Srbiji

Borba za levi centar

Da li će Socijaldemokratija (SD) Slobodana Orlića stati uz Djindjića, a SD Vuka Obradovića uz Koštunicu? Demokratska stranka je na nedavnom Kongresu prešla sa liberalnodemokratske na socijaldemokratsku orijentaciju , pa je u javnosti otvoreno pitanje da li premijer Srbije želi da kontroliše socijaldemokratsku opciju u Srbiji. Mada su socijaldemokrate Vuka Obradovića gromoglasno najavljivali da će dokaze za krupne malverzacije ljudi bliskih premijeru Srbije prezentirati javnosti, od toga nije bilo ništa, ali ni Antikorpucijska komisija i njen potonji šef Aleksandar Radović u daljem radu nisu obelodanili nikakve krupne stvari

AIM, Beograd, 13.10.2001.

Nije isključeno da se na sledećim izborima u Srbiji pojave dve partije istog imena – Socijaldemokratija(SD), sa dva različita lidera - Slobodanom Orlićem i Vukom Obradovićem. Jedna će biti registrovana pri Ministarstvu pravde Srbije, druga u Ministarstvu pravde Jugoslavije, a verovatno će se naći i na suprotstavljenim stranama – prva će biti bliska premijeru Zoranu Đinđiću, a druga saveznom predsedniku Vojislavu Koštunici. Ovaj paradoks posledica je političko-seksualno-pravnih zapleta u SD - trećoj partiji po broju poslaničkih mandata i državnih funkcija - koji su počeli u aprilu ove godine, a nema nekih izgleda da će uskoro biti okončani.

Proletos je u osamnaestočlanoj vladajućoj koaliciji DOS izbio prvi pravi seksualni skandal na političkoj sceni Srbije. Vuk Obradović, tada neprikosnoveni lider SD, potpredsednik sprske Vlade i šef vladine Komisije za finansijske zloupotrebe u prethodnom režimu, popularno nazvane 'antikorupcijskom', optužen je da je seksualno maltretirao žene koje su mu podređene u stranci i na poslu u Vladi. Skandal su osim velike pažnje i donekle lake zabave žedne javnosti pratile i brojne teorije zavere. Neke od tih teorija po medijima su smišljeno lansirale i suprotstavljene strane u SD, pošto je skandal i izbio tako što je celokupno rukovodstvo, odnosno petnaestočlano Predsedništvo SD, na čelu sa mladim Slobodanom Orlićem stalo na stranu žena i objavilo stvar, tražeći Obradovićevo momentalno povlačenje sa svih funkcija. Tako su u igri bile priče da je cela stvar organizovana i tempirana po planu Đinđićevih ljudi da u drugi plan baci tadašnju vrlo uspešnu Koštuničinu posetu Vašingtonu. Druga škola mišljenja nije odbacivala umešanost Ťđinđićevacať, ali je tvrdila da je Orlić u nestrpljenju da što pre postane lider "istrčao" sa celom pričom, koja je u osnovi istinita, ranije nego što je trebalo, i tako pokvario proslavu sto dana Đinđićeve Vlade. A uz maksimalno insistiranje na zaveri iza koje stoji srpski premijer, Obradovićeva strana "odbranu" je bazirala na skrivenoj nameri da se Obradović "skloni" sa čela pomenute Antikorupcijske komisije jer je, navodno, nagazio, na krupne malverzacije ljud bliskih premijeru Srbije .

Činjenici za volju, mada su Obradovićevi ljudi gromoglasno najavljivali da će te dokaze prezentirati javnosti, od toga nije bilo ništa, ali ni Antikorpucijska komisija i njen potonji šef Aleksandar Radović u daljem radu nisu obelodanili nikakve krupne stvari. Otprilike ,rad tog tela sveo se na prikupljanje prijava za plaćanje poreza na ekstraprofit, kao i na lov na tajne račune čelnika bivšeg režima u inostranstvu, ali bez spektakularnih rezultata.

Osim prilikom izbijanja skandala, "proizvodanja" malih zavera u slučaju SD nastavila se i tekom idućih meseci. Obradović je na primer, saopštio da je jedan njegov i Koštuničin razgovor prisluškivan, jer mu je jedan lider DOS ponovio njegovu sadržinu nekoliko dana nakon što je razgovor vođen. Zatim, optužio je Đinđića da želi da kontroliše ime SD jer okreće svoju Demokratsku stranku (DS)malo "prema levo" i pretenduje na članstvo u evropskoj Socijalističkoj internacionali gde je već mesto zauzela SD, i tako dalje.

Posebno zanimljivo u ovoj priči je istrajavanje Vuka Obradovića da ostane na čelu SD. U prvom trenutku izgledalo je da je on potpuno poražen i da je nemoguće da politički preživi takav udar, bez obzira na podršku patrijarhalnih građana i odbora stranke u unutrašnjosti. Činilo se da Orilićeva ekipa sigurno pobeđuje. A Obradović je čak mogao da dopadne i zatvora, jer je tužbu za seksualno zlostavljanje protiv njega podnela Ljiljana Nestorović, članica pobunjenog Predsedništva, govoreći da to radi u ime svih maltretiranih žena. Međutim, Obradović je uporno nastavio da se ponaša kao da se ništa nije dogodilo. Nije dao ostavku na mesto u Vladi, nego je sačekao da ga parlament smeni, i tvrdoglavo je presedeo tu parlamentarnu sednicu, dajući priliku opoziciji za brojne lascivne istupe. U julu je održao Kongres SD, na kome su ga njegove pristalice ponovo izabrale za predsednika. I nastavio je da redovno učestvuje na sednicama Predsedništva DOS, na kome se uglavnom donose ili odobravaju najvažnije državne odluke. Na tim sastancima Obradović je satima, tvrde naši izvori, uporno ćutao. Nije reagovao ni na "šaljive" primedbe Nenada Čanka, predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV), koji mu se često obraćao rečima otprilike "Vuče, ala su ti smestili, strašno!".

Ovaj ritual prekinut je u avgustu, usred, bolje je reći neposredno pre, izbijanja krize Vlade, odnosno povlačenja Koštuničine Demokratske stranke Srbije (DSS) iz nje. Naime, istog dana pre podne Ministarstvo pravde Srbije, saopštilo je da je u registar stranaka privremeno kao zastupnik SD upisan Slobodan Orlić, a uveče je vrh DSS saopštio da se povlači iz Đinđićevog kabineta. Tako je i tempiranje ove odluke dalo povoda za nagađanja da je premijer hteo da se osigura da će osam od devet poslanika SD koji u parlamentu podržavaju Orlića, biti na "pravoj" strani u slučaju glasanja o poverenju Vladi..

Druga zanimljiva stvar je da je u nastavku priče o SD, početni uzrok i povod – nemoralno ponašanje Vuka Obradovića – sve više padao u zaborav. Verovatno je tome doprineo i veliki avgustovski potres na političkoj sceni, kada je bivši operativac Resora državne bezbednosti Momir Gavrilović ubijen istog dana nakon što je razgovarao sa Koštuničinim savetnicima, a DSS optužila Đinđićevu Vladu za spregu sa mafijom i korpuciju. Pitanje da li je neko nasilan prema ženama, spram takvih stvari postaje manje bitno, i to ne samo na Balkanu.

Istražni sudija Zoran Krstajić krajem septembra je prijavu Ljiljane Nestorović o seksualnom maltretiranju ocenio kao neosnovanu i zaključio da nema osnova da sasluša Vesnu Mitrović, bivšeg šefa kabineta Vuka Obradovića, koju je podnosilac prijave naveo kao bitnu za slučaj. "Moj utisak je da pravosuđe štiti kriminalce, a od onih koji se bore za svoja prava, pravi dvostruke žrtve. Posle svega, ne mogu ni da zamislim kako jedna sekretarica koja radi na crno u nekoj provincijskoj firmi može da se izbori za svoja prava, ako je bila seksualno uznemiravana, ako ja kao javna ličnost koja poznaje sistem ne mogu da se izborim za poštenu istragu", izjavila je Nestorović.

Početkom oktobra borba Obradovića i Orlića oko imena SD ulazi u fazu pravnog galimatijasa. Naime, Obradović se dosetio da podnose zahtev za upis SD u savezni registar partija pri Saveznom ministarstvu pravde. Pomoćnik ministra Zvonimir Tomović donosi rešenje da je SD upisana, što Obradović objavljuje neposredno pre Kongresa SD koji je zakazao Slobodan Orlić. Savezni ministar pravde Savo Marković poništava ovo rešenje, i Orlić tvrdi da Obradovićeva SD ne postoji u saveznom registru partija. Pomoćnik Tomović ljut na to što je u nekim medijima objavljeno da je sklon alkoholu, tvrdi da kao čovek kome je ostalo nekoliko meseci do penzije nije imao razloga, da radi ništa nezakonito i prljavo. On veli da je po zakonu o partijsko-sindikalnom udruživanju bio dužan da odluči po Obradovićevoj prijavi u roku od petnaest dana. Kako ističe, posao državnog organa je da proveri da li je prijava uredna i da li sadrži sva potrebna dokumenta, a ne da odlučuje po njoj. Držeći se slova zakona, da stranku zastupa predsednik, Tomović napominje da u statutu piše da predsednika bira Kongres, a Obradovića je Kongres SD izabrao u julu.” Nezabeleženo je u Evropi da državni organ postavlja predsednika partije. Mi bi upisali i Orlića da ga je Kongres izabrao”, naglašava savezni pomoćnik pravde.

Međutim, Slobodan Orlić, koji je i savezni sekretar za informisanje, tvrdi da SD sa Vukom Obradovićem na čelu nije upisana u registar, jer je ministar Marković poništio Tomovićevo rešenje. On dodaje da je Kongres 7. oktobra koji je izabrao njega za predsednika pokazao da je SD odbranila svoje ime i čast. "Za nas je ta priča završena. SD je prviremeno upisana u registar političkih partija Srbije do rešenja spora koji je pred Vrhovnim sudom Srbije. Priča o upisu u savezni registar smišljena je da se minira Kongres SD. A to što su Kongresu prisustvovali gosti iz skoro svih stranaka DOS, kao i Luis Alaja, generalni sekretar Socijalističke internacionale, zatim iz socijaldemokratskih partija Francuske, Nemačke, Norveške, i drugih zemalja, pokazuje koliko je bio uspešan i ko je prava SD", kaže Orlić, dodajući da niko od pomenutih nije prisustvovao na skupu koji je u julu organizovao Obradović.On napominje i da će SD nastaviti u sprskom parlamentu da se bori za dopunu Krivičnog zakona, koja će se ticati seksualnog zlostavljanja i maltretiranja na poslu.

Vuk Obradović, pak, podseća da je 5. oktobra dobio rešenje o upsu SD u savezni registar ."Posto sam ja upisan kao predsednik Socijaldemokratije i na republičkom i na saveznom nivou, a Kongres nisam sazvao, on je za nas ništavan. A to što je on uopšte održan zbilja je nezabeleženi politički i pravni nonsens kakvim ne moze da se 'diči' ni jedna zemlja u demokratskom svetu. Međutim, kako je Srbija zemlja čuda u njoj je izgleda sve moguće i, nažalost, sve dozvoljeno", kaže Obradović.On veli da kreće u predizbornu kampanju (nove izbore najčešće inače pominje Koštuničina DSS).

"Socijaldemokratija je pored priprema za izbore okrenuta i stvaranju Savezu socijaldemokratskih stranaka Srbije. Taj Savez ce u početku biti sastavljen od sedam stranaka koje će u oktobru potpisani koalicioni sporazum", najavljuje Obradović. Inače, ni u ovom poslednjem obrtu on nije propustio da ukaže na Đinđićevu "pozadinsku" ulogu u suzbijanju "autentične" Socijaldemokratije. Tako je Obradovićev portparol Nemanja Simeunović primetio da je Kongres Đinđićeve DS održan dan pre Orlićevog. "Demokratska stranka je danas vidno promenila svoj program delovanja. Sa liberalnodemokratske orijentacije, prešli smo na socijaldemokratsku orijentaciju. Nas cilj je uvesti Srbiju u savremenu, socijaldemokratski opredeljenu Evropu", glasi Đinđićeva izjava koju Simeunović citira kao dokaz tezi da premijer Srbije želi da kontroliše socijaldemokratsku opciju u Srbiji.

Tuča za poziciju levog centra, bez obzira na istinitost međusobnih optužbi političkih konkurenata, nije bez osnova i motiva. Jer, vrlo je logično pretpostaviti da u zemlji, poput Srbije, gde je decenijama vladao komunizam, postoji velika sklonost kod birača ka socijalnoj pravdi i jednakosti, koja svakako nije manja od naklonjenosti tradicionalizmu, naciji i crkvi. Pošto je socijalna pravda i evropski trend, premijer Srbije će se, kao što je najavio na Kongresu svoje stranke, ozbiljno potruditi da ga prati. Time je otvorena i borba za prestiž DS na polju socijaldemokratije, pa je pitanje kako će s tim izaći na kraj oni koji su se toga prvi setili.

Jasmina Lukač (AIM)