AIM: start



WED, 10 OCT 2001 11:42:05 GMT

Albanci nezadovoljni sprovodjenjem Sporazuma na jugu Srbije

Oružani incidenti, ili terorizam

Iako albanski političari rešavanje problema vide u političkim sredstvima, Riza Halimi, predsednik opštine Preševo ne odbacuje mogućnost ponovne radikalizacije stanja. Dok Albanci oprezno radikalizuju zahteve, srpskoj strani na ruku ide globalna kampanja protiv terorizma

AIM, Beograd, 10.10.2001.

Ako je poslednjih meseci nakon prestanka oružanih dejstava i bila smirena medjunacionalna napetost i netrpeljivost u kriznom području juga Srbije, političke aktivnosti Albanaca u okruženju odslikavaju se i u tom regionu. Približavanje izbora na Kosovu i relativno smirivanje stanja u Makedoniji, nisu doneli olakšanje na jugu Srbije.Naprotiv, u ovom području tenzije teško popuštaju.

Politička napetost poslednjih dana prerasla je u oružane akcije. Prema položajima srpskih i jugoslovenskih snaga bezbednosti sa Kosova je ispaljeno više projektila iz protivavionskog mitraljeza i automatskog naoružanja,na sreću bez posledica. Srpske snage bezbednosti okaraktarisale su ove napade kao još jednu u nizu provokacija. Prema saznanjima Vojske Jugoslavije(VJ), posle nedavnog povlačenja Kfora sa administrativne linije pripadnici Kosovskog zaštitnog korpusa(KZK), čije snage povremeno zauzimaju dosadašnje položaje multinacionalne brigade Istok, obilaze rubna sela u opštini Gnjilane i dele letke s pozivom na mobilizaciju, kaže pukovnik Milosav Simović, načelnik Štaba 78. motorizovane brigade Prištinskog korpusa VJ. On objašnjava da se u lecima koji kruže selima u susedstvu bujanovačke opštine poziva lokalno albansko stanovništvo na mobilizaciju za oslobodjenje istočnog Kosova, kome bi trebalo da pripadnu opštine Preševo, Medvedja i Bujanovac.

Dok se na Kosovu radja još jedna u nizu oslobodilačkih vojski, albanski političari sa juga Srbije upozoravju vlasti u Beogradu da se smirivanje situacije u regionu ne obavlja po planu koji je potpisan maja meseca, posle više meseci oružanih sukoba."Ukoliko vlasti u Beogradu ne preduzmu nijedan korak na sprovodjenju Sporazuma koji je u maju ove godine potpisan izmedju predstavnika Albanaca Preševske doline i potpredsednika Vlade Srbije Nebojše Čovića, mi ćemo razmotriti mogućnost formiranja paralelne vlasti Albanaca u dolini Preševa", tvrdi predsednik opštine Preševo i lider Partije za demokratsko delovanje (PDD) Riza Halimi.

Očigledno, u želji da se izbegnu dalji medjusobni sukobi Albanci su odlučili da na jugu Srbije formiraju Nacionalnu skupštinu Preševske doline koja bi trebala da predstavlja najviše političko telo Albanaca sa juga Srbije.

"Važno je da smo veoma sveoubuhvatno sagledali trenutnu političku i bezbednosnu situaciju na području, koja se procenjuje veoma delikatnom, a u odredjenim oblastima i veoma teškom. Propratni element kod svih učesnika sednice je nezadovoljstvo postojećim stanjem", prokomentarisao je Halimi špekulacije o sukobima izmedju njegove Partije za demokratsko delovanje i Partije za demokratsko ujedinjenje Albanaca (PDUA) Zećirija Fazlijua.

Iako albanski političari rešavanje problema na jugu Srbije vide u političkim sredstvima, Halimi ne odbacuje mogućnost ponovne radikalizacije stanja. "Teško je u ovom trenutku reći da li će se problemi u regionu Preševa, Bujanovca i Medvedje rešavati političkim putem. Iskreno mislim da mnogo veće šanse ima politički proces, jer je prisutna i medjunarodna zajednica i njen je vitalan interes da sačuva stabilnost područja,ali to ne znači da neće biti incidenata", kaže Halimi.

Glavna zamerka Albanaca je da se zapravo ništa ne radi na stvarnom rešavanju krize. Sem projekta multietničke policije ne postoji ni jedan drugi projekat za uključenje Albanaca u društvene i državne tokove, tvrdi Halimi.

Dok Albanci oprezno radikalizuju zahteve, srpskoj strani na ruku ide globalna kampanja protiv terorizma. Srpski zvaničnici započeli su priču o "svojim" teroristima, s kojima se sukobljavaju poslednjih godina, najpre bez podrške Zapada, a potom i sa Zapadom na istoj strani. "Očigledno je da je na jugu Srbije u poslednjih deset godina bilo angažovanja nekih 'struktura', koje su izvodile terorističke akcije. Jug Srbije sada je bezbedan, ali to ne znači da gradjani ne treba da budu vrlo oprezni, jer neki ljudi ovde i dalje ne žele da se problemi rešavaju mirnim putem", tvrdi predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije i potpredsednik republičke Vlade Nebojša Čović.

Prvi čovek srpske strane u rešavanju krize na jugu Srbije sada ocenjuje da otpadaju sve priče nekih Albanaca o velikom prisustvu vojske i policije na jugu Srbije. "Sve što se ubuduće bude desilo na jugu Srbije biće kvalifikovano jedino kao terorizam", kaže Čović.

Njegov kolega iz Koordinacionog centra za jug Srbije komandant posebnih jedinica policije general-major Goran Radosavljević ocenjuje da je bilo dosta krvi i rata. "Ja mislim da u ovom vremenu ne bi trebalo da se formiraju nikakve oslobodilačke vojske na ovim prostorima, ali i šire na Balkanu. Mislim pre svega na Srbiju, Makedoniju i Kosovo. Jer svima je ovde dosta rata, krvi, žrtava", kaže Radosavljević.

Činjence da više nema sukoba na jugu Srbije, kao i da se nesporazumi još uvek rešavaju političkim putem govore o poboljšanju situacije. Dok Albanci pokušavaju da povrate medijsku pažnju na region isticanjem problema koji još uvek nisu rešeni, srpska strana pokušava da celu priču prepakuje u globalnu temu terorizma. Srpskoj strani,medjutim, dodatni problem predstavlja zamor ljudi angažovanih u pokušaju da uporedo rešavaju dva krizna regiona - jug Srbije i Kosovo.

Zoran Kosanović (AIM)