AIM: start



MON, 08 OCT 2001 11:29:24 GMT

SRJ u ratu protiv terorizma

Očekivanja, strepnje i razoračaranja

Od 11. septembra najavljenog, sad pod vođstvom SAD već i stvarno započetog rata protiv međunarodnog terorizma, zvanični Beograd očekuje više razumevanja za probleme Srba na Kosovu i, istovremeno, strepi od mogućnog usporavanja ili smanjenja finansijske pomoći neophodne učvršćenju tek nastajuće demokratije

AIM, Beograd, 8.10.2001.

Vest o napadu na Svetski trgovinski centar i Pentagon zatekla je predsednika SRJ Vojislava Koštunicu u Podgorici na sastanku Vrhovnog saveta odbrane posvećenom, između ostalog, i pitanjima bezbednosti državne granice. Posle odvojenog susreta sa crnogorskim predsednikom Milom Đukanovićem, Koštunica je osudio teroristički napad kao nešto što je "uzdrmalo ceo svet i što je pokazalo da je u dobru i zlu svet zaista globalno selo", već tada ističući da će se predstave o terorizmu očigledno menjati i izazivati suštinsku zabrinutost: "A mi živimo na području koje je i te kako izloženo udarcima terorizma".

Dve nedelje kasnije, Milo Đukanović je u jednoj neshvatljivoj izjavi optužio Beograd za licemerje u izražavanju saučešća povodom nesreće koja je pogodila SAD. Bez razloga, čini se: ni u prvim reagovanjima ni u kasnijim zbivanjima, uključujući i analize i vojne komentare na dan početka napada na Avganistan, "beogradske" rezerve prema najavljenom globalnom ratu protiv terorizma nisu se razlikovale od upozorenja bilo kog svetskog stručnjaka u pogledu ciljeva, sredstava i efekata takvog poduhvata. Jugoslovenska vlada je odmah izrazila spremnost da pomogne u pronalaženju i kažnjavanju počinilaca zločina, ističući da "nasilje ne sme i ne može da bude način za rešenje bilo kog političkog problema u svetu" i da je "SRJ kao jedna od žrtava terorističkog napada oduvek upozoravala da se međunarodna zajednica mora odlučnije suprotstaviti svakom obliku terorizma svuda u svetu bez izuzetka, jer se terorizmu kao jednoj od najvećih pošasti savremenog društva mora odlučno stati na put".

Prve praktične mere preduzete su već 11. septembra, pojačavanjem obezbeđenja američke i nekih drugih ambasada u Beogradu, rezidencija i stanova diplomatskih predstavnika. Ipak, 5. oktobra - na godišnjicu obaranja Slobodana Miloševića - američka ambasada bila je evakuisana zbog pretnje da je u njoj postavljena bomba. Intervenisala je specijalna jedinica MUP Srbije: bombe nije bilo, ali je predstavnik ambasade - ističući da to nije prva takva pretnja - zahvalio na brzoj reakciji jugoslovenskih vlasti. Već prvog dana pojačane su mere bezbednosti i na aerodromu Surčin, uz otkazivanje jednog leta za Tel Aviv i posrednih letova prema SAD i Kanadi, u svim slučajevima zbog zatvaranja vazdušnog prostora pomenutih zemalja. Inače, saopšteno je, Jugoslovenski aerotransport u svim fazama putovanja održava nivo bezbednosti iznad uobičajenih svetskih standarda još od 1994. godine.

Sticajem okonosti, Podgorica je 15. septembra, četiri dana posle napada na Svetski trgovinski centar i Pentagon, bila domaćin prvog sastanka ministara unutrašnjih poslova Albanije i država nastalih na tlu bivše SFRJ. Osim u borbi protiv ilegalne imigracije i organizovanog kriminala, dogovorena je i saradnja na planu suzbijanja terorizma. Što se Srbije tiče, ponuda saradnje u otkrivanju terorista umešanih u napad na SAD proširena je 18. septembra izjavom neimenovanog funkcionera da bi MUP Srbije mogao da ponudi obaveštajne podatke o aktivnostima islamskih fundametalista u ratovima koji su vođeni u BiH i na Kosovu. "U resoru Državne bezbednosti MUP Srbije postoji grupa koja godinama prati organizovanje i aktivnosti mudžahedina na Balkanu", rečeno je Radiju B92. Savezni ministar policije Zoran Živković potvrdio je spremnost na tu vrstu saradnje, dodajući da bi podaci policije BiH mogli biti od veće koristi. Tih dana mediji su ponavljali ili prenosili priču o Bin Ladenovom BiH državljanstvu, mudžahedinima u Bosni i na Kosovu, hapšenjima u BiH... Beogradska "Politika" je u jednom trenutku objavila i članak o ubrzanom zatvaranju kancelarija nekih "humanitarnih organizacija" na Kosovu i Metohiji, kao i podatke o lokacijama baza terorista. Saopšteno je da su francuski obaveštajni oficiri u severnom sektoru Kfora posle napada na SAD obnovili zahtev jugoslovenskim vlastima da dostave više informacija o delovanju jedinice mudžahedina "Abu Bekir Sidik" koja je pod komandom Ekrema Avdijua (alias Abu Suheiba) delovala u rejonu Drenice, Metohije i Podujeva.

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Dušan Mihajlović izjavio je 17. septembra da MUP Srbije raspolaže brojnim podacima o aktivnostima Osame bin Ladena na području bivše Jugoslavije. "Njegova organizacija u BiH ima dve baze, prisutan je i u Albaniji, a i na Kosovu i Metohiji ima dve baze", rekao je Mihajlović. "Znamo i ljude koji vode te organizacije, a ta globalna okvirna organizacija bin Ladena ima svoje ogranke i te tri specijalizovane organizacije su takođe prisutne na ovom našem području, uključujući i Makedoniju". Pomenuta izjava je indirektno potvrđena izveštajem "Glasa Amerike" po kom je Bin Laden, u tom trenutku već označen kao krivac za napade u Njujorku i Vašingtonu, imao razgranatu mrežu na Balkanu, s glavnim uporištem u Albaniji, zbog čega je 1998. bila evakuisana ambasada u Tirani, a 1999. otkazana poseta tadašnjeg ministra odbrane Vilijema Koena. Kao drugo Bin Ladenovo uporište "Glas Amerike" navodi BiH, u koju je za vreme rata došlo nekoliko stotina mudžahedina od kojih se neki i danas tamo nalaze.

Dvadesetog septembra prvi put je konkretno pomenuta mogućnost terorističkih napada u Srbiji. Šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju i potrpedsednik Vlade Srbije, Nebojša Čović, objavio je da postoje podaci o terorističkim grupama "Crni orlovi" Nuredina Ibišija i "Kobra" izvesnog Kušćetre, koje su proletos kod Podujeva digle u vazduh autobus u kom je poginulo 11 a ranjeno 40 Srba, odnosno podmetnule bombu pod automobil šefa kancelarije SRJ u Prištini Aleksandra Petrovića, kao i grupama spremnim da slične napade izvedu i u Beogradu. Kao glavnog finansijera ovih grupa Čović je identifikovao Beđeta Paćolija, saopštivši da je od UNMIK-a zatraženo njihovo hapšenje jer "terorističke napade na Kosovu, jugu Srbije i u Makedoniji vrše isti ljudi, direktno povezani i sa napadima na Njujork i Vašington".

Načelnik beogradske policije je mogućnost terorističkih napada u Beogradu povezao s tim što je "Bin Laden bio na teritoriji Kosova i pomagao teroriste na Kosovu i isto tako i u Bosni i Hercegovini, odnosno muslimanskoj Federaciji. Prema tome, ne gajimo iluzije da deo njih nije ostao na tim područjima i da neće pokušati da nešto naprave. Međutim, biće sprečeni". Istog dana, međutim, ministar odbrane SRJ Slobodan Krapović u Londonu na pitanje novinara BBC da li vlasti u Beogradu raspolažu podacima da u Bosni, na Kosovu ili u Albaniji postoje sledbenici Osame bin Ladena kratko odgovara da nema takvih podataka. Nekoliko dana kasnije, načelnik uprave za borbu protiv organizovanog kriminala MUP Srbije Radovan Knežević saopštava da ministarstvo "za sada nema nijedan operativan podatak koji bi potvrdio da su mogući teroristički napadi na području Srbije", ali i da su preduzete sve mere da se eventualni napadi onemoguće.

Uprkos tome, Nebojša Čović 27. septembra - ovog puta u intervjuu beogradskom nedeljniku NIN - ponavlja da opasnost od terorističkih napada postoji: "Ja ništa nisam rekao napamet. To moje upozorenje je zasnovano na operativnim podacima kojima raspolaže MUP. Tamo se operiše cifrom od stotinak ljudi podeljenih na manje grupe, obučenih za terorističke akcije". Opšte izbore na Kosovu i Metohiji, koje je OEBS raspisao za 17. novembar, Čović vidi kao datum koji nosi mnogo neizvesnosti i rizika. Rastući pritisak međunarodne zajednice na vlasti u Beogradu kako bi "ohrabrile" Srbe da izađu na te izbore izgubio je mnogo na uverljivosti posle 11. septembra. Beograd sad ima mnogo više argumenata za zahtev da se neka elementarna bezbednost Srbima na Kosovu i Metohiji obezbedi, ukoliko se očekuje njihovo "uključivanje u političke institucije".

Prema Čovićevom uverenju, nema čak ni garancija da novoizabrana Skupština neće proglasiti nezavisnost Kosova i Metohije: "Ako bi se nastavilo iseljavanje, ako je dve trećine od ukupnog broja ubijenih Srba ubijeno posle 20. juna 1999, ako je od ukupnog broja kidnapovanih Srba i nealbanaca dve trećine kidnapovano nakon dolaska Kfora i UNMIK-a, ako nije zaustavljeno nasilje, nije obezbeđena sloboda kretanja, nije napravljen pristup za integraciju Srba u sistem pod okriljem međunarodne zajednice, kako da taj narod veruje međunarodnim mirovnim i vojnim snagama?" I, takođe: "U nove policijske snage integrišu se bivši pripadnici UČK, koja je evidentno teroristička organizacija i to nikome ne smeta, a kada treba da se integrišu bivši pripadnici MUP-a, to im smeta". Očekujući mnogo od promene američkog stava prema terorizmu - "Ne bi smelo više da nam se dogodi da je neko terorista u Njujorku, a da je taj isti ovde samo ekstremista ili borac za ljudska prava" - Čović navodi primer "bekstva" jednog od osumnjičenih za teroristički napad na putnički autobus: "Iz Bondstila [američka baza na Kosovu] ne može da se pobegne. Odatle mogu samo da vas izvedu. To sam rekao u lice i generalima Kfora i ljudima iz UNMIK-a".

S druge strane, "šargarepa" ponuđena beogradskim vlastima nije se uvećala, osim na rečima. Savet bezbednosti i generalni sektretar OUN Kofi Anan su posle 11. septembra javno ocenili da je situacija na Kosovu i Metohiji nezadovoljavajuća, da za Srbe i nealbansko stanovništvo ne postoji elementarna bezbednost - i pozvali lidere kosovskih Albanaca da se pridruže borbi protiv ekstremizma i terorizma, kao i da javno osude sve vidove etničkog nasilja. Hans Hakerup izjavljuje da ne zna ništa o vezama albanskih ekstremista sa Osamom bin Ladenom. Ipak, sa izborne liste skida Emruša Džemaila, Gafura Elsanija i Sabita Gašija, trojicu albanskih kandidata za koje američka administracija smatra da predstavljaju pretnju naporima SAD i međunarodne zajednice za unapređenje mira i stabilnosti i potencijalnu opasnost za vojne snage SAD i drugih zemalja koje podržavaju mirovne napore.

Odlazeći komandant Kfora, general Torsten Skijaker, izjavljuje da međunarodna zajednica "neće videti Kosovo onako kako ga je videla 1999, kao ugnjetene ljude pod tiranskim režimom, već kao ljude koji su svu podršku sveta proćerdali u prepirkama sitnih umova" jer su događaji 11. septembra promenili dinamiku svetske politike: sada "postoji stalna potreba za borbu protiv ekstremizma bez obzira na etničko poreklo, jer niko vise neće tolerisati ekstremiste kao ljude koje treba razumeti".

U pogledu sudbine odobrene i(ili) očekivane finansijske pomoći krhkoj demokratiji SRJ i Srbije, prve izjave iz Beograda upućivale su na zabrinutost. Milan Pajević, direktor ekspertske grupe G17 Plus koja je autor ekonomskog programa novih vlasti, izjavljuje neposredno posle napada na Njujork i Vašington da je rano govoriti o svim spektima posledica "ali, ako sledimo neki negativni tok razmišljanja, mislim da ceo svet može da uđe u neke nepredviđene, vrlo gadne unutrašnje razvoje a zatim, naravno, ekonomija, finansije i sve ostalo što se za to vezuje mogu takođe da uđu u neke sasvim nezgodne tokove". Nedelju dana kasnije potpredsednik savezne vlade Miroljub Labus, bivši šef G17, situaciju u pogledu priliva pomoći iz inostransva ocenjuje nešto povoljnije, očekujući da će 1,3 milijarde dolara odobrenih na donatorskoj konferenciji ipak stići do kraja godine: "Administracija SAD, i pored svojih problema posle njujorške tragedije, nije odustala od toga da Jugoslaviji uputi 150 miliona dolara", rekao je, ističući ipak da budućnost zemlje nisu donacije i krediti, već direktne investicije.

Istovremene izjave iz inostranstva bile su takođe umirujuće. "Ono što može da se desi jeste da se eventualne posledice onog što se dogodilo odraze na sveukupnu svetsku ekonomiju i da dođe do problema u distribuciji donacija", rekao je glavni koordinator Donatorske konferencije za Jugoslaviju, dodajući ipak da je ključna stvar hoće li Beograd "uspeti da sprovede planove o reformama i donese prave odluke, da li će se sprovesti privatizacija, da li će biti reformisan bankarski sistem i da li će parlament izglasati odluke o reformama. To je u ovom trenutku za Jugoslaviju mnogo važnije od zbivanja u Americi". Sličnu poruku prenela je i zamenica pomoćnika državnog sekretara SAD za evropske poslove Dženet Boug - nivo koji je zapao Beogradu u velikom talasu obezbeđenja podrške antiterorističkom ratu: "Mi nismo izgubili interes. Naprotiv, spremni smo da nastavimo saradnju i pomognemo u političkim i ekonomskim reformama".

Pažnju beogradskih medija - bez komentara - privukao je intervju "Sandej tajmsu" Vilijema Fariša, novoimenovanog američkog ambasadora u Londonu. On je najavio da američka administracija planira značajno i dugoročno povećanje vojnog prisustva na Balkanu "koji vidi kao potencijalnu tampon zonu pretnji terorizma sa istoka", što je radikalna promena stava izazvana terorističkim napadom 11. septembra. Umesto povlačenja iz Bosne, sa Kosova i iz Makedonije NATO će pojačati prisustvo u regionu, pretvarajući Balkan u područje svojih operacija i obuke. Evropski stav - ili jedan od evropskih stavova - izrazio je lord Rasel Džonston, predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, izjavom da bi "u globalnoj kampanji suzbijanja terorizma trebalo primeniti iste standarde, bez ozbira na to da li je reč o Avganistanu, Kosovu ili Makedoniji", dodajući ipak da nema nikakvih saznanja o povezanosti OVK sa Osamom bin Ladenom. Bivši portparol, sada direktor informativnog sektora NATO, Džejmi Šej izjavljuje ljubljanskom "Delu" kako "zbog Avganistana ne možemo da ispustimo iz ruku Balkan i tako rizikujemo da nam se novi Avganistan preseli pred vrata".

Teško je proceniti kako će se u SRJ ili samo u Srbiji "ukrstiti" sve pomenute izjave i stavovi, kao što je nezahvalno prognozirati trajanje "prvog rata u 21. veku". Ministar pravosuđa Srbije, Vladan Batić, ponovo je pozvao Karlu del Ponte da uhapsi Hašima Tačija, Ramuša Hajredinaja i Agima Čekua jer je "čitavom svetu jasno" da su oni ratni zločinci, a "posle događaja u Americi na to ste još obavezniji, jer nije više u pitanju samo Kosovo i Metohija ni Haški tribunal, već međunarodna borba protiv terorizma". Ibrahim Rugova je Čovićeve izjave o teroristima na Kosovu i Metohiji nazvao "srpskom propagandom", što je za nijansu blaže od prethodne ocene diplomatske aktivnosti Beograda kao nove okupacije Kosova. Američki predsednik Džordž Buš u čestitku Vojislavu Koštunici povodom godišnjice rušenja Miloševićevog režima uključuje i očekivanje saradnje u borbi protiv terorizma, a u onoj upućenoj Zoranu Đinđiću kaže da će izručenje Miloševića Hagu "zauvek ce biti inspiracija svima nama". Suočen sa prošlim, tekućim i najavljenim štrajkovima, stagnacijom ili opadanjem svake proizvodnje te rastućim nezadovoljstvom građana, Zoran Đinđić za "Dejli telegraf" kaže da je razočaran Zapadom koji je obećavao daleko veću ekonomsku pomoć: "Medlin Olbrajt nam je pre dve godine obećala milijardu dolara ako oborimo Miloševića, a do sada smo od SAD dobili jedva 100 miliona dolara". Toliko.

Aleksandar Ćirić (AIM)