AIM: start



SAT, 06 OCT 2001 08:16:07 GMT

Ponovo medijska reforma

Parlamentarna većina pod hitno donosi skandalozne izmene Zakona o radiju i televiziji

AIM Sofija, 06.10.2001.

Da se smena generalnih direktora nacionalnog radija i televizije očigledno pretvara u jedan od prvih koraka svake nove vlasti na putu "demokratije". Ni Nacionalni pokret Simeon Drugi (NDSV) nije napustio praksu svojih prethodnika. Posle Zakona o izboru predsednika, drugi ozbiljno remontirani zakon bio je taj o radiju i televiziji.

Pod pritiskom nekoliko "represiranih" TV novinara iz NDSV koji su se sada uključili u parlamentarnu ekipu pobednika, Narodno sobranje počelo je hitno da donosi izmene zakona. Naravno da je osnovni cilj promena sastava Nacionalnog saveta za radio i televiziju (NSRT) zbog njegove naglašeno "plave" boje, a onda i preuzimanje kontrole nad Bugarskom nacionalnom televizijom (BNT) i Bugarskim nacionalnim radijom (BNR). Svakako da se to neće ostvariti bez smena njihovih rukovodstava.

Ovako je reforma državnih medija na njihovom putu prema društvenim strukturama počela opet ispočetka. I kao i uvek do sada, sve promene propraćene su brojnim dobrim namerama. Ponavlja se isto tako i scenario od pre više godina - partijski partizanluk je jači od principijelnih stavova.

Pod pritiskom NDSV parlament je odobrio moguće najkraće rokove za izglasavanje izmena medijskog zakona. Projekat predsednika komisije, bivše tv novinarke Milene Milutinove već je prošao na prvo čitanje i za koji dan očekuje se da bude izglasan na drugo čitanje i da stupi na snagu. Jedino ako ga ne ospore u Ustavnom sudu ili ako predsednik zemlje ne stavi veto na taj zakon, što izgleda nerealnim.

Izmene predviđaju zatvaranje dosadašnjeg "društvenog" regulatornog medijskog organa - NSRT. Poslanici "carskog" pokreta priznaju da je upravo to i cilj. Ali umesto da se promeni princip koji je do sada omogućavao vladajućoj političkoj snazi da drži pod kontrolom NSRT, a preko njega i same medije, menja se jedino abrevijatura. Naslednik NSRT zvaće se Savet za elektronske medije, ali će se njegovi članovi birati kao i do sada - pet članova parlamenta i četiri iz predsedničke kvote.

Dva od skandaloznih predloga vezana su za način donošenja odluka od strane novog organa - prostom većinom što lišava smisla glasove iz predsedničke kvote. Ovako bi odluke mogli donositi jedino prestavnici parlamenta u SEM a oni su po pravilu bliski vladajućoj partiji. Ako ova ideja dobije podršku poslanika, predsednik bi logično vratio zakon na preispitivanje.

Drugi sporni tekst vezan je za mogućnost da parlament i predsednik menjaju članove SEM pod izgovorom da su "preduzeli akcije koje su u protivrečnosti sa društvenim karakterom funkcije na kojoj se nalaze i koje krnje njen ugled". Taj princip pruža velika prava svakoj vladajućoj većini da kontroliše članove SEM i vrši pritisak na njih.

Jedan od razloga za lošu slavu dosadašnjeg regulatornog organa NSRT bilo je prisustvo mnogih osoba bez odgovarajuće stučne pripreme u oblasti medija, ali koji su se mogli staviti pod zajedniči imenitelj "uglednih javnih ličnosti". Drugo je pitanje da su mnoge od tih ličnosti izgubile taj svoj imidž upravo u nastijanju da se na sve načine udvaraju partijskim centralama.

Milena Milotinova, bivša novinarka BNT, uključila je neke dopunske zahteve prema članovima SEM. Traži se da su oni okončali pravni, ekonomski ili drugi fakultet i da imaju najmanje petogodišnji radni staž na radiju ili televiziji. ovako su zatvorena vrata za vrhušku politički obojenih pisaca i glumaca. U isto vreme SEM se pretvara u profesionalni organ za račun njegovog društvenog karaktera.

Sa čisto praktične tačke gledišta raspuštanje NSRT dovešće do oslobađanja vezane za njega administracije. To će usporiti izdavanje licenci, monitoring i druge aktivnosti medijskog organa. Izglasani projekat otvoreno stavlja medije pod kontrolu jer će SEM, umesto da "vrši nadzor", "kontrolisati". Jedina jasno naznačena pozitivna ideja jeste izdavanje licenci "na jednom šalteru". Kao što se vidi, međutim, revanšističkih i politički obojenih ideja je mnogo više.

Hitne promene "na prarče" koje očigledno nisu plod želje da se usvoji demokratičniji medijski zakon, nego da se uklone određene ličnosti, nisu umakle pogledu evropskih institucija. Prema listu "Dnevnik" Evropska komisija je pripretila da će ponovo otvoriti poglavlje "Kultura i audiovizija" na pregovorima o žlanstvu bugarske u EU. Članovi EK zatražili su od Milotinove da se odloži glasanje izmena zakona da bi komisija mogla da istupi sa svojim stavom. Opasnost od ponovnog otvaranja već zatvorenog poglavlja pregovora sa EU bila je izričito navedena pred šefom parlamentarne komisije.

Organizatori međunarodne medijske konferencije u Sofiji, uključujući i Savet Evrope, su sa svoje strane istupili specijalnom deklaracijom. "Predložene promene Zakona o radiju i televiziji ne ukidaju nijedan od osnovnih nedostataka dosadašnjeg zakona i stupaju u protivrečnost sa preporukama Saveta Evrope o nezavisnosti i funkcijama regulatronih organa u oblast radija i televizije", stoji u deklaraciji.

Predstavnik Saveta Evrope u oblasti ljudskih prava i medija Mario Jothajmer izjavio je u intervjuu BBC-ju: "Bio sam izuzetno iznenađen kada sam saznao da je bugarski parlament usvojio na prvo čitanje promene tog zakona. Čini mi se da novim izmenama nisu ispoštovana neka od osnovnih pravila koja su usvojena na međunarodnom nivou."

Parlament i tačnije predstavnici većine, imaju prava da pokažu razumevanje za preporuke ili da im se suprotstave. Dosadašnja praksa ukazuje da stavljanje državnih elektronskih medija u podređeni položaj nije najbolje rešenje za bilo koju vlast. Izbori su dokazali da čak i kada se medijska propaganda zahukta punom parom, ni to ne može da spasi kabinet ako je krenuo da upravlja suprotno interesima građana.

Georgi Filipov (AIM)