AIM: start



FRI, 05 OCT 2001 11:13:16 GMT

Sofija stala na stranu antiterorističke koalicije

Bugarska ustupila svoj vazdušni prostor SAD ali će kod eventualnig zahteva za učešće vojnim snagama debata biti vruća

AIM Sofija, 03.10.2001.

Pošto je 25. septembra Bugarska pozitivno odgovorila na zahtev američke vlade i ustupila svoj vazdušni prostor transportnim avionima SAD u slučaju eventualne antiterorističke operacije, sve više običnih ljidi i političara postavlja sebi pitanje: da li je u svetlosti obaveza koje Sofija preuzima garantovana nacionalna bezbednost zemlje?

Kao da je to pitanje postalo neumesno posle atentata u SAD od 11. septembra, kada se pokazalo da je čak i najjača država sveta koja sebe smatra zaštićenom bespomoćna pred terorizmom. Ako Amerika nije u stanju da pruži garantije, šta onda ostaje ostalim državama? Čak se i u centrali NATO u Briselu više niko ne oseća zaštićenim, a šta da kažemo za nas na Balkanu i posebno za Bugarsku - kakve bi garantije imala ona protiv eventualnih terorističkih napada. Jer se više niko ne usuđuje da pruži takvo obećanje. I pored toga međutim, ovog puta je politička pozicija po tom pitanju bila jedinstvena. Bilo bi ipak zanimljivo uporediti reagovanja od pre godinu i po, kada je Bugarska dala koridor avionima NATO za vazdušne napade na Jugoslaviju, i sada, kada je ova odluka usvojena punim konsenzusom. Tada je debata bila vruća, a protivnika ideje da se ustupi naš vazdušni prostor bilo je mnogo više.

Sada smo svedoci potpuno drugačijeg ponašanja kako političara, tako i običnih Bugara. Možda je razlog u tome što je, kako je izjavio ministar inostranih poslova Solomon Pasi, "terorizam poput raka rane, tako da u trenutku kada se vodi rat između terora i civilizacije niko ne može ostati neutralan".

U redu, alii čim je Bugarska već ustupila svoje nebo, mogli bi da uslede i drugi zahtevi, brinu mnogi Bugari. Jer, mada i još nije punopravni član NATO, Bugarska je faktički saveznik Severnoatlantskog saveza, i posebno SAD. A čim je to tako, nismo li možda i mi u ratu?

Osim toga nije jasno da li će antiteroristička koalicija zatražiti od Bugarske neku konkretnu pomoć. Nije čak jasno da li će biti korišćeni koridori koje je Bugarska bes kolebanja pružila.

"Za sada nećemo slati trupe u podršku akcija NATO. Ali su bugarske oružane snage spremne da učestvuju u operacijama alijanse ukoliko parlament to odluči", izjavio je ministar odbrane Bugarske Nikolaj Svinarov. Od strane vlade nema problema - članovi kabineta bez izuzetaka izjavljuju: Mi se ponašamo kao saveznici NATO od početka pa do kraja operacije protiv terorizma.

Da li će međutim parlament ostati jednodušan ukoliko od nas zatraže vojne snage? Verovatno tada poslanici neće biti tako jedinstveni kao što su bili 21. septembra kada je u svojoj deklaraciji bugarsko Narodno sobranje potvrdilo spremnost Bugarske da pruža sadejstvo NATO prilikom prolaska, opsluživanja i logistićke podrške odgovarajućih formacija u uslovima pružanja dopunske pomoći u okviru sporazuma između Bugarske i NATO. Tada je dokument usvojen sa 158 glasova "za"i jednim "protiv" - nešto što se nije događalo prilikom ranijih debata.

Ako se ima u vidu da će strele jedne antiterorističke kampanje biti uperene glavno prema određenim krugovima islamskog sveta, zanimljiva je bila i reakcija muslimana u Bugarskoj. Glavni muftija Selim Mehmed izjavio je da muslimani podržavaju odluku Sofije da se ponaša kao faktički saveznik NATO bez obzira na činjenicu da bi moglo doći do napada protiv muslimanskih zemalja. "Bugarski muslimani osuđuju terorizam, ali su protiv toga da se on kvalifikuje samo kao muslimanski", precizirao je on.

U opštim linijama bugarska pozicija mogla bi da se svede na sledeće: puna politička podrška, otvorena vrata za svaki tip podrške ali pod uslovom da će se svaki zahtev NATO ili SAD razmatrati odvojeno. Ukoliko međutim dođe do debate o učešću bugarskih snaga u konkretnim ratnim operacijama, ova debata ni najmanje ne bi protekla glatko.

Već sada Bugarska socijalistička partija je kategorički izjavila da se slična varijanta mora u potpunosti isključiti.

Pozicija javnog mnjenja bliska je ovoj socijalista. Prema ispitivanju agencije GALUP 21% Bugara podržava učešće bugarske vojnim snagama u eventualnim ratnim operacijama protiv terorista, dok je 66% protiv.

Stajući na stranu antiterorističke koalicije Bugarska bi se svakako mogla naći u vidokrugu terorista koji spremaju eventualni kontraudar. Međutim, alternativa je da se svrsta u redove terorista ukoliko se ne uključi u tu koaliciju, prema kriterijumima koje je naveo Džordž Buš. To bi značilo da će automatski propasti njeni planovi o članstvu u NATO i EU. Tako da su političari okrenuli leđa riziku po bezbednost.

Kod običnih ljudi međutim stvari ne stoje na ovako kategoričan način. 56% Bugara strahuje da bi terorističke akcije u SAD mogle dovesti do velikog vojnog konflikta, navode podaci nacionalnog ispitivanja sociološke agencije NOEMA. Nešto više od jedne trećine ispitanika boji se svetske ekonomske krize ili talasa terorističkih akcija. 51% smatra da je moguće i Bugarska da bude meta takvih terorističkih ataka, dok je 49% suprotnog mišljenja.

Uveliko se strahuje zbog nuklearke kraj Kozloduja. Prema ekspertima, međutim, u kontekstu sadašnje situacije ona je na poslednjem mestu kao eventualna meta terorističkog napada. Na prvom mestu su objekti na kojima se vijori američka zastava - ambasada, konzulat, rezidencija ambasadora, američki kulturni centar, diplomatski stanovi, američki univerziteti i koledži, automobili i sl.

Na drugom mestu su objekti sa američkim i izraelskim učešćem - predstavništva, firme, komisije, društva...I ne na poslednjem mestu po značaju - to su avioni aviokompanije BALKAN koja je prema dokumentima još uvek izraelska svojina.

Bezbednosne mere koje se preduzimaju su bez presedana ali i pored toga strahovanja ostaju i dalje. Jer posle atentata od 11. septembra ničija bezbednost nije garantovana. Naročito ako si s jedne strane nevidljive barikade.

Plamen Kulinski (AIM)