AIM: start



THU, 04 OCT 2001 14:13:10 GMT

Nada se polako vraca

Za sanaciju ratnih steta u Makedoniji koja je u toku bice potroseno oko dvadeset miliona eura. Novac obezbedjuju Evropska Unija, SAD i razne medjunarodne humanitarne organizacije, a do kraja godine treba da se osposobi za normalan zivot oko 1500 individualnih stambenih objekata u selima na kriznim podrucjima.

AIM Skopje, 04.10.2001

Makedonija, nakon razoruzanja albanskih ekstremista ulazi u znatno slozeniju fazu realizacije generalnog plana ucvrscivanja mira i ukupne stabilizacije. Bice potrebno mnogo truda i napora, mnogo strpljenja, takta i umeca da se, ako ne zaborave, a ono bar sto pre zalece rane izazvane oruzanim sukobima proteklih sedam meseci bezbednosne krize i da se stvore uslovi da pocne vracanje medjuetnickog poverenja. Potsetimo, pod prisilom, ili zbog straha od ratnih dejstava oko 160 hiljada gradjana Makedonije je napustilo svoje domove. Podaci govore da je 76 hiljada lica, pretezno Makedonaca raseljeno unutar zemlje, a 84 hiljade, mahom Albanaca, je pobeglo u inostranstvo, najvise na Kosovo. Sa prvim jesenjim danima ovde je skromno, ali ipak pocelo vracanje proteranih ljudi. Svakodnevno se registruje i masovan povratak izbeglica. UNHCR kaze da na Kosovu ima jos oko dvadeset hiljada makedonskih drzavljana.

Makedonska vlada je u saradnji sa medjunarodnim mentorima pripremila akcioni plan za sanaciju ratnih steta za ciju ce realizaciju biti potrebno bezmalo dvadeset miliona eura od trideset koliko je za pomoc u normalizaciji zivota obezbedila Evropska Unija preko svog programa KARDS. Znacajne donacije su najavile, ili vec dale mali deo vlade SAD - pet miliona dolara, Holandije- 23 miliona eura, Nemacke -sedam miliona maraka, Kanade 20 hiljada dolara... Novac nazalost, sporo stize u kasu Fonda za rekonstrukciju i obnovu ostecenih objekata, jer su svi najavljeni grantovi, po nekom nepisanom pravilu, uslovljeni ratifikacijom ohridskog mirovnog sporazuma, odnosno, prihvatanjem ustavnih promena koje poprilicno kasne, sto znatno frustrira makedonske zvanicnike.

Sanacija i adaptacija individualnih stambenih objekata na podrucjima gde su borbe bile najzesce je akcionim planom oznacena prioritetnom. Ekspertski timovi su do sada procenili stete na 1660 objekata i zavisno od njihove tezine, izvrsili kategorizaciju. Prve procene gradjevinskih strucnjaka govore da je do kraja godine moguce, zavisno od stepena bezbednosti na terenu, osposobiti za zivot oko 1500 kuca. Za to je potrebno da se obezbedi 1,3 miliona dolara. Oko 70% od procenjenih je svrstano u prvu i drugu kategoriju, sto znaci da je pretrpelo mala ostecenja koja se uspesno mogu brzo sanirati. Oko 20% kuca imaju ostecenja trece kategorije i za njih je potrebna veca rekonstrukcija, pa ce morati da sacekaju prolece i finansijski bolje dane. Veca ostecenja koja se ne mogu popraviti je registrovano kod 10% do sada pregledanih objekata. Oni ce biti sruseni i na njihovim mestaima izgradjeni novi, tvrde u Ministrastvu za transport i veze u okviru kojeg se nalazi i gradjevinarska vlast.

Sanacija ratom ostecenih objekata je prvo pocela i najdalje stigla u kumanovskom selu Lopate. Tamo je popravljeno devetnaest kuca i trenutno se radi na jos tri. Dve trecine privatnih objekata za stanovanje koji su sanirani su vlasnistvo Makedonaca, a jedna trecina je u posedu Albanaca. U UNHCR navode da su u toku pregovori sa nekoliko medjunarodnih humanitarnih organizacija koje imaju mogucnosti da obezbede novac i doniraju potreban gradjevinski materijal kako bi se ovaj, zaista hitan posao, zavrsio dok su vremenske prilike povoljne. Najangazovanije su nevladine MCMS-Makedonski Centar za Medjunarodnu saradnju, koji raznosi materijal, "Selter Nau internesenel" koji je angazovan na sanaciji u skopskim selima Aracinovo i Brnjarci, te italijanski "Momivodo" koji je ovih dana poceo rekonstrukciju objekata trece kategorije u tetovskom selu Lesok.

Aracinovo, Brnjarci i naselje Ekonomija u skopskom kraju, zatim Lopate, Opaje i Matejce u kumanovskom, te Poroj, Dzepciste, Neprosteno, Lesok i Tearce u tetovskom regionu su mesta gde svakodnevno dolaze kamioni koje je angazovala nevladina gradjanska asocijacija Makedonski Centar za Medjunarodnu Saranju. Donose i besplatno dele cigle, crepove, vrece sa cementom, krec i stakla lokalnom stanovnistvu. Mnogi domacini su zavrnuli rukave pa samostalno nabavljaju ono sto im treba, jer zure da poprave sto se popraviti moze pre nego sto pocnu kise i ne dodje zima.

Aktivisti UNHCR su na terenu do sada posetili 61 od 90 sela zahvacenih ratnim konfliktom, informisao je javnost visoki komesar za izbeglice Rud Lubers koji je protekle sedmice bio u radnoj poseti Makedoniji. Oni su tamo, u saradnji sa makedonskim vladinim predstavnicima, parlamentarcima i lokalnim rukovodstvima bili angazovani i jos uvek rade na proceni ratnih steta. Posao tesko napreduje, jer se procena ne vrsi bez prisustva vlasnika ostecenih objekata za stanovanje. Istovremeno se radi i u skopskim selima Aracinovo i Radusa, tetovskoj Sipkovici, kao i u kumanovskim selima Lipkovo, Nikustak, Matejce i Vistica.

Visoki komesarijat za izbeglice, zajedno sa makedonskom vladom i Svetskom zdravstvenom organizacijom, intenzivno privodi kraju pripreme za sanaciju i rekonstrukciju ostecenih skola, ambulanti i drugih objekata kolektivnog zbrinjavanja u kriznim podrucjima. Manje popravke obavljaju sami vlasnici kuca, a za vece se angazuju lokalni partneri. Za sada nije poznato ko ce graditi nove kuce na mestu porusenih.

Sledeci prioritet Akcionog plana makedonske vlade za sanaciju ratnih steta je rekonstrukcija i revitalizacija elektricne mreze u skopskom, kumanovskom i tetovskom kraju za koju je planirano da se investira 4,6 miliona eura. Zatim dolazi materijalno obestecenje kolektivnih prihvatilista i porodica koje su zbrinule izbeglice i kojima ce se do januara 2002 godine davati po sto eura mesecno da bi mogle da placaju racune za povecanu potrosnju struje i vode. Za tu svrhu je izdvojeno 5,86 miliona eura. Predvidjeno je da se upola manja takva nadoknada mesecno, daje i studentima i srednjoskolcima cija su mesta u domovima privremeno zauzeli stanovnici kriznih podrucja, kako bi sebi obezbedili privatni smestaj i mogli nastaviti skolovanje.

Koordinativno telo za prevazilazenje krize je preuzelo niz aktivnosti koje treba da olaksaju i ubrzaju normalizaciju zivota i motiviraju gradjane koji su privremeno zbrinuti u kolektivnim centrima, kod rodjaka, ili prijatelja da donesu odluku i da se, uprkos jos uvek slabim bezbednosnim garancijama nadleznih domacih i medjunarodnih organa, vrate u svoja stara prebivalista. Ako su naravno imali srecu da su im kuce ili stanovi pretrpeli manja ostecenja i nusu posve opljackani. Oni manje sretni cije su kuce porusene, ili spaljene ce morati da se strpe i da prezime kako znaju i umeju do proljeca za kada je planiran pocetak vecih radova, odnosno izgradnja novih individualnih i kolektivnih stambenih zgrada po medjunarodnim standardima. Bar tako je obecao raseljenim ziteljima Tetova ambasador SAD u Makedoniji Majk Ajnik prilikom nedavnog susreta.

Angazovani strucnjaci NATO-a i makedonske vojske i policije jos uvek uklanjanju mine postavljene na glavnim i sporednim saobracajnicama koje povezuju ratom neposredno obuhvacena sela. Radi se polako i oprezno, ali uspesno, ocenjuju u vladinom kriznom stabu i podvlace da ima jos mnogo da se uradi! Zatim su, u saradnji sa pretstavnicima UNHCR i gradjanskim humanitarnim udruzenjem poput MCMS, organizovani konvoji za dostavu humanitarne pomoci na najugrozenijim mestima. Tako je omoguceno ljudima da, pod zastitom ekipa posmatraca OSCE i EU odu u svoja sela, da, usput vide u kakvom su im stanju kuce i komsiluk, da se bolje upoznaju sa prilikama i uslovima za zivot. Skeptici su te konvoje nazivali turistickim, a optimisti u njima videli tracak nade za spas i bili u pravu, isticu u skopskom sedistu Visokog Komesarijata za izbeglice. Dva puta dnevno je uspostavljen autobuski prevoz izmedju sela Rogaceva i Tetova, kao i na relaciji Tetovo-Sipkovica. Ideja o transportu duz i preko etnicke linije je delo UNHCR ciji pretstavnici ne kriju zadovoljstvo sto su uspeli da uspostave redovan autobuski saobracaj i u skopskom regionu i sto se, mozda ohrabreni bas time, na povratak odlucilo oko 300 raseljenih. Uvereni su da ce njihov broj ubrzo biti znatno veci.

Prvi su se masovnije vratili stanovnici skopskih sela Aracinovo i Brnjevci. Trenutno nema bas povoljnih uslova za povratak mestana sela na kumanovskom kriznom podrucju, a oni iz tetovskog kraja se jos uvek osecaju nesigurni i odbijaju da napuste privremena boravista. Tetovci traze da im se obezbedi prvo trajna bezbednost i i sigurna zastita, odnosno, da se u sva sela vrati makedonska policija.

BRANKA NANEVSKA