AIM: start



WED, 03 OCT 2001 22:23:48 GMT

Bez diplomatije

Tirana, 3.10.2001.

Zvanična poseta ministra odbrane Bivše jugoslovenske republike Makedonije Vlade Bučkovskog označilo je prvu posetu posle dugog vremena jednog visokog makedonskog državnog zvaničnika Albaniji. Iz tog razloga se smatralo da će to biti pozitivan susret koji će poslužiti jačanju odnosa između dve zemlje, odnosa koji su bili veoma delikatni posebno nakon izbijanja etničkog konflikta u Makedoniji, nakon izlaska na scenu Nacionalne oslobodilačke vojske.

Nisu bili malobrojni oni političari u Tirani koji su smatrali da poseta Bučkovskog ima za cilj da izrazi zahvalnost Albaniji za njenu veoma distanciranu politiku oko događaja u Makedoniji. U vladinim saopštenjima se stalno izražavao stav da je Albanija za mir I stabilnost u Makedoniji, a koji se mogu postići samo političkim putem.

Bučkovski je bio ličnost o kojoj se mnogo raspravljalo I kojem je albanska štampa uputila brojne kritike zbog njegove nacionalističke politike I zbog rukovođenja napadima u kojima su uništena mnoga albanska sela u Makedoniji I u kojima su izazvane žrtve I među civilima.

Međutim, ni najoptimističniji umovi nisu mogli da zamisle da se jedni cilj posete Tirani makedonskog ministra nije uopšte ticao gore navedenih pitanja. Bučkovski, ne nastojeći uopšte da sačuva "diplomatiju" njegove posete je izjavio da "na severu Albanije, u Tropoji I Kuksu postoje kampovi za obuku terorista koji terorišu Makedoniju". Bučkovski se nije ustručavao ni da zatraži od njegovog albanskog homologa Pandeli Majkoa međunarodnu istragu u toj zoni, gde bi trebalo da se uključe I makedonske vojne snage.

No, šta se krije iza ovih optužbi? Nakon terorističkih napada od 11. septembra u SAD, uglavnom makedonski mediji su se latili latili kampanje osude terorizma, stigavši dotle da tretiraju na istom nivou opasnosti od NOV koja je delovala u Makedoniji. Napisi su prožeti idejom da na terorizam treba oštro udariti I bez ikakvog ustručavanja, bilo kada da se on pojavi. Nije lako shvatiti kako je mogiće da se taj potresni događaj iskoristi za špekulacije o drugim argumentima I da se to dešava upravo po okončanju I faze demilitarizacije NOV, koja trenutno više ne postoji.

U Makedoniji, ne samo štampa već su se I političari u svojim izjavama izjasnili istim obrazloženjem, oslanjajući se na logiku koja uopšte nije uverljiva.

U Tirani se desilo ono što se nije očekivalo: Ministar Bučkovski, nezadovoljivši se optužbama prema NOV-u I profitirajući usled stvorene situacije u međunarodnoj politici, pokušao je da uvede u logiku svojih "obrazlaganja" I Albaniju, kao zemlju u kojoj se nalaze terorističke baze. U ovom trenutku kada je senzibilnost međunarodnog javnog mnjenja veoma visoka u vezi sa problemima terorizma, makedonski ministar nastoji sasvim otvoreno da to iskoristi protiv Albanije.

Čuda se tu ne završavaju. Bučkovski ističe da je tu informaciju dobio od makedonske štampe, čiju ozbiljnost ostavljamo po strani. Dakle, on te informacije nema ni od Interpola, niti iz izvora Ministarstva unutrašnjih poslova, a niti od strane tajnih službi neke zemlje. Nije uopšte slučajno što on pominje štampu. Tom činjenicom Bučkovci pokazuje sasvim dobro da ni on sam ne veruje u ono što kaže I pominjući štampu on ostavlja sebi mogućnost da u nekom drugom momentu ima tačan alibi: Nedostatak ozbiljnosti štampe u njegovoj zemlji. To se ne bi desilo kada bi informacije dolazile od neke makedonske ili strane institucije. Tako, ministar odbrane je izvršio namernu provokaciju.

Njegov interlokutor ministar odbrane Pandeli Majko nije priznao da se u Albaniji nalaze takve baze I ocenio je da se "u Albaniji nalaze trupe NATO, da postoji prisustvo OEBS-a, koji se slobodno kreću na teritoriji Republike Albanije I da je Albanija zemlja koja želi da postane član EU I NATO". Majko je takođe istakao da su oružane snage u Albaniji spremne da prihvate bilo kakvu vrstu istrage oko tzv. "kampove za terorističku obuku".

Ministar odbrane Makedonije je takođe imao I susrete sa ministrom inostranih poslova Artom Dade I sa albanskim premijerom Ilirom Metom, koji su zastupali sasvim drugačiji stav od Pandeli Majkoa. Dade je zatražila da "Makedonija treba da precizno primeni Sporazum u Ohrudu kojeg su se albanski borci u potpunosti pridržavali". Ona je iznela da je na makedonskom Parlamentu da realizuje primenu ovog Sporazuma.

S druge strane, premijer Meta je u susretu sa makedonskim ministrom odbrane izjavio da "manjine I manjinske zajednice ne mogu biti elementi za balansiranje problema koji postoje u drugim zemljama (.) U Albaniji nema dvostrukih standarda I uvažavaju se sva prava manjina prema međunarodnim standardima". Takođe, on je zatražio I nastavak primene Ohridskog sporazuma sa postizanje mira u što kraćem roku.

Izjave Bučkovskog su osim na protivljenje albanskih političara, koji su se držali istog stava, naišle I na snažne reakcije I u albanskoj štampi. "Svi protiv Bučkovskog" bio je naslov dnevnika "Dita" od 2. oktobra. U uvodniku dnevnika "Shekulli" od 2. oktobra kaže se da su "reči Bučkovskog najvernija kopija raspoloženja, tendencija I stava koje pokazuje zvanično Skoplje prema jednostavnoj alternativi usvajanja Ohridskog sporazuma". U uvodniku se dalje nastavlja da bi prisustvo makedonskih trupa u Misiji montoringa u Albaniji otvorilo opasan presedan u bilateralnim I regionalnim odnosima.

U novinskim člancima ne zapaža se više upotreba naziva Makedonija, kako se do sada dešavalo, već skraćenica FYROM.

Ministar odbrane Bučkovski je naišao na otvoren teren I zbog jedne druge činjenice. Albanska se diplomatija u ovim poslednjim godinama, prema mišljenju nekih analitičara pokazala umerenijom više nego što treba u izjašnjavanju u vezi sa ostvarivanjem prava Albanaca u Makedoniji, čak toliko da je zbog te politike kritički tretirana u javnom mnjenju Albanaca u Makedoniji.

To se dešavalo zbog želje da se izbegne bilo kakvo protivljenje od strane međunarodnog faktora, od čijih stavova u potpunosti zavisi ne samo inostrana politika Albanije, već I njen uspeh. Kakvo bi bilo reagovanja Skoplja kada bi zvanična Tirana zatražila učešće u mirovnim misijama u Makedoniji ili jednostavno, kada bi zatražila sa insistiranjem da Makedonija ispuni zahteve u vezi sa pravima albanske populacije u Makedoniji?

Odnosi Tirana - Skoplje su prošli kroz snažan trenutak trenja tokom marta I aprila meseca ove godine, kada su zvaničnici u Skoplju optuživali Albaniju I Kosovo kao podsrekače konflikta u Makedoniji, a tokom leta oni su zabeležili osetno poboljšanje sve do ponovnog zaoštravanja nakon rađanja pitanja terorizma koje Skoplje nastoji da iskoristi za svoje političke ciljeve, nastojeći da predstavi one koji se bore u ime prava kao "opasne teroriste kao I islamski fundamentalisti". Poseta ovog visokog zvaničnika imala je kao jedinu posledicu osetno zaoštravanje odnosa između Albanije I Makedonije, upravo kada se susedna zemlja nalazi u jednom veoma značajnom I delikatnom trenutku, koji je vezan za primenu I okončanje Ohridskog sporazuma koji će doneti stabilnost I mir između albanske I makedonske zajednice putem ispunjavanja prava albanske populacije koja živi u Makedoniji.

Arjan KONOMI