AIM: start



SUN, 30 SEP 2001 18:12:41 GMT

Odnosi u federaciji

Srpski račun treće Jugoslavije

Predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica ne uspeva da uspostavi dijalog s crnogorskim predsednikom Milom Đukanovićem, a u isto vreme srpske vlasti teško pronalaze zajednički jezik s koalicinim pertnerom iz Crne Gore, tako da zbog nesređenih odnosa u federaciji cenu, u finansijskom i političkom pogledu, plaća isključivo Srbija

AIM,Beograd, 30.9.2001.

Ni posle godinu dana od odlaska Slobodana Miloševića Srbija i Crna Gora ne uspevaju da razmrse Gordijev čvor, u koji je bivši predsednik “vezao” treću Jugoslaviju, skrojenu po njegovoj meri. Dok zvanična Podgorica ne priznaje savezne institucije,dotle crnogorska opozicija koja učestvuje u saveznoj vlasti vešto opstruira funkcionisanje federalnih institucija, a sve u ime očuvanja zajedničke države. Iznudjeno neprirodno političko savezništvo srpskog DOS-a i crnogorske koalicije “Zajedno za Jugoslaviju” puca gotovo na svakom šavu. Neefikasna savezna vlast osim što iz dana u dan obesmišljava potrebu za zajedničkom državom, istovremeno doliva ulje na vatru sve oštrijih neslaganja u srpskoj vladajućoj koliciji DOS. Najnovija zbivanja ukazuju da opstanak savezne države ulazi u završni čin, što potvrđuje i poslednje dramatično obraćanje javnosti predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice.

Nedolazak crnogorske delagacije na čelu s predsednikom Milom Djukanovićem u Beograd na zakazane razgovore o budućnosti SRJ, a zbog ne prihvatanja da u njima učestvuje savezni premijer Dragiša Pešić, bio je izgleda kap u čaši Koštuničinog političkog strpljenja. On je uputio pisma Djukanoviću, crnogorskom premijeru Filipu Vujanoviću, premijeru Srbije Zoranu Djindjiću i saveznom premijeru Dragiši Pešiću u kojima ih je obavestio da se dalji razgovori o budućnosti odnosa Srbije i Crne Gore ne mogu održati. "Sva je prilika da će poslednju reč morati da da javnost Crne Gore", rekao je Koštunica. On ima velikih teškoća da održi obećanje da će sačuvati Jugoslaviju, pa najavljuje primenu svih Ustavom predviđenih sredstava, uz napomenu da će uvažiti slobodno izraženu volju naroda na referendumu o državnom statusu Crne Gore, pod uslovom da bude održan u demokratskoj atmosferi.U tom slučaju, kaže, obezbediće miran razlaz.

Prvi ljudi srpske politike na čelu s premijerom Zoranom Djindjićem požurili su da obuzdaju Koštunicu, zamerajući mu da je reagovao ishitreno i emotivno, izvan svojih ovlašćenja i da dijalog s crnogorskim vlastima o zajedničkoj državi svakako treba da bude nastavljen. Djindjić je predočio Koštunici da se ne osvrće na Saveznu vladu na čiji rad se može izreći mnogo kritika. Istovremeno, vlast u Srbiji izložena je stalnim trzavicama u saradnji s crnogorskim koalicionim partnerom DOS-a na saveznom nivou. Koalicija “Zajedno za Jugoslaviju “u kojoj dominira uticaj Socijalističke narodne partije (SNP), pod vodjstvom Predraga Bulatovića, pokazala se kao nezgodan partner - u više navrata zaustavljala je usvajanje značajnih odluka, čime je otežala funkcionisanje pre svega vlasti u Srbiji. Dve dosadašnje savezne vlade s crnogorskim premijerima Zoranom Žižićem i Dragišom Pešićem donosile su odluke koje su odudarale od vitalnih interesa Srbije.

Još nije zaboravljeno zamajavanje s jalovom procedurom donošenja zakona o saradnji SRJ s Haškim tribunalom, koji se, inače, ticao samo Srbije, a srpsko pravosuđe se našlo pred novom preprekom, jer u parlamentu nije uspeo pokušaj da se nekolicini poslanika JUL-a i SPS-a uskrati imunitet kako bi se protiv njih poveo sudski postupak. Možda će u nekom narednom pokušaju biti skinuti imuniteti funkcionerima bivšeg režima Milovanu Bojiću, Živku Šokolovačkom i Vlajko Stojiljkoviću, ali iskustvo sa oduzimanjem imuniteta, pokazuje da srpske vlasti moraju da kleče na kolenima i prave ustupke ne bi li odobrovoljili svog koalicionog partnera da formalno omogući delovanje pravosudnih organa u Srbiji.

Golemu zbrku, čije krajnje posledice još nisu sagledive, izazvala je odluka Savezne vlade o garantovanoj otkupnoj ceni suncokreta iz ovogodišnjeg roda. Po toj odluci poljoprivrednicima treba da se plati malo iznad 0,5 DEM za kilogram. Problem je nastao kada je Vlada Srbije izračunala da tu cenu ne može da plati i da bi, u slučaju poštovanja utvrđene otkupne cene sunocokreta, cena jestivog ulja u maloprodaji iznosila 3 DEM. Vlada Srbije snizila je cenu za 10 pfeninga, što je izazvalo burnu reakciju proizvođača. Nekoliko dana glavni putevi u Vojvodini bili su blokirani, pa se nezadovoljna strana povukla tek kada joj je obećano da će razlika biti namirena kompenzacionim poslovima.

I u ovom slučaju Savezna vlada je donela odluku koja utiče na ekonomsku politiku Srbije, jer je za njeno ispunjavanje nadležna republička vlada. U međuvremenu je ukinuto savezno Ministarstvo za poljoprivredu, ali su ostale posledice koje treba da rešava vlast u Srbiji. Kupovna moć stanovništva Srbije nije ni približno tolika da može da podnese cenu ulja od 3 DEM, jer je i sadašnja, koja je niža za 33 procenata iznad platežne sposobnosti većine građana.

S izuzetkom spoljnofinansijskih odluka, gotovo svi drugi potezi Svezne vlade tiču se isključivo Srbije, koja jedina finansira savezni budžet, odnosno funkcionisanje federalnih instuticija. Srpska javnost bila je zgranuta kada je saznala da je prethodni premijer Zoran Žižić skupo koštao saveznu blagajnu. Spavao je u najelitnijem beogradskom hotelu “Hajat”, tako da su mesečni troškovi njegovog boravka u glavnom gradu iznosili više od deset hiljada nemačkih maraka. Srpski ministar finansija Božidar Djelić je u jednoj prilici tešio srpsku javnost da ne žali previše za saveznom državom, jer će, u slučaju razdvajanja Srbije i Crne Gore srpski budžet uštedeti više od milijardu nemačkih maraka .

Savezna administracija nedavno se najdirektnije umešala u srpska “politička posla” tako što je savezno Ministarstvo pravde donelo odluku prema kojoj Vuk Obradović ima pravo da se registruje kao lider Socijaldemokratske stranke(SD),inače članice DOS-a. Pre toga je, medjutim, Ministarstvo pravde Srbije donelo privremenu odluku prema kojoj je spomenuta stranka pripala otcepljenom krilu koje predvodi Slobodan Orlić, a koje je sklonije premijeru Djindjiću. Obradović je pre nekoliko meseci došao u sukob s jednim delom SD posle obelodanjivanja njegovog, doduše još sudski nedokazanog ,seksualnog nametanja pojedinim članicama svoje stranke. Smenjen je sa potpredsedničkog mesta u Vladi Srbije , gde je bio zadužen za razotkrivanje korupcije bivšeg režima. Zbog oprečnih odluka republičkih i saveznih organa Socijaldemokratska stranka je tako dobila dva zavadjena lidera - Orlića i Vuka Obradovića.

Problematični odnosi u federalnoj koliciji nedavno su se prelomili i preko ledja Saveznog ustavnog suda, koji ni iz dva pokušaja nije mogao da se konstituše ,jer za prof. Momčila Grubača,bivšeg ministra pravde, nisu glasale sudije iz Crne Gore. Crnogorske sudije prvi put su odbile da učestvuju u glasanju. Grubač je u tome video političke razloge, smatrajući da su sudije za svoju apstinenciju dobile upustva od crnogorskih vlasti, koje ne priznaju nijednu saveznu instituciju, pa ni Ustavni sud.Na ponovljenoj konstitutivnoj sednici dvojica od trojice crnogorskih sudija Milovan Vešović i Milorad Gogić, pak, naveli su da je izbor predsednika Ustavnog suda rezultat političkog dogovora i da oni ne žele da stoje iza mešanja politike u pravosudje.

Ovakvi učestali primeri naveli su srpskog ministra pravde Vladana Batića da se založi i za izjašnjavanje građana Srbije da li su za zajedničku državu sa Crnom Gorom. Pogotovu u njenom sadašnjem obliku, kada crnogorska strana koja je za Jugoslaviju svojim ponašanjem u federalnim institucijama blokira usvajanje važnih odluka ili donosi takve koje su u suprotnostima sa interesima Srbije. Srbija ima sve manje vremena da čeka na opredeljenje Crne Gore, jer ju je pritisla obaveza da brzo i efikasno rešava obaveze od vitalnog značaja za svoj razvoj, a to očigledno nije u mogućnosti da učini u sadašnjim odnosima na saveznom nivou. Prema rečima srpskog premijer Zorana Djindjića, Srbija mora da reši odnose s Crnom Gorom u narednih nekoliko meseci,do kraja godine svakako.

Postojeća praksa navodi vlast u Srbiji da na drugom koloseku rešava pojedina pitanja s nosiocima vlasti u Crnoj Gori. To se, pre svega odnosi na finansijska pitanja vezana za inostranu pomoć i kredite, jer Jugoslavija, kao nestabilna država, ne predstavlja dovoljno jakog garanta koji će da jamči sigurnost stranog uloženog kapitala. Zato je premijer Djindjić ispoljio spremnost da sa svojim crnogorskim kolegom Filipom Vujanovićem pronađe način da se Srbija i Crna Gora pojave kao garanti za takve zajmove. Ova "operacija" je nazvana tehničkom saradnjom, ali je Koštunica u njoj prepoznao znakove koji ga navode na zaključak da mu drugi rade iza leđa dok on sprema dijalog koji treba da sačuva Jugoslaviju. "Razgovori o tehničkim detaljima odnosa Srbije i Crne Gore za koje se vi zalazete umesto dijaloga o preuredjenju Federacije, mogu jedino da odlože rešenje i na kraju ishode rasturanje države. Na to nemate pravo kao predsednik Vlade koji je to mesto dobio zahvaljujuci biračima DOS", poručio je Koštunica.To je dovelo do novog zaoštravanja odnosa medju dvojicom lidera DOS-a ,čiji je krajnji epilog teško saglediv i od čega srpska javnost ne skriva umor i strahovanje.

Ratomir Petković (AIM)