AIM: start



FRI, 28 SEP 2001 18:37:38 GMT

Obrazovanje: Između politike I reformi

Priština, 20.09.2001.

Četiri nova odseka u okviru postojećih fakulteta Univerziteta u Prištini, intenziviranje studija na prvoj godini kao pilot projekat i neizmenjeni lični dohotci profesora, sve je što se može sažeti i oceniti kao početak reformi obrazovnog sistema na Kosovu. Nastojanja za primenu reformi u obrazovnom sistemu imaju dugu istoriju, koliko i međunarodno prisustvo ovde, ne računajući neke ranije pokušaje koji su doživeli neuspeh zbog nedostatka elementarnih uslova, pošto su kako Univerzitet tako i ostali nivoi obrazovanja na Kosovu bojkotovali obrazovni sistem uspostavljen u vreme režima Slobodana Miloševića i funkcionisali su kao paralelan sistem dizajniran sa ambicijom da se sačuva kontinuitet nastave - i ništa više. Odlaskom srpskog režima sa vlasti, stvoren je potreban prostor za reforme. Međutim, međunarodna administracija i njen prvi čovek za ovo pitanje Mihail Daksner naišli su na skoro nepremostive prepreke suočavajući se sa infrastrukturom ne tako spremnom za reformisanje, što je za posledicu imalo da g. Daksner postane poznat po svojoj ''aroganciji i osećanju svemoćnog''.

Prvi sudar Albanaca i međunarodnih predstavnika dogodio se upravo u Departmanu za obrazovanje kojim su koopredsedavali jedan kosovar i jedan međunarodni predstavnik. Jedan od koopredsedavajućih tog Departmana, dr. Agim Vinca - profesor književnosti, podneo je ostavku zbog neslaganja sa međunarodnim kolegom, tvrdeći da postoje tendencije da on sam bude ''samo dekor koji bi opravdavao učešće lokalnog stafa u procesu obnove sistema obrazovanja''. Veoma brzo je pronađen ''poslušan'' čovek koji je zamenio dr. Vincu.

Niko još uvek nije javno govorio o pilot projektu reformi, koji je još prošle godine primenjen na Pravnom fakultetu, na kojem se izgleda ništa nije promenilo. Sada, pak, prijemni ispiti na četiri nova odseka osnovana u sklopu postojećih fakulteta, donekle su prizemljili euforiju projektanata reformi. Naime, brojni kandidati za četiti odseka - koji su trenutno ''u modi'' na Kosovu, tj. - psihologija, političke nauke, etnologija i sociologija, pokazali su vanredno slabe rezultate. Na primer, od 40 maksimalnih poena koliko su dobili neki kandidati za odsek prihologije, studenti koji su konkurisali na odseku političkih nauka dobili su nešto malo više od polovinu ovih poena - 22. Ova činenica je sama po sebi podstakla projektante reformi da se zamisle oko činjenice da su one ipak započete naopako. Tako, na primer, umesto da reforme započnu na nižim nivoima obrazovanja, kako bi potrebno znanje dobili za buduće studije i studenti se uspešno suočili sa reformisanim sistemom na višim nivoima, sve do Univerziteta - ili barem da se te reforme primene paralelno, one su počele da se primenjuju samo na Univerzitetu. Zastareli srednjoškolski sistem je doprineo da veoma slabi i nepripremljeni kandidati sa velikim teškoćama prihvate reformisani sistem na fakultetima, kao i intenzitet nastave, koji je planiran za prvu godinu studija.

Na primer, na nekim ograncima Filološkog fakulteta pristupljeno je reformama tako što su iz planova i programa izuzeti neki predmeti koji bi mogli da se predaju još nekoliko godina, kada se izvrše reforme i na nižim nivoima školstva.

S druge strane, siromašni budžet Kosova i loše administriranje delom ovog budžeta koji je namenjen obrazovanju, nije omogućio stvaranje početnih uslova za pokretanje reformskog procesa u obrazovnom sistemu. Mesečna primanja profesora su gotovo potcenjujuća i nisu dovoljna ni za četvrtinu potreba za normalan život. Profesori nemaju motiva da se suoče sa tempom reformi, primajući pritom veoma niske lične dohotke, jer se sada od njih zahteva da preko cele nedelje budu prisutni u kabinetima ili katedrama - u radu sa studentima.

Inače, čelnici Departmana za obrazovanje su objavili da je prošlogodišnji budžet namenjen obrazovanju iskorišćen svega 30 odsto, i da je veoma malo investirano u ratom oštećene ili zastarele školske objekte, od kojih je većina obnovljeno ili renovirano uz pomoć raznih međunarodnih humanitarnih organizacija koje deluju na Kosovu. Mesečna plata redovnog profesora nije viša od polovine mesečnog dohotka prevodioca međunarodnog administratora prištinskog Univerziteta Mihaila Dakstnera, a poređenje mesečne plate g. Daksnera sa platom ovdašnjeg rektora Univerziteta bilo bi sasvim smešno.

Projektanti reformi i oni koji treba da ih sprovedu suočavaju se s druge strane i sa problemima političke prirode, što ih na neki način sprečava da se ozbiljnije i direktnije uključe u reforme.

Kao što je sve na Kosovu praćeno nacionalnim bojama i Univerzitet ima takvih problema. Pre izvesnog vremena administrator Univerziteta u Prištini i koopredsedavajućui Departmana za obrazovanje i nauku Mihail Daksner je u razgovoru sa srpskim predstavnicima obećao otvaranje Univerziteta na nastavnom srpskom jeziku, koji bi bio odvojen, ili bi se u najmanju ruku nastava odvijala u odvojenim objektima. Projekat osnivanja takvog Univerziteta koji je, smatra se ovde, stvaran tajno i koji je dospeo u javnost pre nego do ušiju šefa civilne Misije Hansa Hekerupa, predviđao je stvaranje paralelnog obrazovnog sistema za Srbe na Kosovu, sistema koji bi se gradio uz konsultacije sa vladom u Beogradu i Ministarstvom za obrazovanje Srbije. Takav Univerzitet bi funkcionisao u severnom delu Mitrovice, gde je aktuleno većinsko srpsko stanovništvo, preciznije u zgradi bivšeg rudarsko - metalurškog fakulteta. Nastava bi se odvijala po planovima i programima Srbije i ne bi imao nikakav međuzavisan odnos sa Univerzitetom u Prištini.

Albanski članovi rukovodećih struktura, potvrdili su postojanje takvih planova. Prorektor dr. Arsim Bajrami, kaže da niko nije konsultovao albanske predstavnike oko takvih planova. Ipak, na pitanje o stvaranju paralelnog Univerziiteta, specijalni predstavnik OUN za Kosovo g. Hans Hekerup je izjavio da se na Kosovu neće dozvoliti stvaranje nikakve paralelna strukture. On je, međutim, objasnio da kosovski Srbi ne smatraju da su se stvorili bezbedonosni uslovi da bi se univerzitetska nastava na srpskom jeziku odvijala u glavnom gradu Kosova te da pitanje njihovog obrazovanja treba da se reši...

U kosovskim političkim krugovima se smatra da su predstavnici Srba izabrali najpogodniji tenutak - da zatraže svoj Univerzitet na Kosovu. Rasprostranjeno je mišljenje da je u predizbornom periodu, kada je za međunarodnu zajednicu učešće Srba na izborima suštinsko pitanje za legitimisanje izbora kao sveobuhvatnih, ona spremna za svakojake koncesije, pokazujući obazrivost i da biranim rečima pokušava da ne okvalifikuje razne strukture kao paralelne. Ovde se često pominje i ''priznanje'' komandanta mirovnih snaga na Kosovu Torsten Skijakera prošle nedelje - da se ''Srbima čine ustupci' i to je obrazložio konstatacijom da je '' bolje zabeležiti stratešku pobedu kao što su izbori, nego li nekoliko malih taktičnih pobeda''. Albanci, s druge strane, ne slažu se sa činjenicom da bi stvaranje Univerziteta na nastavnom srpskom jeziku bilo pitanje kratkoročne taktičke pobede ili poraza, već nasuprot. Glasnogovornica UNMIK-a, pak, Suzan Manuel je na jednoj od konferencija za štampu optužila albansku stranu da se na ''Univerzitetu u Prištini ne čuje nijedna reč na srpskom jeziku''...

Činjenica je međutim, da se od kraja rata 1999. godine na prištinskom Univerzitetu više nije pojavio nijedan profesor srpske nacionalnosti. Okolnosti su se promenile, tenzije su bile veoma visoke, i profesori se nisu pojavili ni da uzmu svoje lične stvari, ostavljene u kabinetima.

Ovoga puta neki albanski krugovi nisu više tako ravnodušni. Smatraju da bi njihove kolege srpske nacionalnosti napravili najbolji korak prema obnovi međusobnog poverenja kada bi se vratili ''tamo gde im je i mesto - na Univerzitet''. Dakle, bez obzira na jaz izmedju Srba i Albanaca koji je dublji nego ikada sada i usled nedostatka bilo kakvog kontakata običnih ljudi koji žele da žive u miru. Po njima, Univerzitet bi bilo najbolje mesto za tako nešto, upravo zbog akademskog nivoa, za koji se smatra da tamo postoji. Reforme bi se u tom slučaju mogle lakše sprovoditi, a da pritom nijedna strana ne troši energiju po pitanjima parcijalizacije i izgradnje paralelnih univerziteta. Ipak se čini da je za tako nešto kasno. Kosovski Srbi su se izborili da od strane međunarodne zajednice obezbede milion nemačkih maraka za osnivanje svog Univerziteta. Iako ima još mnogo nepreciziranih i nedogovorenih stvari, gotovo je izvesno da će se on nalaziti u severnom delu Mitrovice, gde je u toku određivanje i lokacije za studenstke domove...

AIM Priština, Rrahman PACARIZI