AIM: start



THU, 27 SEP 2001 18:38:43 GMT

Bin Ladin izaziva glavobolje I u Albaniji

Tirana, 26.09.2001.

Jedinstveni glas kojim su vlada I opozicija, partije levice I desnice u Albaniji osudili terorističke akte od 11. septembra u SAD, pretvorio se u mnoštvo različitih glasova i to brže nego što se očekivalo u državi u kojoj je zvanično čitav politički spektar siguran saveznik SAD. Senka glavnog osumnjičenog za atentate od strane Bin Ladena pala je I na albansku politiku iznova oživljavajući stare tenzije unutar te politike I izazivajući nove probleme.

Jedna od prvih političkih posledica ovde, nakon tragičnog događaja u SAD, bio je efekat zahlađenja u odnosima Albanije sa nekim od država regiona, koje se u njihovim reagovanjima na događaje u SAD nisu ustručavale da umešaju I ime Albanije sa imenom famoznog saudijskog teroriste. Prvi korak optužbi prema Albaniji zbog pružanja utočišta glavnom teroristi Bin Ladenu, preduzeo je makedonski premijer Ljupčo Georgijevski, koji je izabrao bugarski glavni grad tokom negove posete Bugarskoj 19. septembra, da bi izjavio da je Bin Laden prošle godine boravio u Albaniji. Izjava predsednika makedonske vlade je naznačila najvišu tačku svakodnevne kampanje u makedonskim medijima koja je započela još prvog dana nakon atentata u SAD, kako bi se Albanija I Albanci povezali sa terorističkim vezama Bin Ladena I islamskih fundamentalista. Tirana, koja nije reagovala na makedonske medije nije mogla da sačuva isti mir I u odnosu na optužbe koje su dolazile od strane jednog premijera, kojem je vlada Ilira Mete u dva navrata pomogla da izađe iz vladine krize. Dobro obavešteni izvori u ministarstvu inostranih poslova Albanije su potvrdili za AIM da je 19. septembra albanski ministar inostranih poslova pozvao makedonskog ambasadora u Tirani kako bi izrazio protest zbog izrečenih optužbi od strane makedonskog premijera. Činjenica što u MIP-u Albanije ni jednom nije pozvan makedonski ambasador tokom osam meseci konflikta u Makedoniji, kada su članovi makedonskog vladinog kabineta stalno upućivali optužbe na račun Tirane da je ona umešana u konflikt, pružajući pomoć I obuku jedinicama NOV, već je pozvan zbog makedonskih optužbi oko veza sa Bin Ladenom, pokazuje da su albanski zvaničnici veoma osetljivi oko pitanja koje bi koliko toliko moglo da stavi pod sumnju njihovu lojalnost SAD I NATO.

Talas zahlađenja Bin Laden je izazvao I u tek uspostavljenim diplomatskim odnosima između Albanije I SR Jugoslavije. Jugoslovenski ministar unutrašnjih poslopva Dušan Mihajlović je izjavio 17. septembra da je Bin Laden bio I da ima baze u Albaniji. Nezadovoljstvo koje je u Tirani manifestovano nakon ovih jugoslovenskih optužbi izgleda da je podstaklo jugoslovenskog ministra odbrane S. Krapovića da tokom posete Londonu 20 septembra opovrgne da Jugoslavija raspolaže podacima da je Bin Laden bio u Albaniji.

Međutim, može se reći, talas zahlađenja pojavio se I u albansko - bugarskim odnosima, gde se takođe zapaža svakodnevna kampanja sa vestima I pričama o vezama Bin Ladena sa Tiranom. Imajući u vidu da su od početka makedonske krize bugarski mediji imali sve manje prijateljski stav prema Albaniji, za očekivati je da će poslednje izjašnjavanje u Sofiji oko veza Bin Ladena sa Albanijom imati svoje posledice I u odnosima između dve zemlje, koji ne beleže njihove dane.

Još jedna politička posledica terorističkih akata u SAD bilo je I novo zahlađenje odnosa, ionako veoma zategnutih, između leve vladine koalicije u Albaniji pod vođstvom Socijalističke partije I bivšeg premijera Fatosa Nanoa I desne koalicije opozicije pod vođstvom Demokratske partije I bivšeg predsednika Sali Berishe. Kao da nije bila dovoljna nemila činjenica odvojenog a ne zajedničkog odvijanja ceremonija sećanja na žrtve terorizma u Njujorku od strane pozicije I opozicije, obe su strane optužile jedna drugu zbog veza sa terorizmom Bin Ladena. Organ Socijalističke partije "Zeri I Popullit" je 14. septembra optužio Demokratrsku partiju I bivšeg predsednika Berishu da su u vreme dok su bili na vlasti pružali podršku I održavali veze sa terorističkim ćelijama Bin Ladena. Čak su upućene I optužbe da je Bin Laden imao uske veze sa bivšim šefom albanske tajne službe B. Gazidedom, kojem je pružen politički azil u jednoj arapskoj državi. Međutim, bivši premijer Vlade Demokratske partije Aleksandar Meksi je 20. septembra negirao da je tokom njegovog vladanja Bin Laden bio u Albaniji.

Isto toliko oštar bio je I organ Demokratske partije "Rilindja demokratike" koji je 14. septembra optužio desnu vladinu koaliciju da je pretvorila Albaniju u utočište za međunarodni terorizam. Iako obe strane, polazeći od suprotnih ideoloških motiva optužuju jedna drugu, činjenica je da su namerno ili nenamerno one na neki način išle u prilog širenju petenzija da je Bin Laden uistinu bio u Albaniji I da je tu imao I da ima baze.

To je dobilo tako ozbiljne razmere da je ministar inostranih poslova Ilir Djoni smatrao za potrebnim da 19. septembra održi posebnu konferenciju za štampu da bi zvanično izjavio da Bin Laden nije bio u Albaniji I da nema nijednu bazu u Albaniji. Ministar se pohvalio da je Albanija zemlja u kojoj su se islamski ekstremisti našli na udaru, imajući u vidu da je 1997. - 1998. godine albanska policija u saradnji sa CIA I FBI uhapsila deset sumnjivih arapskih državljana I da je tom prilikom jedan od njih ubijen u sukobu sa albanskom policijom.

U stvari, rasprava oko islamskog terorizma nije nova u političkim debatama u Albaniji između pozicije I opozicije, ali događaj u Njujorku koji je ponovo postavio Bin Ladena na međunarodnu scenu još više je raspalila ovu debatu I u Albaniji. Glavobolje koje je izazvala senka Bin Ladena u Tirani dolaze I usled nejasne pozicije same albanske politike, bilo desnice ili levice. Kao bivša komunistička država u kojoj je 50 godina ograničavana religija I posebno činjenica što je 30 godina bila jedina država u svetu zvanično proglašena ateističkom I u kojoj se vera osuđivala zatvorom, veoma je teško poverovati da bi fundamentalizam mogao da pusti korene I u Albaniji, bez obzira na to što je većina stanovništva islamske veroispovesti. I političke partije su više koristile kartu islamske opasnosti kao povod da se međusobno napadaju, nego što je to bila njihova realna briga o nekom mogućem opasnom unutrašnjem razvoju.

Novi talas nastojanja u regionu da se stvori ubeđenje da Albanija održava vezu sa Bin Ladenom ovde se objašnjava ciljevima nekih krugova na Balkanu I posebno u onim državama gde ima albanskog stanovništva da se kompromituju zahtevi te populacije za većim pravima. A da priče o vezama ili senci Bin Ladena u Albaniji nisu realne i da nisu naišle na plodno tle u državama Zapada, dokazala su I uveravanja koje je pružao američki ambasador u Tirani Jozef Limpreht. Upravo 14. septembra, kada je Albanija proglasila dan nacionalne žalosti zbog žrtava terorizma u Americi, ambasador je izjavio da je Albanija sigurna zemlja I da nema terorističke opasnosti I da američka vlada sugeriše Amerikacima da dođu u Albaniju. A pošto ta uveravanja dolaze od predstavnika države koja je pretrpela terorističku tragediju, ova je izjava bila više nego lek za umirenje u ovo vreme glavobolje, koju je izazvala senka Bin Ladena u albanskoj politici.

AIM Tirana, Arjan LEKA