AIM: start



THU, 27 SEP 2001 08:47:24 GMT

Napad na SAD

Gde je opasnost?

Dugoročna posledica napada na New York, koja se oseća i u Sloveniji, jeste atmosfera nepoverenja i straha koja se uvukla u društvo.

Ljubljana, 27.09.2001.

"SAD su doživele sigurno najgori teroristički napad u svojoj istoriji, napad koji se čak može porediti sa napadom na Peral Harbur." Bio je to podnaslov ispod velikog natpisa ljubljanskog dnevnika "Delo", koji se 12. septebra nije bitno razlikovao od reakcija koje su se posle terorističkog napada na World Trade Centar i Pentagon mogle čuti u većem delu sveta. Reakcija državne elite je bila očekivana. Svi slovenački zvaničnici, od predsednika vlade i države, preko ministra spoljnih poslova do nižih činovnika najoštrijim rečima osudili su napad na SAD i izrazili saučešće zbog žrtava. Policija je na graničnim prelazima pooštrila kontrolu, a u centru Ljubljane, u ulici u kojoj se nalazi američka (a odmah iza nje ruska) ambasada odstranjena su sva vozila i parkirna mesta učinjena nedostupnim uz pomoć upozoravajućih policijskih traka. Napad je izazvao posebnu paniku lučkom pristaništu u Kopru, pošto je ono pre mesec dana postalo nova logistička baza za pretovar vojne opreme potrebne u operacijama severnoatlantske alijanse u Bosni i Hercegovini. Tu je drastično pooštrena kontrola i bezbednost stacioniranih marinaca.

Odmah su usledili komentari, reakcije i procene o dugoročnim posledicama svega što se desilo kako za Sloveniju, tako za svet u celini. "Napad na Ameriku je trebalo da stigne iz svemira, raketama iz onih država koje je Washington proglasio da stoje van zakona. Bušova administracija je rizikovala unutrašnje političke sporove i krizu savezničkih odnosa kako bi se od raketa zaštitila protivraketnim štitom za uništavanje fantomskog letećeg oružja koje bi doletelo iz dalekih država. A onda su se u oružje pretvorili nedužni civilni avioni na domaćim letovima. Amerikanci će morati dobro da promisle gde je opasnost i šta je odbrana od nje," komentarisao je dan posle napada dopisnik Dela iz New Yorka. Sličan ton je bio i u drugim komentarima. Jesu neki napad ocenjivali kao "bezuman" i apelovali na "razum", drugi su upozoravali da treba opet čitati već pomalo zaboravljenog harvardskog profesora Samuela Huntingtona i njegove teze o "sukobu civilizacija", treći su sumorno zaključivali da "ako mogu da padnu New York i Washington, onda nije bezbedna nijedna evropska prestonica"...

Filmski analitičari su u istom dahu nagovestili da sledi "brisanje" zgrade WTC-a iz kadrova već snimljenih novih američkih filmova. U stručnim krugovima je stravičan prizor rušenja oba nebodera WTC-a izazvao polemiku na temu "gvoždje ili beton"; slovenačke arhitekte su objašnjavale da je mana gvoždja što zagrejano na 600 stepeni gubi 75 odsto svoje nosivosti. Zbog vatre i jakog strujanja vazduha soliteri WT Centra pretvoreni su u dva ogromna, užarena odžaka, zbog čega je na kraju i došlo do strahovitog urušavanja. "Kod nas su do pre 10 godina gvozdene zgrade bile retkost. Naš glavni materijal pri gradnji treba da su cigle i beton, sa gvoždjem. Imamo dovoljno gline, cementa, šodera i kamena. Materijali koji se tope u vatri su opasni za gradnju. Imali smo u zgradama od betona već nekoliko požara, pa čak i eksplozija gasa, ali su posledice uvek bile ograničene na jedan ili nekoliko stanova, dok noseća konstrukcija zgrade nikada nije bila ugrožena," zaključak je jedan od arhitekata, uz upozorenje na brojne "opasne" nove zgrade koje su tokom poslednjih 10 godina izrasle u prestonici Slovenije. Koja jedva da može da se pohvali sa dva ili tri prava nebodera.

Što se tiče analize društvenih posledica nove verzije terorizma, to je tema o kojoj će se i u Sloveniji još dugo raspravljati. "Američko samopouzdanje se verovatno neće uskoro oporaviti, ako se uopšte bude, ikada... Zato će se lideri te velike, komplikovane demokratije suočiti sa problemom koga do sada nisu ni dotakli. Nikada nisu rekli, prosto po Čerčilu, da je sve što mogu da ponude glasačima krv, znoj, napor i suze. Nikada nisu rekli da novi neprijatelj može da pogodi Ameriku verovatno mnogo jače nego Amerika njih... Nisu upozorili da američke tradicionalne slobode nikada više neće biti takve kao što su bile. Nisu rekli da su u utorak, 11. septembra, SAD mogle da zavire u budućnost koju im donosi 21. vek i nisu rekli da ih ubuduće mogu pogoditi i teži udarci od onih koji su pogodili nebodere na Wal Streetu i u Pentagonu," prenela je "Mladina" razmišljanje istoričara Paula Kenedija, autora čuvenog "Uspona i pada velikih sila", napisano posebno za "Global Viewpoint".

Slovenački analitičari su naročito bacili na seciranje odnosa sveta prema "novom" protivniku, radikalnom Islamu, koji je koliko do juče bio "saveznik slovenačkih saveznika" na Balkanu. Mnogi su, pa i slovenački filozof i publicista Slavoj Žižek, upozoravali na opasnost od rasplamsavanja mržnje prema trećem svetu i Muslimanima, posebno. Sve garnirano anketama o mnenju slovenačkih muslimana na temu WTC-a i Pentagona, snimljeno ispred zgrade muslimanske zajednice u Ljubljani. Tako se dugoročna posledica napada na New York oseća i u Sloveniji kroz atmosferu nepoverenja i straha koja se uvlači u društvo.

"Uvek, kada naletimo na takav potpuno loš spoljni svet, trebalo bi da skupimo hrabrost i vratimo se hegelijanskom nauku; u tom čistom Spoljnom svetu morali bismo da prepoznamo prečišćenu verziju naše vlastite suštine. Poslednjih pet stotina godina je "civilizovani" Zapad (relativno) blagostanje kupio izvozom bezobzirnog nasilja i uništavanja u "varvarski" Spoljni svet; radi se o dugoj priči o angažovanju i stavu Amerike prema masakru u Kongu... U Africi SVAKOG DANA umire zbog aidsa više stanovnika nego što je žrtava ispod ruševina WTC-a. Njihovu smrt bismo mogli da sprečimo relativno malim finansijskim sredstvima. SAD su degustirale ono što se u svetu dogadja svakodnevno, od Sarajeva do Groznog, od Ruande do Konga i Siera Leonea. Ukoliko bismo situaciji u New Yorku dodali još bande pljačkaša i desetoricu snajperista koji pucaju po slučajnim prolaznicima, onda bismo dobili Sarajevo od pre deset godina," zapisao je Slavoj Žižek.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)