AIM: start



WED, 19 SEP 2001 16:29:15 GMT

Slovenija - SR Jugoslavija

Otvorena ambasada

Zvanično otvaranje slovenačke ambasade u Beogradu i konzulata u Podgorici, kao i različite reakcije iz Crne Gore i Srbije na ponudu šefa slovenačke diplomatije da Ljubljana posreduje u dogovorima Beograda i Podgorice pokazuju da će slovenački ambasador u SRJ biti u veoma delikatnom položaju.

Ljubljana, 17.09.2001.

U Zmaj Jovinoj ulici 33 a je 17. septembra i formalno otvorena slovenačka ambasada u Beogradu. Do tada je slovenački ambasador u Beogradu (nekadašnji ministar unutrašnjih poslova Slovenije) Borut Šuklje delovao iz hotela Interkontinental odnosno iznajmljenih prostorija u Sava centru. "U tim prostorijama nikada ne bismo organizovali nešto važno, pošto to jednostavno ne bi bilo dobro za ugled države," priznao nam je zamenik slovenačkog ambasadora Davorin Seničar kada smo posetili slovenačko predstavništvo u Sava centru, u vreme kada su na ambasadi još izvodjeni radovi.

Ambasada je otvorena prilikom zvanične posete ministra spoljnih poslova Slovenije Dimitrija Rupela Podgorici i Beogradu. Što nije kraj kupovine nekretnina. Pored Skadarlije, u ulici Strahinjića bana, otvoren je i slovenački konzulat, a slovenački ambasador će u Beogradu stanovati u iznajmljenoj rezidenciji na Senjaku, u neposrednoj blizini rezidencije engleskog ambasadora.

Srednje velika, u žuto ofarbana zgrada ambasade, koja je od vlasnice iznajmljena na četiri godine, nije bila jedina kuća koja je slovenačkim diplomatama zapela za oko u Beogradu. Jugoslovenske i slovenačke vlasti pokušale su da svoje diplomate isprva udome u reprezentativnijim objektima u posedu domaćih preduzeća. Medjutim, od sličnih ideja se brzo odustalo zbog nerešivih vlasničkih odnosa. Nekadašnju "slovenačku vilu" u Beogradu, u kojoj su nekada boravile razne slovenačke delegacije i republički funkcioneri sada, uprkos sredstvima koja je u nju uložila i Slovenija, deli šest vlasnika i savezna jugoslovenska vlada. Potom se razmišljalo o kupovini zgrade koju u Beogradu poseduje Katolička crkva. I tu se odustalo posle izveštaja Komisije slovenačkog MIP-a, zbog lošeg stanja zgrade (a i zbog političkih dilema - o smislu kupovanja crkvenog objekta).

Slovenačke diplomate, koje su se posle više od deset godina loših političkih odnosa medju državama ponovo našli u Beogradu sasvim dobro su se snašli na "svom terenu". Ambasador Borut Šuklje je krajem osamdesetih često boravio u Beogradu kao funkcioner nekadašnjeg saveznog saveza omladine, a i veći deo njegove ekipe ima iskustva iz rada u nekadašnjoj jugoslovenskoj diplomatiji. Većina kadrova će u beogradsku ambasadu doći iz ambasade u Budimpešti, koja je i do sada dobrim delom radila upravo na poslovima izdavanja viza i ostalih dokumenata jugoslovenskim gradjanima, koji putuju u Sloveniju. Sve to je od sada posao nove slovenačke ambasade.

U slovenačkom predstavništvu u Beogradu zadovoljni su dobrodošlicom u SR Jugoslaviji. "Prihvatili su nas veoma otvoreno. Naš plan je bio da do sredine leta uspostavimo dobre odnose ne samo sa državnim vlastima, nego i sa medijima i privrednicima. To smo dobrim delom i uspeli. Sreli smo se i sa ovdašnjim Slovencima, kojima bismo želeli da ponudimo bar osnovne mogućnosti dostupa informacijama, slovenačkoj štampi i slično. Nadam se da pojam 'Slovenija' ovde ima sve topliji prizvuk," opisao je prve utiske posle otvaranja slovenačke ambasade ambasador Slovenije u SRJ Borut Šuklje. Činjenica je da posle deset godina zastoja ima mnogo posla za slovenačkog ambasadora - posle predaje akreditiva predsedniku Jugoslavije Vojislavu Koštunici ambasador Borut Šuklje dao je nekoliko intervjua domaćim elektronskim medijima i počeo sa uspostavljenjem prvih kontakata. Ambasador Šuklje sreo je predsednika Privredne komore Jugoslavije, posetio Hemofarm u Vršcu, preduzeće Delta u Beogradu i selo sa slovenačkim iseljenicima u Šumadiji; bio je i na filmskom festivalu na Paliću, navijao na tribinama tokom utakmice Slovenija - Jugoslavija (1:1) i prisustvovao raznim privrednim susretima slovenačkih i jugoslovenskih preduzeća.

Šta praktično znače bolji odnosi vidi se već golim okom - posvuda po većim gradovima su razmeštene velike reklame Gorenja, Mure, Lisce, Fructala, Uniora i drugih slovenačkih firmi, što je dokaz da slovenačka privreda ozbiljno računa na jugoslovensko tržište. Ipak, i danas su vidljivi ožiljci nekadašnjeg "bojkota slovenačkih proizvoda" lansiranog od strane prethodne, Miloševićeve vlasti; prisustvo slovenačkog ambasadora na svečanosti prilikom kupovine dve velike prese koje je Gorenje kupilo od jugoslovenskog proizvodjača trebalo je da posvedoči kako slovenačka privreda ne želi samo da prodaje, nego i da u značajnoj meri i kupuje od jugoslovenskih preduzeća.

Kakavi će biti konkretni rezultati otvaranja diplomatskih predstavništava i obnovljene saradnje videće se tek kroz nekoliko meseci. Jedno je sigurno - za sada nema šansi da se ukine vizni režim, pre svega zbog rezervi Slovenije. Takva suzdržanost nije prošla bez odjeka na drugoj strani. Slovenačke diplomate su tako, na primer, izrazile čudjenje zato što slovenački državljani nisu bili uključeni u poseban režim privremenog ukidanja viza tokom turističke sezone, što je vlada SRJ omogućila putnicima velikog broja evropskih država (ulazak u zemlju sa ne preterano skupim - 10 dem, turističkim propusnicama izdanim za period od 30 dana). Takav režim je od 1. jula do 30. septembra uveden za sve zemlje Evropske Unije, kao i za gradjane Slovačke, Češke, Poljske, SAD, Novog Zelanda, Norveške, Švajcarske, Kanade, Australije i još nekih država. Savezna administracija u Beogradu je, medjutim, odlučila da takav način ulaska u Jugoslaviju nije moguć za nosioce putnih isprava "bivših republika iz prethodne Jugoslavije". Tako su slovenačke diplomate na pitanje zašto i Slovenija nije u toj grupi dobile odgovor da se radi o opštoj politici. Time je pitanje viza ostalo otvoreno.

Tokom poslednje posete Dimitrija Rupela Beogradu i Podgorici pokazalo se da slovenačka i nova jugoslovenska diplomatija imaju različite poglede i u vezi drugih aktuelnih pitanja. Zvanična Podgorica je, na primer, prihvatila ponudu Dimitrija Rupela da Slovenija posreduje tokom pregovora o uredjenju medjusobnih odnosa Srbije i Crne Gore, dok su kabineti srpskih i jugoslovenskih zvaničnika odbili rečenu uslugu. Reakcija je bila očekivana; uprkos formalno dobrim odnosima kako sa Beogradom tako i sa Podgoricom, Slovenija u krugovima srpske politike zbog diplomatske podrške Crnoj Gori (posebno u medjunarodnim odnosima) nema reputaciju nepristrasnog posrednika, upravo obrnuto - Slovenija važi za "mentora" osamostaljivanja Crne Gore. To se videlo i po reakcijama u javnosti na posetu Dimitrija Rupela. O zvaničnom otvaranju konzulata u Podgorici (koje je prilikom prve posete Dimitrija Rupela letos odgodjeno posle konsultacija s Beogradom) srpski elektronski mediji uopšte nisu izveštavali.

Bolje vesti dolaze iz privrede. Otkako je jugoslovenski Ustavni sud ukinuo uredbu kojom su delovi slovenačkih (tada "društvenih") preduzeća nacionalizovani, odnosno "predati na upravljanje radnicima", počeo je proces u kome slovenačke firme mogu da traže povraćaj njihovog vlasništva. To je dobar znak za buduće odnose, mada stručnjaci upozoravaju da je veća medjusobna saradnja ne samo izmedju Slovenije i Jugoslavije, nego i svih drugih država u regionu povezana sa uspehom regionalnih projekata. Ukidanje trgovinskih barijera jedan je od važnih zadataka Pakta za stabilnost, čime bi sedam država - Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija i SR Jugoslavija - trebalo u tri faze da liberalizuju uslove robne razmene i značajno smanje carine, slično kao u slučaju "Cefte". Što se tiče navedene grupe država, Slovenija je tokom prošle godine najviše trgovala sa Hrvatskom (633 miliona dolara izvoza, 413 miliona dolara uvoza), Bosnom (342 miliona dolara izvoza, 51 milion dolara uvoza) i Makedonijom (129 miliona dolara izvoza, 38 miliona dolara uvoza). Tu negde je i Jugoslavija, u koju je slovenačka privreda prošle godine izvezla za oko129 miliona dolara i uvezla za 38 miliona dolara roba, čime je SRJ ostala značajan partner koji po obimu razmene za nekoliko puta prevazilazi razmenu sa pridruženim članicama EU Rumunijom i Bugarskom ili Albanijom (slovenački izvoz oko 5 miliona dolara, uvoz oko 700.000 dolara), sa kojima Slovenija nema otvorenih pitanja.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)