AIM: start



MON, 17 SEP 2001 21:15:11 GMT

Prednosti I nedostaci nove Vlade Mete

Tirana, 17.09.2001.

Nikome u Tirani, a možda ni u drugim glavnim gradovima koji se interesuju za razvoje u Albaniji I regionu jugoistočne Evrope, nije palo na pamet da će predsednik SAD Bush 13. septembra, na vrhuncu njegovog predsedničkog angažovanja u suočavanju sa tragedijom izazvanom terorističkim atentatima protiv Amerike, poslati pozdravni telegram premijeru male države od tri miliona stanovnika, povodom njegovog reizbora. S one strane kredibiliteta koji najsnažniji predsednik sveta pruža premijeru Meti izražavanjem želje za zajedničkim radom, izgleda da je na ovaj donekle neuobičajen Bushov korak prema albanskom premijeru imala svoj uticaj dosadašnja uloga I politika Mete u dva pravca. Prvo, u očuvanju stabilnosti I institucionalnom obuzdavanju ekstremističkih akata političkog nasilja u zemlji I drugo, u odlučnom distanciranju I osudi ekstremizma albanskih naoružanih grupa u Makedoniji.

Nije slučajno što je predsednik nove albanske Vlade, svestan motiva ove značajne podrške koju dobija od strane međunarodne zajednice, u Programu svoje nove Vlade koju je izneo pred parlamentom 10. septembra posvetio upravo pravcima I orijentacijama koje imaju za cilj jačanje uloge Albanije kao faktora stabilnosti na nemirnom Balkanskom Poluostrvu.

Tražeći glas poverenja od poslanika, premijer Meta je sažeo glavni cilj svog Programa u ambiciji da Albanija u svim sektorima zatvori poglavlje preduge tranzicije I da njegov mandat postane nova faza političkog razvoja. U Programu je navedena serija političkih, institucionalnih I ekonomskih prioriteta. Ali, u analizi liste prioriteta može se izvršiti jasna podela, koji od njih ima pogodnije uslove za realizaciju, a koji su teže ostvarivi. Ako bi se klasifikovala velika polja u koja oni spadaju, može se reći da prioriteti političkog I institucionalnog karaktera predstavljaju prednosti nove Vlade. Tu se mogu uvrstiti prioriteti koji se tiču integracija Albanije u EU I konkretnije, potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji I asocijaciji za koju je upaljeno zeleno svetlo na Samitu EU u Geteburgu juna ove godine, na pragu parlamentarnih izbora u Albaniji iz kojih je proizašla I nova Vlada Mete. Takođe, I reforme u javnoj administraciji I rat protiv organizovanog kriminala, ilegalne trgovine I korupcije, izgledaju kao tereni gde je Vlada Mete stekla neku vrstu iskustva u prošlom vladinom mandatu I gde postoji jasna saradnja sa međunarodnim institucijama na tom polju.

Međutim, pre svega se kao jedna od najvećih vrednosti nove vlade Mete može odvojiti njena spoljna politika, gde će po prvi put u čitavoj istoriji albanske države taj resor voditi jedna žena - Arta Dade. Činjenica je da je premijer Meta uspeo da obezbedi široku međunarodnu podršku za njegovu odlučnu prozapadnu politiku u regionu I usku saradnju sa susedima. Posebno jasan stav I podrška suverenitetu I integritetu Makedonije I osuda ekstremističke delatnosti Nacionalne oslobodilačke vojske (NOV) tokom šestomesečnog konflikta ove godine u Makedoniji, dali su albanskom premijeru reputaciju moderiranog I realističnog političara u diplomatskim krugovima.

Njegovim novim Programom, on je ne samo potvrdio nastavljanje dosadašnjeg kursa prijateljskih odnosa sa zemljama regiona, već je u većoj meri nego u njegovom prethodnom programu istakao distanciranje Albanije od nacionalističkih platformi I odbijanja parelanizma I nacionalističkih emocija. U svetlu aktuelnih događaja u Makedoniji I uloge albanskog faktora na Kosovu, u dolini Preševa I šire, jedan takav programski akcenat posebno dobija na težini. To obezbeđuje međunarodnu podršku premijeru, ali sa sobom nosi I potrebu plaćanja određene političke cene zbog njegovog imidža među Albancima na Kosovu, Makedoniji ili u dolini Preševa, koji bi naravno želeli patriotskije boje u Programu nove Vlade u Tirani.

Nedostaci programa nove Vlade Mete izgleda da ostaju u ekonomskoj sferi. I tu je Meta predstavio ambiciozne projekte, počev od rešavanja hroničnog problema krize električne energije, koja se oseća već sada u letnjim mesecima, posredstvom liberalizacije tržišta, zatim razvoja finansijskih tržišta posredstvom funkcionisanja berze, konstantnog rasta zapošljavanja, zadržavanje inflacije pod kontrolom, razvoja turističkih zona poboljšanjem infrastrukture, ekonomskog razvoja siromašnih severoistočnih zona, pa sve do velikih projekata kao što je završetak Koridora osam Zapad - Istok, autoputa Sever - Jug, izgradnja puta Drač - Kuks itd. Međutim, finansijski izvori nove Vlade I Albanije su veoma skromni za realizaciju čak I polovine tih projekata iz novog Programa. Oni će zavisiti od drugih faktora, kao što su Pakt stabilnosti, EU, međunarodne finasijske institucije itd. Dakle, ne zavise od albanske Vlade I to predstavlja njen nedostatak.

Nova Vlada je dobila poverenje u parlamentu od 140 mesta, ali samo od poslanika partija koje sačinjavaju vladinu koaliciju pod vođstvom Socijalističke partije. Najveći deo poslanika opozicije koju vodi Demokratska partija bivšeg predsednika Berishe, još se nije pojavio u salu novog parlamenta I nisu položili zakletvu. Samo jedna opoziciona partija, Nova demokratska partija, koja je proizašla kao treća partija iz parlamentarnih izbora od 24. juna I koju vodi bivši potpredsednik Demokratske partije Genc Polo, učestvuje u radu parlamenta, ali ni njeni poslanici nisu dali poverenje Vladi. Premijer shvata da je uspešnoj Vladi potrebna saradnja opozicije I u njegovom govoru pred parlamentom on je uputio direktan poziv opoziciji da rade zajedno I istakao spremnost da se ostave prošlosti sve stare polemike.

Još jedna slaba tačka nove Vlade Mete izgleda da je sam njen sastav. Predosećajući tu slabost, premijer je ne slučajno izjavio da je od većeg značaja Program nego Vlada. Struktura Vlade se sastoji od 22 ministra, od kojih su pet njih državni ministri bez resora. Ne samo od strane opozicije, već I iz redova socijalističkih poslanika bilo je kritika na račun toga, odnosno zbog toga što je bio izabran put povećanja broja ministara u cilju rešavanja političkih ravnoteža između partija u vladinoj koaliciji. To se smatra kao trenutno rešenje I nije mali broj ovdašnjih analitičara koji predviđaju da će Meta u bliskoj budućnosti izvršiti rekompoziciju Vlade.

Nova Vlada Albanije I njen 32-šnji premijer izgleda da su se kladili na uspehe iz prvog mandata I na podršku međunarodnog faktora. To nije malo za zemlju kao što je Albanija, koja bivajući jedina komunistička zemlja u Istočnoj Evropi, gde dva puta uzastopno dobija poverenje Vlada iste boje I koja se nada da je uistinu krenula putem prevazilaženje njene potresne tranzicije tokom deset godina postkomunizma.

AIM Tirana, Arjan LEKA