AIM: start



FRI, 14 SEP 2001 11:23:08 GMT

Kampanja za registraciju raseljenih i prognanih sa Kosova

Šta Srbi dobijaju, ili gube na "albanskim izborima"

Država će do kraja septembra zauzeti stav u pogledu izlaska Srba na izbore, uprkos velikoj polarizaciji u Srbiji .Oni malobrojniji za sada su shvatili da samo izlaskom na izbore Srbi mogu ostvariti nekakv uticaj na život u pokrajini i da je jedino pitanje mogu li oni pod ravnopravnim uslovima učestvovati na njima. Drugi se i dalje čvrsto drže uverenja da treba stvarati svoju vlast,a njihov ključni argument je da sa 14 ili 16 mesta u skupštini koja broji 120 poslanika Srbi ne mogu zaštititi svoje vitalne interese

AIM, Beograd,14.9.2001.

Kada postoji jasan cilj, sve drugo je lakše. Pokazalo se to i na slučaju registracije raseljenih i prognanih sa Kosova koja je u organizaciji OEBS počela 30.jula ove godine.Kako su prošlogodišnje lokalne izbore na Kosovu Srbi bojkotovali, a 17.novembra na redu su izbori za skupštinu Kosova,OEBS je predvideo rok od 6 nedelja u kome je trebalo da Srbi i drugi nealbanski živalj “ispravi“ grešku, a 901 hiljada Albanaca koji su se prošle godine registrovali, potvrdi svoju registraciju.Uslov za registraciju je da lice bude starije od 18 godina na dan izbora i da je 1.januara 1998. godine bilo na teritoriji Kosova, i još jedan od četiri:da je rodjeno na Kosovu,da mu je jedan roditelj rodjen na Kosovu,da je živelo više od pet godina na teritoriji pokrajine, ili da je odatle proterano.Sve se to dokazuje jednim od 46 mogućih dokumenata:od lične karte i pasoša do računa za struju ili telefon, štednih knjižica banka pa do ribolovačkih dozvola.

Iako su u predizbornim obećanjima sve političke partije okupljene oko DOS medju najvažnije zadatke isticale problem Kosova, ispostavilo se da je datum početka registracije dočekan bez jedinstvenog stava o tome treba li Srbi da se registruju ili ne.Predsednik Saveznog komiteta za Kosovo Momčilo Trajković govorio je da je”to pokušaj medjunarodne zajednice da na prevaru privoli Srbe da učestvuju na izborima, umesto da ispuni uslove koje je srpska strana postavila”.Reakcija Srba sa Kosova bila je “nećemo da glasamo za Tačija i Radu Trajković koja je izdajica Srba”.”Ako ne idemo na izbore, a Srbi sa Kosova to neće ni po koju cenu, nema rezona ni da se birači registruju” govorio je Marko Jakšić, podpredsednik DSS.

Početkom avgusta zvanično je rečeno da država poziva Srbe sa Kosova da se odazovu registraciji uz naglasak da to ne znači i izlazak na izbore.Polovinom avgusta,na sastanku 17 udruženja interno raseljenih osoba sa Kosova i Metohije Sanda Rašković-Ivić, komesar za izbeglice i Nebojša Čović,koordinator novoformiranog jugoslovenskog Koordinacionog centra,činilo se daa su ubedili su predstavnike udruženja da podrže registraciju jer “zapadnjacima nije važna istorija nego statistika i moramo im pokazati koliko nas ima i jasno im tako saopštiti da nismo digli ruke od Kosova,već da polažemo pravo na posed”. Drugim rečima, komesar za izbeglice Srbije izrekla je tada glasno ono što će postati osnovni moto kasnijih obraćanja najviših državnih i crkvenih velikodostojnika-”Ako se ne odazovete registraciji smatraće se da nikada niste ni živeli na Kosovu a to će značiti i gubitak svih vaših prava”.

Medjutim, samo dva dana nakon toga Udruženje Srba sa Kosova “Kućni prag” iz Niša ocenilo je apsolutno neprihvatljivim dalje sprovodjenje registracije tražeći registraciju prognanih od 6.aprila 1941. i njihovih potomaka, i predlažući novoosnovanom Savezu srpskih nevladinih organizacija da organizuje paralelne izbore za srbijansku skupštinu Kosova i Metohije 19.novembra. Pokazalo se tako da na terenu pod firmama raznih udrženja deluju lideri SPS i JUL sa Kosova koji dobro koriste ispoljene slabosti i sušitnsko razmimolaženje u pogledu metoda rešavanja kosovskog problema koji postoji medju članicama DOS kako bi činili sve da onemoguće registraciju, pod izgovorom, kako je objasnio Milan Ivanović, potpredsednik IO Saveza srpskih nevladinih organizacija da se” više od 70 odsto predstavnika 25 udruženja raseljenih Srba sa Kosova izjasnilo protiv registracije”.

Onima iz bivšeg režima koji se protive registraciji, pridružio se i DSS. Na burnoj sednici Koordinacionog centra za Kosmet krajem jula Zoran Andjelković,visoki funkiconer SPS, tražio je da se ne pristupi registraciji jer je registracija deo izborne procedure. Potpredsednik DSS Marko Jakšić složio se sa takvim stavom rekavši da “poštuje stavove svoje stranke i svog predsednika” ali da on “ kao i Srbi sa Kosova i Metohije ne želi da prihvati tu registraciju koja se odnosi na izbore koje raspisiju OEBS”.

Takvim stavom DSS je ponovo doveo u nedoumicu raseljena lica sa Kosova koji svake večeri imaju priliku da gledaju Vojislava Koštunicu kako ih poziva da se registruju jer će tako prestati da budu bezimeni,moći će da dokažu svoje prisustvo na Kosmetu,da ostvare prava vezana za pravno-imovinske sporove i što je najznačajnije, zaštite svoju imovinu, a potpredsednik njegove stranke to javno odbija. U Srbiji u kojoj se zvanično procenjuje da ima oko 200 hiljada, dok je na Kosovu izmedju 60 i 80 hiljada ,raseljenih lica nealbanske nacionalnosti ,nedelju dana pre okončanja registracije bilo je evidentirano tek 20 hiljada Srba od čega na Kosovu 4200,a u Crnoj Gori 134.Preokret je nastao tek kada su se raseljenima obratili patrijarh Pavle, mitropolit Amfilohije, i kada je episkop raško- prizrenski Artemije sa svim stanovnicima Gračanice otišao da se registruje, kada su to učinili Momčilo Trajković, lider SPOT i Oliver Ivanović predsednik Srpskog nacionalnog veća za Kosovo i član Koordinacionog centra za Kosovo. Nakon patrijarhovog poziva samo u jednom danu registrovano je više od 4000 ljudi . Prema zvaničnim podacima OEBS, za mesec I po dana na teritiorji Srbije registrovalo se 65 hiljada lica, a na teritoriji Kosmeta 30 hiljada. I to u pet opština, s tim što većih problema ima jedino u severnom delu Kosovske Mitrovice gde deluju mnogi od lidera srpskog nacionalnog korupsa.Po oceni šefa misije OEBS za Kosovo Dana Evertsa bila je prava šteta prekinuti taj proces pa je stoga rok za registraciju produžen za još dve nedelje, sve u nadi da će na kraju registracije biti evidentirano 150 hiljada raseljenih Srba u Srbiji i oko 60 hiljada na Kosovu. Procene srpskih zvaničnika su drugačije. “Na Kosvu bi trebalo da se registruje oko 140 hiljada nealbanskih stanovnika, u Srbiji izmedju 200 i 250 hiljada”, kaže Nataša Mandić iz Komeserijata za izbeglice Srbije.

Godinama su davani različiti iskazi o tome koliko ima izbeglih i prognanih Srba i ljudi drugih nacionalnosti sa Kosova i Metohije, a koliko u toj pokrajini ima Albanaca.Manipulisalo se brojevima,umanjivala jedna a uvećavala druga populacija. Prošle godine Albanci su se registrovali.Izmedju ostalog i zbog toga je bilo bitno pozvati Srbe sa Kosova da i oni to učine.Oklevanje sa kojim je to uradjeno verovatno je bilo prouzrokovano jednim delom željom da se “ne radi po diktatu medjunarodne zajednice”, možda i namerom da se ako zatreba proizvoljna brojka o populaciji na Kosovu ponovo upotrebi,ali čini se i nerazumevanjem onoga što se na Kosovu dešava i što će se ubuduće dešavati. Tek kada se shvatilo da će podaci prikupljeni registracijom ubuduće predstavljati jedine validine podatke, svidjalo se to vlastima u Beogradu ili ne,na osnovu kojih će se sve raditi, čak i u oblasti obrazovanja, zdravstva i humanitarne pomoći na primer,upućen je poziv Srbima da izadju na registraciju. ”Vreme je”kako je rekao Nebojša Čović, “da se Srbi uzmu u pamet i da se barem kada je reč o Kosvu i Metohiji svi ponašamo odgovorno”.

Prvi ispit te odgovornosti polaže se veoma brzo. Država, naime, mora zauzeti stav u pogledu izlaska Srba na izbore. Najavljeno je da će se taj stav znati do kraja ovog meseca uprkos velikoj polarizaciji u Srbiji.Oni malobrojniji za sada su shvatili da samo izlaskom na izbore Srbi mogu ostvariti nekakv uticaj na život u pokrajini i da je jedino pitanje mogu li oni pod ravnopravnim uslovima učestvovati na njima ili ne. Drugi se i dalje čvrsto drže toga da ne treba izlaziti na “albanske izbore” već da treba stvarati svoju vlast. Njihov ključni argument je da sa 14 ili 16 mesta u skupštini koja broji 120 poslanika Srbi ne mogu zaštititi svoje vitalne interese.Glas vladike Artemija koji upozorava da bojkot zvaničnih i stvaranje paralenih institucija na Kosovu nije moguć, jer na Kosovu nema strukture koja bi to tolerisala, kao što je Milošević tolerisao 10 godina Albance i da bi to vodilo samo potpunom odlasku Srba sa Kosova, za sada nailazi na nerazumevanje većine koja živi uljuljkana mitovima prošlosti ili u viziji sopstevnih želja. Preovladjujuće je mišljenje da su izbori 17.novembra samo prinudan način da se legalizuje postojeće stanje na Kosovu. “Srbi bojkotom izbora ne dobijaju mnogo ali ne gube ništa značajno.Ali, neizlaskom na izbore pokazaće da Srbi ne žele da verifikuju novu albansku zajednicu u kojoj bi oni bili puki dekor, a nezaštićeni od diskriminatorskih odluka albanskih foruma “, ocena je Marka Jakšića.”Treba tražiti normalna rešenja uskladjena trenutnom stanju”, upozorava medjutim Nebojša Čović. ”Bila bi velika greška ako Srbi ne prihvate šansu koju im pružaju izbori, jer neće imatu drugu priliku,biće marginalizovani, izolovani i naneće veliku štetu sebi “kaže Dan Everts,pozivajući Srbe da se pridruže izborbnom takmičenju i sugerišući im da formiraju neku vrstu koalicije kako se njihovi glasovi ne bi gubili. Socijaldemokratska unija je jedna od retkih stranaka koja je od početka zagovarala izlazak na izbore smatrajući takodje da u suprotnom “rizikujemo da se naša reč više nigde ne čuje”.”Jedino kroz političku saradnju a ne sukobe možemo realizovati svoje ciljeve od povratka izgnanih, do mira, bezbednosti i poštovanja ljudskih prava”, smatra Vlatko Sekulović, predsednik IO SDU.

Na državi je sada da ne ponovi grešku oko registracije.Ona mora brzo da odluči, ne ostavljajući Srbe sa Kosova na cedilu i preuštajući im tu odluku, bez obzira što ih ne može naterati da izadju na birališta. Najgora varijanta je odugovlačenje.

Medjunarodna zajednica neće promeniti pravila koja je propisala,niti će organizovati neke posebne izbore za Srbe.Odugovlačenje zvaničnika može da koristi samo onima koji su na mešetaranju, manipulisanju i politikanstvu izvaličili ličnu korist protekle decenije.Kao što to čine i danas kada busajući se u “patriotska prsa” dozvoljavaju da velika srpska enklava od 13 hiljada ljudi na Brezovici bude prepuštena na milost i nemilost švercerima raznih nacionalnosti, samo zbog toga što Srbi odbijaju da svoje firme registruju kod UNMIK, a ovaj im onda ne dozvoljava da svoje sunarodnike snabdevaju čak ni osnovnim životnim namirnicima, nego to čine oni kojima se UNMIK-ove dozvole ne "gade".

Tatjana Stanković (AIM)