AIM: start



MON, 10 SEP 2001 09:41:48 GMT

Zamena deviza u evropsku valutu u Jugoslaviji počinje u decembru

Dolar konkuriše evru

Vlasnici deviza u Srbiji požurili su da marke, franke i šilinge pretvore u dolare, švajcarske franke i funte.Za tu transakciju plaćaju proviziju često veću i od 1,2 odsto. Guverner Narodne banke Jugoslavije Mladjan Dinkić nudi im polaganje deviznih sredstava na račune domaćih ili stranih banaka u Jugoslaviji, gde još dobijaju i kamatu

AIM, Beograd, 10.9.2001.

Predstojeća zamena valuta članica Evropske monetarne unije u evro dogadjaj je u koji će biti uključeno čak 300 miliona Evropljana. Medju njima i svi oni Jugosloveni koji sada u bankama ili u slamaricama imaju nemačke marke,francuske franke,austrijske šilinge ili još 9 drugih evropskih valuta. Procedura zamene novca u EU počela je 1.septembra i trebalo bi da bude okončan do 28.februara.

U Jugoslaviji, kao i u drugim zemljama van “evrozone”, tajming zamene je nešto drugačiji. Prve količine evra biće dostavljene tek početkom decembra. Zamena deviza u SRJ je medjutim praktično već počela. Na prve vesti o konvojima koji su krenuli ka centrima Evrope noseći novu valutu, vlasnici deviza u Srbiji požurili su da marke, franke i šilinge pretvore u dolare, švajcarske franke i funte.Za tu transakciju plaćaju proviziju često veću i od 1,2 odsto.

Guverner Narodne banke Jugoslavije Mladjan Dinkić, upozorio je gradjane da to ne čine.Umesto toga nudi im polaganje deviznih sredstava na račune domaćih ili stranih banaka u Jugoslaviji kao najpovoljniju mogućnost koja ih ne košta ništa. Naprotiv, još dobijaju i kamatu.A niko ih neće pitati za poreklo novca, bez obzira o kojoj je sumi reč.U Evropi,takvih pogodnosti nema.Naime,tamo su banke dužne da sumu od 1000 maraka menjaju samo uz lična dokumenta. Poreklo se ne ispituje za sumu do 10 hiljada maraka,ali se u tom slučaju plaća provizija dok je za iznos veći od 30 hiljada maraka potrebno dokazivanje porekla novca.

Iako po rečima guvernera Mladjana Dinkića ispitivanje porekla ne bi bilo socijalno opravdano jer ”su ljudi uglavnom držali novac kod kuće ne zbog finansijskih malverazacija već zato što nisu verovali domaćim bankama,dakle najveći deo novca iz slamarica je zdravog porekla”, ove “pogodnosti”ipak bacaju senku na sve ono pozitivno što bi zamena deviza mogla da donese. Pre svega, šansu da se iz sektora sive ekonomije devize vrate u legalne tokove, na račune banaka. Prema nekim procenama, reč je o najmanje 5 milijardi maraka, neki tvrde čak i do 8. Ako bi se bar jedna polovina ovih para našla na računima banka, bio bi to veoma značajan element stabilnosti onih banaka koje će do kraja septembra dobiti zvaničnu potvrdu boniteta.

Odluka da će sve banke morati polovinu sredstava iz ovih transakcija da deponuju na račun NBJ trebalo bi da bude dodatna garancija svima koji ulože svoje devize da će pare moći da dobiju čim zatraže.U najgorem slučaju u roku od dva do tri dana, ukoliko je reč o većim iznosima, što je u skladu sa poslovanjem banaka u čitavom svetu.Ograničivši proviziju na najviše 1 odsto, čime se pokrivaju samo troškovi transporta evra u Jugoslaviju, centralna banka je otvorila mogućnost da uz relativno mali trošak gradjani zamene direktno svoje marke za evro, terajući pri tom banke u oštru konkurenciju.Bankari su smatrali da bi kod zamene efektive valjalo odrediti mogućnost da provizija pokrije ne samo stvarne troškove već i da bude uvećana za odredjeni iznos kojim bi se destimulisao ovakav način zamene u zavisnosti od toga da li je reč o njenom štediši ili prolazniku. Bilo je sugestija i da se direktna zamena na šalteru ograniči na 1000 DEM, koliko je inače dozvoljeno iznošenje iz zemlje. Zamena maraka u dolar je nešto skuplja od zamene za evro, ali pravu cenu te transakcije plaćaće vlasnici deviza tek onda kada budu morali da plate ponovo proviziju menjajući dolare, funte ili švajcarce u evro.

Koncept NBJ u vezi zamene deviza, pokazuje da su stvari realno sagledane i da konkurencija medju bankama počinje da živi u praksi. Naime, jedna strana banka-Mokrofajnans banka, i dve domaće - Komercijalna i Astra banka,utrkuju se nudeći povoljne kamate na sredstva položena na devizne račune, dok je transkacija u evro besplatna. Klaus Miler, generalni direkrtor Mikrofajnans banke čiji je osnivač izmedju ostalog i Evropska banka za obnovu i razvoj ne krije da je ovo prilika ne samo za domaće nego i za banke osnovane inostranim kapitalom koje posluju u Jugoslaviji da učvrste svoju poziciju na ovom tržištu.Oni na depozite oročene na pola godine daju kamatu od 4,a na godinu dana 4,5 odsto na godišnjem nivou. Astra banka koja dnevno na šalterima prima po 100 hiljada maraka radi zamene u evro plaća kamatu od 6,6 odsto na godišnjem nivou.U julu je devizna štednja u ovoj banci povećana za 23 odsto u odnosu na jun a sredstva stanovištva od početka godine povećana su za 44 odsto. I u državnim bankama je u proteklim mesecima značajno povećana štednja. Samo u julu za više od 18 miliona maraka.

Za NBJ ovo može da bude od velike koristi jer će realnije moći da planira porudžbinu potrebnih količina evra.Za sada je sklopljen ugovor sa jednom uglednom stranom komercijalnom bankom oko isporuke prvih količina evra u vrednosti od 500 miliona maraka koji bi se u prometu našli prvog dana naredne godine, a potom će svakodnevno stizati po 70 miliona evra za razmenu.Direktor crnogorske Centralne banke Milojica Dakić procenjuje da u Crnoj Gori van legalnih tokova ima oko 230 miliona maraka. Koliko će tačno evra biti potrebno u ovoj republici kao i u Srbiji za sada je nepoznato. Još neizvesnija je situacija na Kosovu, gde je marka kao i u Crnoj Gori zvanično sredstvo plaćanja.Predstavnici Mikro enterprajz bank koja na Kosovu drži 95 odsto tražišta plaši se haosa koji može da nastane kod zamene valute početkom iduće godine

Osim povratka poverenja u banke, zamena u evro imaće i druga pozitivna dejstva na jugoslovensku privredu smatraju stručnjaci.Veroljub Dugalić, pomoćnik saveznog ministra za finansije kaže da će time biti stvoreni uslovi za smanjenje spoljnog duga, pod povoljnim uslovima biće obezbedjen svež kapital a povećaće se interesovanje stranih investitora za ulaganje u Jugoslaviju,što će podstaći privredni rast zemlje. I prof. dr Blagoje Babić iz Instituta za medjunarodnu politiku i privredu smatra da će uvodjenjem evra kao zvaničnog sredstva plaćanaja u EU jugoslovenska privreda imati značajne koristi. Tu ubraja snižavanje transakcionih troškova čija će posledica biti snižavanja cene novca i kapitala što bi za SRJ moglo da bude od velikog značaja izmedju ostalog i zbog toga što je deo jugoslovenskog duga sa članicama EU ugovoren na klizne kamate, pa bi po tom osnovu mogao da bude smanjen teret otplate.Uz to,on će biti otplaćivan u evru tako da neće biti troškova pretvaranja jedne valute u drugu. Konkurencija na tržištu EU biće još žešća nego do sada što će povećati interes vlasnika kapitala da u potrazi za višom profitnom stopom investiraju van tog tržišta.

Jugoslavija bi mogla da bude više nego inetresanatna za ulaganja s obzirom na izgradjenu infrastrukturu a niske troškove proizvodnje.Negativna strana je što će tržište EU imati tendenciju ka protekcionizmu i dominaciji i biće neosteljivo na mala spoljna tržišta kakvo je naše. Eventualna nestabilnost evra bi mogla da bude štetna za male privreda visokozavisne od tržišta Unije. Evro bi mogao da umanji tražnju za našom robom i uslugama, iako bi uvoz sa područja EU u tom slučaju za nas bio jeftiniji. Iako je MMF preporučio manjim zemljama da ne vezuju svoju valutu za evro, za očekivati je da će to biti najvažnija valuta u jugoslovenskim deviznim rezervama kao i u medjunarodnim plaćanjima i zbog toga će presudno uticati na kurs dinara.

Prema mišljenju stručnjaka, prelazak na evro doneće jugoslovenskoj privredi i bankarstvu više koristi nego štete.

Svoj doprinos uvodjenju u normalne tokove će svakako dati od polovine naredne godine i Zakon o sprečavanju pranja novca, koji je predvideo da prilikom sklapanja poslova banke, finansijska i druga preduzeća, PTT, državni organi i osiguravajuće komapnije moraju da utvrde identitet stranke, da o svakoj transakciji obaveste nadležni savezni organ, kao i da svu dokumentaciju čuvaju najmanje pet godina. Sve ovo važiće za poslove preko 20 hiljada maraka, dok će carinski organi morati da obaveštavju o unosu svake količine novca i drugih vrednosti većim od 1000 DEM. Do tada, čitavom finansijskom, inspekcijskom, sudskom i policijskom apartu predstoji da se bore kako znaju i umeju protiv onih koji bi eventualno poželeli da operu svoj prljav novac u Jugoslaviji, ne očekujući da to umesto njih čine banke prilikom finansijske operacije zamene maraka, šilinga i franaka u evro.

Tatjana Stanković (AIM)