AIM: start



SAT, 08 SEP 2001 15:04:39 GMT

Glavni tužilac Haskog trubunala ponovo u Beogradu

Ko je pripitomio Karlu del Ponte

Srpski premijer je ubeležio još jedan poen, jer je zapušio usta onima unutar DOS i opozicije koji su tvrdili da će posle ekstradicije Miloševića, Hag odmah tražiti nova izručenja. Djindjić je Koštunici ubacio u ruke nekoliko vrućih haških krompira, poručivši mu da on sa pozicija predsednika u čijoj je ingerenciji VJ treba da reši slučaj "vukovarske trojke"

AIM, Beograd, 8.9.2001.

Poseta glavnog tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte Beogradu početkom meseca opovrgla je pesimistične prognoze da će vlasti u Beogradu u Hag morati uskoro da isporuče još neku "srpsku glavu". Naprotiv, posle te posete jasno je da je srpski premijer Zoran Djindjić ekstradicijom najčuvenijeg haškog optuženika Slobodana Miloševića uspeo da pripitomi Del Ponteovu. Pored toga što je bila puna hvale za srpsku vladu, ona je potvrdila da ce Tribunal neka sudjenja dakako prepustiti Beogradu jer sam neće doveka postojati, i što je još važnije nije insistirala na novim izručenjima. Tako su spekulacije da Del Ponte u Beograd dolazi zbog Milana Milutinovića, predsednika Srbije, bile netačne.

Milutinovićev odlazak u Hag, u ovom trenutku bi dodatno uzdrmao ionako krhku Demokratsku opoziciju Srbije (DOS). Srpski premijer je svestan te opasnosti požurio da dan pre dolaska Del Ponteove izjavi da "Milutinovic po domaćem zakodavstvu ima imunitet, te da je domaće zakonodavstvo ipak iznad Statuta Tribunala", što, medjutim, prilikom predaje Miloševića nije bio slučaj.

Djindjić je doduše priznao da postoji ustavna procedura za smenu srpskog predsednika,vrlo komplikovana da nikome, kako je rekao, ne pada na pamet da se sada time bavi. Druga varijanta je da se Ustav Srbije pogazi (što znači izručenje bez prethodne procedure skidanja imuniteta), objasnio je premijer, ali i istakao da bi gaženje ustava značilo revoluciju. Portparol glavnog tužioca Florens Artman je pred dolazak Del Ponteove, očito malo ishitreno ali ne i netačno, poručivala da imunitet koji optuženi imaju po domaćem zakonodavstvu nije prepreka za izručenje, jer je Statut Tribunala iznad zakona država iz kojih su optuženi pred Tribunalom.

Del Ponteova nije pomenula Milutinovića u Beogradu, bar ne javno, a osim toga i Djindjić i ona su u skladnim izjavama posle susreta podvukli da nije bilo reči o konkretnim imenima. Haški tužilac je objasnila da su osim javno optuženih sva imena sa tajnih optužnica poznata Saveznom ministarstvu pravde. Hag od Beograda očekuje ukupno 15 optuženika, što sa objavljenih a što sa zapečaćenih optužnica. Podsetimo, na javnim listama su pored Milutinovića, bivši srpski ministar policije Vlajko Stojiljković, bivši savezni ministar odbrane Dragoljub Ojdanić i bivši potpredsednik Savezne vlade Nikola Šainović. Svi oni optuženi su u proleće 1999. tokom bombardovanja Jugoslavije, a za ratne zločine na teritoriji Kosova.

Javno je optužena i "vukovarska trojka", oficiri Vojske Jugoslavije (VJ) Veselin Šljivančanin, Mile Mrkšić i Miroslav Radić. Optužnica ih tereti da su kao bivši oficiri Jugoslovenske narodne armije odgovorni za pogubljenje oko 300 ratnih zarobljenika na poljoprivrednom dobru Ovčara, na vukovarskom ratištu, u novembru 1991. godine. Po domaćem zakonodavstvu, njih trojica su u nadleznosti Vojske Jugoslavije (VJ), a ona je prema Ustavu Jugoslavije, u nadležnosti predsednika savezne države, dakle Vojislava Koštunice. Iako se Koštunica ovaj put nije sreo sa Del Ponteovom (kao predstavnik savezne države sa Del Ponteovom je razgovarao ministar pravde Savo Marković) donekle je svoj stav o neophodnoj saradnji sa Tribunalom izrazio upućujući ukor Šljivančaninu, koji je nekoliko dana pred dolazak Del Ponteove u Vrbasu na promociji knjige izjavio da Tribunal ne priznaje i da se pred tim sudom živ neće pojaviti.

Elem, Koštunica je rekao da Šljivančaninovi javni nastupi "umnogome otežavaju medjunarodni položaj Jugoslavije i da i sebi lično nanosi štetu". Koštunica je tom prilikom izjavio da treba da se prekine sa praksom izručivanja jugoslovenskih gradjana Hagu pre usvajanja zakona o saradnji sa Tribunalom. Na tom zakonu pala je prethodna vlada Zorana Žižića. Zbog odbijanja crnogorskih stranaka u saveznom parlamentu da glasaju za taj zakon, u junu je Savezna vlada donela uredbu o saradnji sa Hagom, uredba je zatim osporena pred Saveznim ustavnim sudom. Onda je stvar u ruke uzela srpska vlada donoseći svoju uredbu koja je poslužila da se Milošević istog dana prebaci u Ševeningen.

Koštunica je napomenuo da se protiv "vukovarske trojke" proces vodi pred Vojnim sudom i dodao da bi ga trebalo okončati. Zanimljivo daje taj proces počet 1998. godine, i da su trojica oficira pred tim sudom dosad saslušani samo kao svedoci za optužbu protiv nepoznatih počinioca zločina u Ovčari.

Predsednik Jugoslavije posetu Del Ponteove Beogradu nije komentarisao, niti je Del Ponteova pominjala Koštunicu, iako je razgovore sa srpskim zvaničnicima vodila na Koštuničinom "terenu", u Palati federacije.

Trojica njenih sagovornika - Djindjić, Marković i srpski ministar pravde Vladan Batić - mogli su da budu više nego zadovoljni razgovorima ili iskreno rečeno time što Hag nije Beogradu postavio novi ultimatum, da "slucaj Mladić" nije bacio senku na susret. Del Ponte je, naime, tek po odlasku iz Beograda, izjavila, da su jugoslovenske vlasti pristale da saradjuju oko izručenja bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske (VRS) Ratka Mladića i da Tribunal ima informaciju da je on u Jugoslaviji.

Srpski premijer je rekao da sa Del Ponteovom nije razgovarao ni o Mladiću ni o bivsem lideru bosanskih Srba Radovanu Karadžiću. Djindjić je precizirao da je Mladić samo pomenut i da je Del Ponteovoj rekao da vlasti u Beogradu ne znaju gde se on nalazi, da nije jugoslovenski državljanin i da srpska vlada za njega nije nadležna. Priznavši da je zatečen izjavom Del Ponteove, Djindjić je rekao da misli da Tribunal "ima neku svoju taktiku i da je to pre neka poruka upućena Mladiću, da proizvede neke reakcije". Del Ponteova nije objavom razgovora o Mladiću, mnogo usrećila svoje beogradske sagovornike, jer šta god da je u pitanju, jedna od strana nije govorila istinu.

Batić je, uprkos malom nesporazumu oko generala Mladića, posle odlaska Del Ponteove zaključio da je pokrenut proces dvosmerne saradnje Tribunala i Beograda i dodao da će to potvrditi i uslovno pustanje bivše predsednice Republike Srpske Biljane Plavšić.

Plavšićeva je u Beograd stigla u četvrtak, 7. septembra i vlasti u Beogradu označila kao najzaslužnije za odluku Tribunala da joj dopuste da do proleća 2002. godine, kada joj počinje sudjenje, boravi u jugoslovenskoj prestonici. Uslovno puštanje Plavšićeve tema je novih spekulacija o nagodbi koju je postigla sa Tribunalom. Da li će ona u zamenu za privremenu slobodu, svedočiti protiv najpoznatijeg optuženika sa prostora bivše Jugoslavije, Slobodana Miloševića ostaje da se vidi.

Što se tiče vlasti u Beogradu, pre svega srpskog premijera, on je posle posete Del Ponteove ubeležio još jedan poen, jer je zapušio usta onima unutar DOS i opozicije koji su tvrdili da će posle ekstradicije Miloševića, Hag odmah tražiti nova i nova izručenja. Djindjić se takodje opsetio da Koštunici u ruke ubaci nekoliko vrućih haških krompira, poručivši mu da on sa pozicija predsednika u čijoj je ingerenciji VJ treba da reši slučaj "vukovarske trojke".

Olivera Mamuzić (AIM)