AIM: start



SAT, 08 SEP 2001 02:37:01 GMT

Slovenija i manjine

Etničko čišćenje, evropski

Šef austrijske Slobodnjačke partije (FPÖ) i pokrajinski poglavar Koruške Jerg Hajder ponovo je uzrok glavobolje suseda na jugu.

Ljubljana, 07.09.2001.

Hajderova politika pritiska na sve malobrojniju slovenačku manjinu u austrijskom delu Koruške nikada nije promenila ni suštinu niti cilj, mada je tokom vremena nekoliko puta menjala oblik. Tako u poslednje vreme Hajder nastupa u javnosti u ulozi otvorenog, šarmantnog političara koji s veseljem putuje po Sloveniji, razvija i neguje dobre odnose sa čelnicima slovenačke države i zalaže se za dobrosusedsku saradnju, dok kod kuće pomoću administrativnih i upravnih odluka polako davi ostatke slovenačke manjine sa one strane Karavanki.

Sve to se dešava na efikasan i gotovo neprimetan način; s pravne tačke gledišta - položaj slovenačke manjine je sve bolji. Odnosi izmedju Austrije i Slovenije su dobri, potpisani su brojni sporazumi izmedju administracija dve države, Austrija konačno priznaje postojanje slovenačke manjine čak i u drugoj svojoj pokrajini - Štajerskoj, plus što je Ustavni sud Austrije nedavno odredio da treba uvesti nastavu na maternjem jeziku manjina i u četvrtom razredu osnovne škole, kao i da treba uvesti slovenački jezik u javni život svuda gde postoji bar dvadeset odsto pripadnika manjine. Ovako formalnom proširenju prava manjina suprotstavio se, medjutim, Hajder i to veoma otvoreno, na nivou odluka izvršne vlasti. Postavljanje dvojezičkih tabli je minirao odlukom da se zaključci Ustavnog suda neće sprovoditi u opštinama gde njegova partija drži vlast. Što znači da je posle zatvaranja škola, žandarmerijskih stanica, sudova i pošta na području u kome živi manjina, sada usledilo i sažimanje budžeta za medijske programe koruških Slovenaca.

Ujedno se poglavar Koruške pridružio zahtevu nacionalističke veteranske organizacije Heimatdienst i koruškog dnevnika Kronenzeitung da se postepeno ukine slovenački program na austrijskoj televiziji ORF, koji bi bio zamenjen programom za "Staroaustrijance". Hajder je pride zatražio da se zbog novog "Radija 2", koji se uz pomoć ORF emituje na privatnoj frekvenciji, "oslobodjeni medijski prostor" prepusti "staroaustrijancima" koji žive u Sloveniji, pre svega na teritoriji Kočevja. Naravno, postavlja se pitanje ko su "stari Austrijanci"? To su pripadnici najnovije manjine u Sloveniji (koja je do početka devedesetih brojala tek nešto više od 200 ljudi), a koju je ove godine Slovenija >priznala< potpisivanjem "kulturnog sporazuma" sa Austrijom. Što je, opet, plod žestokih pritisaka austrijske savezne vlade (u kojoj značajnu reč ima upravo Jerg Hajder) na zvaničnu Ljubljanu i njene aspiracije da što pre udje u evropske integracije.

Hajdereva politika prema slovenačkom pitanju naišla je na nešto ljutih verbalnih reakcija u Sloveniji. Da je sve ostalo samo na rečima, dokaz je podredjena uloga koju trenutno u odnosu prema Austriji ima slovenačka diplomatija. Hajder je, naime, u ofanzivi i u vezi pitanja proširenja Evropske Unije, koje je u žiži slovenačkih nacionalnih prioriteta. Proširenje ne može da se izvede bez saglasnosti svih članica Evropske Unije, što će reći - ništa bez Austrije. Zato je Hajder blagovremeno Sloveniji, pa i Češkoj i Slovačkoj te još nekim kandidatima za članstvo u Uniji, više ili manje jasno postavio dugi spisak uslova - od zatvaranja slovenačke nuklearke Krško (odnosno češke Temelin), preko priznanja "staroaustrijske" manjine, do ukidanja Benešovih dekreta i zaključaka AVNOJ-a, kao i prelaznih perioda za slobodu protoka radne snage. U poslednje vreme se Hajder dosetio i posebnog referenduma na kome bi se državljani Austrije izjasnili o uslovima pod kojima bi prihvatili proširenje Unije. Jeste da će pitanje postati aktuelno tek posle 2003. godine, ali Hajder već danas tvrdi da će uskladjenost sa tim zahtevom biti uslov za novi kancelarski mandat sadašnjeg predsednika austrijske vlade Volfganga Šisla.

Posle svega nije ni toliko neobično što je najoštrije proteste zbog polakog gušenja slovenačke manjine izneo tek Slovenački kongres, dakle organizacija Slovenaca koji žive - van Slovenije. Prema mnenju članova Kongresa Hajderova ideja o zatvaranju škola, medija i drugih institucija u Koruškoj neprihvatljiva je za slovenačku manjinu u Austriji, a obaška je u suprotnosti i sa austrijskim Državnim ugovorom (koji predstavlja Ustav Austrije) i evropskim demokratskim principima...

Nije se dugo čekalo na reakciju iz Koruške. Jerg Hajder, koruški pokrajinski poglavar, odgovorio je da je zatvaranje koruških škola sasvim legalno, "pošto su ga podržale koruške opštine". A one (opštine) tražile su ukidanje pojedinih dvojezičnih škola zbog "prevelikih troškova". Hajder je kao utehu pomenuo da će se uskoro povećati interes za slovenačke učitelje, pošto će posle odluke austrijskog Ustavnog suda nastava na dva jezika morati biti proširena i na četvrti razed osnovne škole. Tako bi pored dosadašnjih 180 ove jeseni trebalo da se zaposli još 40 slovenačkih učitelja. Izuzev - a to Hajder, naravno, nije rekao - ako njihovo zapošljavanje ne pretekne ukidanje spornih škola.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)