AIM: start



FRI, 07 SEP 2001 11:39:15 GMT

Mir u Skoplju prati zahladjenje sa Tiranom

AIM Tirana, 31. 08.2001.

Politički Sporazum postignut nakon šest meseci međuetničkog konflikta u Makedoniji, u Albaniji je dočekan sa veoma velikim olakšanjem i čini se da su zvanični i politički krugovi u Tirani patili od svojevrsne more zbog tog konflikta koji ne samo da se odvijao blizu granice Albanije, već štaviše, jedna strana u konfliktu bila je albanska. Činjenica je da nezavisno od toga što to zvanično nisu potvrdile ni Tirana ni Skoplje, makedonska kriza je zahladila odnose izmedju dve države. Tirana je bila jedan od glavnih gradova koji je požurio da što pre pozdravi Okvirni sporazum postignut između albanskih i makedonskih političkih lidera u Skoplju 13. avgusta. U toku dana, albanska Vlada i ministarstvo inostranih poslova su objavili saopštenja kojima pozdravljaju prvi veliki korak prema miru koji je postignut. Posebno, visoki albanski zvaničnici su ocenili doprinos i ulogu Evropske unije, SAD i NATO u rešavanju ove duge krize. I dve glavne političke partije, Socijalistička partija premijera Ilira Mete koja je upravo pobedila na parlamentarnim izborima 24. juna i dobila još jedan mandat da osnuje Vladu, i Demokratska partija, najveća opoziciona partija, takođe su požurile da posebnim saopoštenjima pozdrave politički Sporazum u Skoplju.

Međutim, sasvim neočekivano, entuzijazam Tirane oko političkog Sporazuma postignutom u makedonskom glavnom gradu nije proizveo i olakšanje koje je ona očekivala u obostranim odnosima. Odmah nakon tog događaja, u odnosima između Tirane i Skoplja nastupio je novi talas zahlađenja, upravo kada se očekivalo da se desi suprotno i da Sporazum o okončanju konflikta bude od pomoći za ponovno uspostavljanje poverenja koje su vlade dve zemlje imale pre konflikta.

Dva dana nakon potpisivanja mirovnog Sporazuma, ministar odbrane Makedonije Vlado Bučkovski je 15. avgusta optužio Albaniju za njeno involviranje u makedonsku krizu preko obuke albanskih gerilaca u Albaniji i ilegalne trgovine oružjem iz Albanije. Bilo je to prvi put da jedan važan ministar u vladi Georgijevskog uperi prst na albansku Vladu, iako su tokom krize makedonski zvaničnici i makedonski mediji stalno govorili o prelascima granice i trgovini oružja iz Albanije. To je bio razlog da za razliku od ranijih optužbi, Tirana odmah reaguje odbacujući je i ponavljajući uveravanja da će ona još više pojačati kontrolu granica između dve zemlje, kako bi se sprečila svaka mogućnost ilegalne trgovine oružja. Nova makedonska optužba je naišla na odjek i u albanskim medijima, koji uopšte uzev nisu tretirali makedonsku krizu kao pitanje od prvorazrednog značaja tokom ovih meseci i po prvi put oni su se svrstali na strani Vlade po pitanju involviranja u Makedoniji. To nije česta pojava u Albaniji, gde se obično Vlada nalazi pod kritikom medija, zbog blagog stava prema makedonskoj Vladi. Takve kritike su i dalje uobičajene u odnosu na albansku Vladu i od strane politike i propagande na Kosovu, čije je raspoloženje 17. avgusta izneo u štampi u Tirani i poznati kosovski publicista Shkeljzen Maliqi, koji je kritikovao Tiranu da se plaši i svoje senke i da je sledila nemu politiku oko makedonske krize.

Nije jasno zašto je makedonska Vlada posredstvom svog ministra odbrane smatrala za shodnim da formuliše optužbu protiv Albanije upravo nakon potpisivanja Sporazuma i dolaska prvih jedinica snaga NATO koje će izvršiti razoružanje Nacionalne oslobodilačke vojske. Međutim, izjava ministra je otkrila loše raspoloženje i u porastu zvaničnog Skoplja prema Tirani i to se više nije ticalo samo pitanja gerilaca. Izvori pri albanskoj Vladi daju do znanja da se ovih dana dogodio i jedan diplomatski sudar između dve zemlje. Kada je ministarstvo inostranih poslova Albanije doživelo neuspeh u njegovom nastojanju da se usvoji zajednička deklaracija zemalja Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi, SEECP, kojim predsedava Albanije ove godine, ministar inostranih poslova Paskal Milo je izdao lično saopštenje u svojstvu predsedavajućeg po redu SEECP pozdravljajući Sporazum u Skoplju. I dok se očekivao pozitivan odjek zbog činjenice što je mirovni Sporazum pozdravljen tim saopštenjem, MIP Makedonije je odmah od toga napravio diplomatski slučaj. 15. avgusta ono je poslalo pismo svim ministarstvima inostranih poslova zemalja SEECP, kojim je protestovao zbog toga što je Albanija izdala saopštenje u ime predsedništva, ne uzimajući u obzir konsenzus. Ono je otišlo i dalje i istoga dana je pozvalo MIP albanskog ambasadora u Skoplju da bi mu uručilo protest oko ovog saopštenja, u vreme kada ambasador nije ni jednom pozvan za vreme trajanja krize, ni onda kada je ministar odbrane izdao zvanično saopštenje oko involviranja Albanije.

Iako su u Skoplju nastojali da ovo njihovo zaoštravanje protiv Albanije objasne brigom za uvažavanje procedura, u Tirani nisu ubeđeni da je zabrinutost oko procedura trebala da prevaziđe značaj iznete podrške mirovnom Sporazumu i da je to bilo vredno diplomatskog zaoštravanja u bilateralnim odnosima i utoliko više, nakon donošenja mirovnog Sporazuma. Na toj liniji, albanski zvaničnici su nastojali da ne idu ka daljem zaoštravanju i makedonski ambasador u Tirani nije pozvan kao recipročan potez u MIP Albanije. Međutim, albanski ministar inostranih poslova je poslao 16. avgusta pismo njegovim homolozima iz osam zemalja članica i posmatrača SEECP, kako bi razjasnio slučaj njegovog Saopštenja oko Sporazuma u Skoplju.

Nakon rata u Makedoniji, tamošnji mir izgleda krhak, ali isto toliko krhkim su postali i odnosi između dva suseda. Makedoniji je teško da proguta činjenicu što je i ona, jednako kao i Albanija 1997. godine, postala žarište oštre unutrašnje krize koja zahteva međunarodnu intervenciju i prisustvo. Na Balkanu nijedna država ne želi da liči na drugu, ali sve one, želele to ili ne, liče jedna na drugu.

AIM Tirana, Arjan LEKA