AIM: start



MON, 03 SEP 2001 13:50:54 GMT

Nepomirljivost na relaciji DSS-DS

Političko prepucavanje "bojevom municijom"

Nezadovoljna podelom u kojoj je Koštinica dobio čast, a Đinđić vlast, DSS je prvo zatražila rekontrukciju Vlade, a kada je taj zahtev glatko odbijen, onda je zauzela opoziocioni stav, optužujući vlast da nije ništa uradila u suzbijanju korupcije i kriminala.Dokazi nisu poonudjeni

AIM, Beograd, 3.9.2001.

Strukture koje su se formirale iza dva najveća srpska lidera Vojislava Koštunice i Zorana Đinđića svoje višemesečno prepucavanje “ćorcima” zamenile su u jednom trenutku "bojevom municijom". Sukob se rasplamsao do nivoa kada se već postavlja pitanje da li su razlozi zbog kojih je DOS oformljen potrošeni, što navodi na njegovo skoro rastakanje. Predsednik političkog saveta Demokratske stranke Srbije(DSS) Aleksandar Popović, u slučaju potvrdnog odgovora na postojeću dilemu odgovara da je izlaz u izborima, za koje se u ovoj stranci, čiji je lider Koštinica odavno zalažu.

Na drugoj strani, u Demokratskoj stranci (DS), koju predvodi Zoran Đinđić, procenjuju da bi organizovanje izbora u ovom trenutku dovelo do odlaganja reforme u koje je krenula srpska Vlada, te da bi destabilizacija političkih prilika obeshrabrila donatore i potencijalne investitore da materijalno pomognu ekonomsku obnovu Srbije. Ova činjenica pridonela je smirivanju političkih tenzija, ali i okolnost da bi rušenje Djindjićeve vlade moglo da se obavi samo uz otvorenu podršku socijalista i radikala, što DSS-u svakako ne ide u prilog. Splasnulo je i zalaganje za izbore, jer je u DSS shvaćeno da je izborna inicijativa preuranjena.

Demokratska stranka Srbije je odlučila da ipak ostane izvan Vlade Srbije. Preuzela je ulogu opozicije Đinđićevoj vladi i u samom DOS-u. Koštuničine demokrate nemaju snagu da rasture DOS niti da obore postojeću srpsku Vladu, ali je ostala odlučnost DSS da se bori za veće učešće u obavljanju vlasti. Prilikom podela funkcija njeni čelnici Vojislav Koštunica i Dragan Maršćinanin dobili su visoke funkcije. Prvi je predsednik Jugoslavije, a drugi predsednik Skupštine Srbije, ali oba mesta više daju čast nego što predstavljaju vlast. Nezadovoljna podelom u kojoj je Koštinica dobio čast, a Đinđić vlast, DSS je prvo zatražila rekontrukciju Vlade, a kada je taj zahtev glatko odbijen, onda je zauzela opoziocioni stav, optužujući vlast da nije ništa uradila u suzbijanju korupcije i kriminala. Dokazi nisu ponudjeni.

Obe pojave predstavljaju srpsku svakodnevnicu, koja ju je svrstala među zemlje s najvećom korupcijom, a odabrane su za optužbu vlasti zato što najlakše dopiru do građana. Lideri dve najveće stranke razmenili su teške reči povodom korupcije i kriminala, ali su potpaljivanju vatre još više doprineli njihovi savetnici koji su međusobno toliko zaoštrili odnose da su optužbe, vređanja i suprotstavljanja poprimila zabrinjavajuće razmere. Postojeće neprilike u Srbije, procenjuju pojedini eksperti za socijalnu oblast i ekonomska pitanja, posledica su vidljivog nastojanja političkih činovnika dve vodeće stranke da preuzmu apsolutnu ulogu upravljanja političkim i privrednim životom u Srbiji. U ovim strukturama vidljiv je pokušaj novostvorene političke birokratije da pusti korenje i preuzme kormilo u upravljanju državnim poslovima.

U tome im dosta pomažu mediji nekritičkim prenošenjem njihovih izjava, koje, kao mini suknja dosta pokazuju, ali ne otkrivaju sve. Korist je obostrana. Jedni dobijaju prostor za sticanje prestiža, a drugi računaju da na ovaj način povećavaju tiraže i gledanost. Upućeni tvrde da priličan broj tih mladih političara imaju svoje štabove u kojima se pravi strategija za njihov proboj u vrh političkog života.

Ambicioznost mladih političara koji u trci za što uspešnijom karijerom na političkom prostoru Srbije, koji je posle demontiranja Miloševićevog režima postao neuzorana ledina nije, po oceni analitičara političkih zbivanja, jedini razlog što Srbija sada nalikuje na zemlju razbijenih lončića, zbog čega predsednik Pokreta za demokratsku Srbiju (PDS) Momčilo Perišić upozorava na opasnost da zemljom zavlada anarhija, a predsednik Demokratske alternative (DA) Nebojša Čović izražava strahovanje da vladajuća koalicija svojim dosadašnjim ponašanjem može da, u javnosti, ostavi utisak nezrele vlasti koja nije dorasla da obavi povereni posao. Predsednik Demokratskog centra (DC) Dragoljub Mićunović, za koga se inače smatra da ima glavnu ulogu u sprečavanju dva ključna lidera da uđu u otvoreni sukob, skreće pažnju da su se politka i ekonomija previše priližile jedna drugoj i da se u toj sprezi kriju mnoge opasnosti.

Sve su učestalije ocene prema kojima su ljudi iz kruga biznisa uzeli političare pod svoje, a u prilog te sprege navodi se da finansiranje stranaka nije zakonom regulisano, tako da se one izdržavaju iz donatorskih izvora koji su javnosti nepoznati. Da poslovni ljudi ne sede skrštenih ruku pokazao je Zakon o oduzimanju ekstra profita. Mnogi ekonomisti stavili su se na stranu biznismena, čak do te mere da su spomenuti propis proglasili nasiljem naroda nad uspešnim ljudima. Lobiranje je postao unosan posao u Srbiji.

Izjave pojedinih političara, koje su, kao sa pokretne trake, stizale jedna drugu unosile su zabunu u javnosti, a u glavama građana stvarale veću zbrku od letnje vreline. Predsednik Vlade Srbije na svoj rođendan zapanjio je javnost kada je mlionskom TV gledalištu poručio da, ako je nešto korisno, ne mora da bude po zakonu, što je one starije potsetilo na komunističko vreme kada su korisne malverzacije, kako se tada zvalo izigravanje propisa, predstavljale raširenu praksu.

U sličnom stilu nastupio je i njegov ministar zadužen za prosvetu Gašo Knežević, koji je priznao da je kod upisa u srednje škole bilo neregularnosti, ali da one neće da budu sankcionisane, što je u javosti shvaćeno da ovom ministru, pa i samoj Vladi, neregularnosti u obavljanju javnih funkcija ne predstavljaju razlog za snošenje odgovornosti, jer im takve pojave ne smetaju. Ni predsednika savezne države Vojislava Koštunicu, koji važi za nepokolobljivog čuvara legalnosti, ne mimoilaze kritike, jer za deset meseci predsednikovanja nije preduzeo ništa da se otklone amandmani kojima je gotovo nasilno promenjen Ustav zemlje i kojima je porušen i poslednji most za vraćanje većinske političke strukture Crne Gore u federalne organe.

Spisak "nesuglasica" obogatio je i jugoslovenski ambasador u SAD Milan St. Protić izjavom kako nema nameru da postupa po bilo čijim sugestijama u obavljanju svog posla, jer nije slušao ni svoje roditelje, pa zašto bi morao da postupa po nalozima državnih organa. Tek što je Protić smenjen zbog svojih izjava, iz dalekog Meksika javila se ambasadorka Vesna Pešić, koja je Koštunicu i Đinđića pozvala da se uzmu pamet i, u interesu države, zakopaju ratnu sekiru .Ipak, mesto budućeg ambasadora u SAD moglo bi da bude novi povod za nesuglasice u vladajućoj koaliciji.Goran Svilanović, ministar inostranih poslova rekao je da postoje dva kandidata, a u javnosti se spominje ime novinara nedeljnika “Vreme” Stojana Cerovića, inače bliskog Gradjanskom savezu Srbije (GSS) i Bojane Lekić, donedavno glavnog urednika TV “B 92”, koju navodno protežira DSS.

Međusobne optužbe ljudi na vlasti posledica su njihovog očiglednog nezadovoljstva raspodelom funkcija i količinom vlasti koje one nose sa sobom. Medjutim, najavljeni štrajkovi metalaca, prosvetnih radnika, upozorenja rudara iz Kolubare, koji su dali najveći doprinos u obaranju Miloševića, mogli bi sva ta politička prepucavanja da pretvore u nešto više od "polupanih lončića". Narasla socijalna nezadovoljstva mogla bi da razbiju i sam "ćup", što bi Srbiju, za duže vreme udaljilo od njene namere da stigne do Evrope.

Ratomir Petković (AIM)