AIM: start



FRI, 31 AUG 2001 23:08:02 GMT

Sofija poranila sa institucijom ombudsmana

Opštinski odbornici Sofije nisu dočekali da bude usvojen zakon o javnom braniocu

Sofija, AIM

Od 1. septembra žitelji Sofije moći će da izražavaju svoje nezadovoljstvo radom državne administracije pred sofijskim ombudsmanom Antoanetom Conevom. Sofijski gradski odbor izabrao je prvog javnog zastupnika Sofije koji će primati platu od 700 leva, odnosno DM i moći će da izabere tročlanu ekipu stručnjaka.

Svaki građanin može da se obrati ombudsmanu ukoliko nije dobio odgovarajuću uslugu ili pak nije dobio potpunu i tačnu informaciju o svojim pravima u odnosima sa administracijom. Sa svoje strane ombudsman se angažuje da posreduje između građana i administracije i nađe put da bi građani dobili uslugu na koju imaju pravo.

Dvogodišnji projekat uvođenja institucije javnog posrednika u Sofiji pokrenuo je Centar za socijalne prakse zajedno sa Sofijskom opštinom i uz finansijsku podršku fondacije "Otvoreno društvo". U prvoj godini obezbeđena je suma od 25.000 dolara.

Centar za socijalne prakse radi na uvođenju institucije ombudsmana još od 1994. g., tako da trenutno u zemlji ima 10 opštinskih ombudsmana.

Tema o uvođenju slične institucije ozbiljno je razmatrana još 1991. g. u vezi sa usvajanjem novog Ustava. Tada je prevagnulo mišljenje da bi bilo bolje sačekati dok demokratski sistem ne zaživi. Međutim, niti je tada, niti u proteklih 10 godina postojala sumnja da ombudsman neće biti uveden i u Bugarskoj.

Nakon početne euforije usledila su neka delikatna objašnjenja da će sofijskom ombudsmanu biti teško da izvršava svoje funkcije. Čule su se zamerke da Sofijska opština odlučuje da izabere javnog posrednika pod uslovom da još uvek ne postoji zakon o ombudsmanu. Drugim rečima, gospođa Coneva će raditi bez normativno zajamčenih punomoćja.

U praksi međutim opštinski odbornici su izabrali činovnika ombudsmana kome bi plaćali platu da bi ih proveravao. U tome zaista nema neke logike. Ovako se funkcije ombudsmana lišavaju smisla.

Institucija ombudsmana koja je rođena pre skoro dva veka u skandinavskim zemljama uvedena je da bi kontrolisala državnu administraciju. U nekim zemljama ombudsman je "evropski komesar za zaštitu prava čoveka", dok je u drugim "komesar za administraciju". Bez obzira na naziv, suština te institucije je svuda jedna te ista. Reč je o društvenom braniocu koji štiti prava i interese građana od akcija i akata administracije.

Međutim, evropski ombudsman je organ nezavisne javne vlasti. U tome je i razlika između društvenog pravobranioca i ombudsmana koji ima na raspolaganju poluge vlasti. On ne samo zahteva informaciju od birokrata nego može i da sankcioniše i nalaže isplatu naknada građanima koji su oštećeni zbog nedoličnog ponašanja administracije.

Ono što zbunjuje u slučaju sa sofijskim ombudsmanom jeste da se on neće baviti proverama zaključenih privatizacionih poslova niti delatnošću opštinskih društava. To je sfera u kojoj je opštinsko veće ograničilo pravomoćja te institucije.

Osim toga ombudsman će morati da polaže račun o svom radu Sofijskom opštinskom veću i gradonačelniku, a ne građanima. Javni branilac će podnositi godišnji izveštaj koji će opštinsko veće odobravati na svom zasedanju. Izveštaj se dakle podnosi opštinskim odbornicima, a ne gradonačelniku i u tom smislu podnosi se i građanima, tim pre što će biti objavljen i oglašen, kontriraju iz opštinskog veća.

A šta ako odbornici ne odobre podneti izveštaj? To bi značilo da ne prihvataju delatnost same institucije i mogli bi da glasaju za prestanak njenih pravomoćja.

Nema spora o tome da je institucija ombudsmana neophodna. Za sada on ima upozoravajuću i kontrolnu funkciju jer je ipak organ koji brani a ne koji deli pravdu. Ombudsman ne može da rešava neki kazus snagom presude, tako da perimetar njegove delatnosti može biti jedino u administraciji - centralnoj ili lokalnoj.

Prema mišljenju eksperata međutim možda je trebalo sačekati do kraja godine da bi bio usvojen odgovarajući zakon. U poslaničkom Odboru za prava čoveka ima više nacrta zakona. U njima se predviđa da ombudsman uživa poslanički imunitet i da ima pravo da stvori svoj aparat koji bi uključivao i lokalne ombudsmane. Kako u domovini ombudsmana Švedskoj, tako i u drugim evropskim zemljama on ima kontrolne funkcije na čitavoj teritoriji države. Upravo te njegove funkcije biće prioritet zakonskog predloga vladajućeg Nacionalnog pokreta Simeon Drugi (NPSD) za koji se poslanici nadaju da će biti usvojen do kraja godine. Prema autorima bilo bi najcelishodnije da parlament bira narodnog branioca.

Međutim, prema mnogim političkim posmatračima u Sofiji da bi ova institucija proradila, moraće da se smeni bar jedna generacija. Jer, neophodno je da se promeni mentalitet Bugarina, da bi on shvatio da su država i njeni organi dužni da brane njegova prava i da vode računa o njima. Jednostavno, potrebno je stvaranje takvog tipa kulture komunikacije koja pretpostavlja da će država i građanin - poreski obveznik podjednako misliti jedan na drugog.

Plamen Kulinski (AIM Sofija)