AIM: start



TUE, 21 AUG 2001 11:40:46 GMT

Slovenački deputati

Službeno, "halo, draga"?

Ovdašnji parlamentarci će avgustovski telefonski račun (mesec kada su počele ferije) za službene mobilne telefone verovatno platiti - sami. Na prvi pogled sasvim osnovana odluka parlamentarne administracije otvorila je mnoge dileme povezane sa zaštitom ličnih podataka.

Ljubljana, 20.08.2001.

Slovenački parlamentarci su pre odlaska na ovogodišnji odmor dobili pismo predsednika Komisije za izbor, imenovanja i administrativne poslove Jožeta Školjča poslato generalnoj sekretarki Državnog zbora Jožici Velišček. U pismu Školjč predlaže da bi sve poslanice i poslanike trebalo obavestiti da će za mesec avgust primiti pregled svih troškova poziva obavljenih preko službenih mobilnih telefona. Onda će svaki poslanik na tom spisku morati da označi lične razgovore, koje bi trebalo da plati sam, odnosno da mu se utvrdjena suma odbije prilikom obračuna naredne plate...

Inicijativu za deobu obračuna privatnih i službenih poziva obavljenih preko službenih mobilnih telefona pokrenuli su poslanici opozicione Nove Slovenije (NSi). Njihov predsednik Andrej Bajuk, koji je pre povratka u državu napravio karijeru bankara u Argentini, podsetio je da ni jedan njegov poslodavac nije plaćao njegove privatne telefonske razgovore. Prema mišljenju poslanika NSi to pitanje nije rešeno na dobar način u aktuelnim propisima, pa su zato još februara ove godine predložili izmenu sadašnje prakse, prema kojoj država pokriva sve troškove upotrebe službenih telefona. Šta više, poslanici su predložili uvodjenje dve linije na svim službenim telefonima. Tako bi za obavljanje službenih poziva svi poslanici koristili liniju 1, a za privatne - liniju 2. Saniranje ovog pitanja postalo je naročito aktuelno pred 1. avgust, zbog početka kolektivnog odmora za parlamentarce. Funkcioneri Bajuk-Janšine partije nisu propustili dobar momenat za samo-reklamu i ponovo su potegnuli pitanje računa, računajući na osvajanje političkih poena kod poreskih obveznika. Posebno što su neke ankete pokazale da čak 86 % gradjana ne podržava "budžetsko pokrivanje" privatnih telefonskih poziva državnih funkcionera.

Ovoga puta, medjutim, rešenje sa "dve linije" nije moguće sprovesti u delo, pošto bi to bilo povezano s novim ugovorima koje bi morao da potpiše svaki korisnik telefona ponaosob sa slovenačkim Mobitelom. Stoga se Jožef Školjč odlučio za "kolektivno rešenje" i predložio da ovoga puta za mesec avgust svaki poslanik sam označi i plati privatne razgovore. Predlog je izazvao različite reakcije, bilo je gundjanja i medju poslanicima, ali ne preteranog, pošto je javnost još jednom dala do znanja da je prilično jedinstvena u oceni da bi poslanici morali da plate iz svog džepa privatne telefonske razgovore.

Najodvažnije se ovome suprotstavio predsednik Slovenačke nacionalne partije (SNS) Zmago Jelinčič. On smatra da se tu radi o "pokušaju kontrole poslanika", što je "dokaz da se vraćamo u stara vremena". Dalje, Jelinčič ocenjuje da rešenje, koje je predložio član vladajuće LDS Školjč, predstavlja grubo mešanje u ličnu sferu poslanika i protivno je Zakonu o zaštiti ličnih podataka, koji zabranjuje pristup podacima o obavljenim pozivima ukoliko pojedinac za to ne da pismenu saglasnost. Slovenački Zakon o zaštiti ličnih podataka je veoma strog i odredjuje da je "lični podatak svaki podatak koji ukazuje na svojstvo, stanje ili odnose pojedinca, bez obzira na oblik u kome je izražen" i kao takav može da se procesuira samo "ako je to odredjeno zakonom ili postoji pismena saglasnost pojedinca".

Bilo je nešto kritika na karakter najnovijeg predloga i sa levice. Poslanik Udružene liste socijal-demokrata (ZLSD) Aurelio Juri predlaže da se radije odredi neka finansijska granica, na primer protivvrednost 200, 300 nemačkih maraka (dem), koju poslanici ne bi smeli da "probiju" bez obrazloženja. Ujedno se poslanik Juri zapitao gde je granica izmedju privatnih i službenih poziva. Da li je, na primer, obaveštenje ukućanima da će se vratiti kasnije, pošto se sednica u parlamentu odužila - službeni ili privatan poziv? Ili, ako mu se javi njegov birač i zamoli da ga pozove nazad - da li je to službeni ili privatan razgovor? Rečju, Aurelio Juri smatra da su svi njegovi pozivi službeni, čak i ako javi supruzi da će biti službeno odsutan duže nego što je planirao.

Jožef Školč odbacuje slične argumente opaskom da i te kako ima na umu zaštitu privatnosti poslanika. Školč dodaje da predložena mera nije usmerena protiv poslanika, već na zaštitu budžeta, pošto je njen cilj puko odvajanje troškova privatnih i službenih telefonskih poziva. Naime, troškovi za telefonske račune 88 slovenačkih poslanika i ostalih zaposlenih u Parlamentu (ukupno 145 službenih telefona) u junu su iznosili nešto više od 340.000 dem! Zato, da bi bila zaštićena privatnost poslanika ponaosob, svako će dobiti svoj spisak, u zapečaćenoj koverti. Ni u državnom Mobitelu nisu oduševljeni zbog tog rešenja, ali se slažu da je opisani postupak moguće izvesti. Ovlašćeno lice koje može da traži spisak svih telefonskih poziva jeste vlasnik telefona. A vlasnik nabrojanih 145 telefona jeste Parlament, pa je ovlašćeno lice generalni sekretar parlamenta. Ipak, kako bi se sprečila mogućnost zloupotreba, Mobitel će sakriti poslednje tri cifre zvanih brojeva; tako će na spisku biti vidljiv samo prvi deo pozvanog broja, ali ne i kraj, na primer: 041 348-xxx. Samo na izričit zahtev vlasnika može se otkriti u celosti broj pozvan sa nekog službenog telefona. Što opet otvara pitanje posredne kontrole poslanika od strane administracije, vladajućih partija i trenutnog vodstva parlamenta...

Tako je sasvim jednostavno pitanje, o kome javno mnenje ima sasvim jasan stav, otvorilo brojna pitanja povezana sa granicama privatnosti u radnom odnosu. Vrhovni sudija i slovenački ekspert za slična pitanja dr Aleksej Cvetko tvrdi da je preduzeće, u kome je neko zaposlen, ovlašćeno da zatraži uvid u spisak svih brojeva telefona koje je neko od službenika pozvao sa poverenog mu telefona. Takva provera je, medjutim, u nekim profesijama, poput novinarstva, advokature, kod narodnih predstavnika - veoma rizična i sa pravne tačke gledišta, pošto sve te pozive štite i posebni zakoni. Novinar ima pravo na zaštitu izvora informacije, advokat ima jasne obaveze prema svom klijentu, a poslanik mora da štiti svoju autonomiju.

Rešenje je u praksi drugačijoj od one prema kojoj poslodavci šakom i kapom dele službene telefone i onda smeju da zavire u privatnost onih koje su vezali nevidljivim lancima savremene tehnologije. "Ako radnik zbog prirode svog posla treba tajnost, na primer u novinarstvu, onda bi oni organi koji zastupaju radnike morali sa poslodavcima da postignu dogovor prema kome će radnici koji upotrebljavaju telefone biti i pretplatnici, iako se radi o službenim telefonima. U takvom slučaju ne bi bilo moguće doći do podataka o pozvanim brojevima bez sudske dozvole," upozorava sudija Cvetko.

Odgovor na ovakav predlog stigao je upravo iz Drnovšekove Liberalne demokratije Slovenije, vladajuće stranke kojoj pripada i Jožef Školjč. Mirko Bandelj, generalni sekretar vlade (i nekadašnji ministar policije), potvrdio je da u vladi ne razmišljaju o sličnom potezu pošto ne znaju kako da razlikuju "privatne" od "službenih" telefonskih poziva. Zatim, takvu podelu bi zbog jednakosti pred zakonom trebalo proširiti i na sve državne službenike, kao i na upotrebu fiksnih telefona - što je gotovo nemoguće. Bandelj upozorava i na presudu Vrhovnog suda Slovenije, koji je jednom već osudilo praksu prema kojoj je policija u vreme pripreme nekog tajnog izveštaja zatražila i dobila od Mobitela spisak svih telefonskih poziva koje su obavili zaposleni u njenim redovima. To se desilo u vreme afere "Vič - Holmec", kada je upravo Mirko Bandelj bio ministar policije, pa je zbog takvog i drugih propusta morao da podnese ostavku. Da je kojim slučajem Jože Školjč (bivši ministar kulture) prošao Bandljevo iskustvo, možda predloga kontrole poslaničkih telefonskih računa (bar u sadašnjem obliku) ne bi ni bilo.

Svetlana Vasović (AIM Ljubljana)