AIM: start



TUE, 14 AUG 2001 11:38:46 GMT

Politicki sporazum potpisan, koliko ce vredeti ostaje da se vidi

Uprkos krajnjoj neizvesnosti lideri cetri najvecih parlamentarnih partija u Makedonji potpisali dugoprizeljkivani politicki dogovor. Ipak od onog sto ce se narednih dana dogadjati zavisi dali ce sporazum zemlji doneti mir.

AIM Skopje, 14.08.2001

Na dan potpisivanja dugodogovaranog i dugocekivanog poltickog sporazuma o razresenju krize lidera cetiri najvecih parlamntarnih partija u Makedoniji vecina ovdasnjih novina na makedonskom osvanule su nimalo optimistickim naslovina na svojim prvim stranicama: "Agresija Kosovskog zastitnog korpusa na Republiku Makedoniju" ("Nova Makedonija"), "Kosovo objavio rat Makedoniji" ("Vecer"), "Agresia nad Makedonijom" ("Vest"). Sve ove novine, na jedan ili drugi nacin dovodile su u pitanje potpisivanje medjupartiskog dogovora, samo je "Utrinski vesnik" je tvrdio "dokumenat o miru bice danas potpisan".

Pesimisticki novinski naslovi istog jutra su bili brzo zamenjeni hiperoptimistickim izjavama generalnog sekretara NATO Djordja Robertsona i Haviara Solane, visoki pretstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost koji su na skopskom aerodrom rilikom doalska u Skopje 13 avgust oznacili istoriskim danom za Makedoniju koji oznacava njen ulazak u Evropu. Tokom jutra, pak, drzavni je protokol krijuci mesto potpisivanja sporazuma i novinari nestrpljivi da to otkriju stvorili su pomalo nervoznu atmosferu, koja je bila pojacana i vestima po kojima se ne postuje najnovije primirje kojeg je prethodnog dana jednostrano proglasila makedonska strana, a poddrzala i makedonska UCK.

Negde nakon 17 sati je sporazum potpisan u rezidenciji pretsednika drzave, a nakon potpisivanja su svi akteri postignutog sporazuma dali su izjave sakupljenim novinarima. I bar sto se tice izvestavanja ovdasnjih elektronskih medija u prvi plan je izbio lider Demokratske partije Albanaca (DPA) Arben Xhaferi koji je izjavu dao na albanskom jeziku, i nesto manje Imer Imeri lider Partije za demokratski rosperitet (PDP) koji je govorio malo na makedoskom, malo na albanskom jeziku, sto je ocenjeno kao incident i provokacija. Mesto davanja zjava je u znak protesta napustio premijer i lider VMRO-DPMNE Ljubco Georgievski, nakon toga sto nije privoleo druge makedonske pretstavnike da to zajedno ucine, dok je predsednik Trajkovski kasnije novinarima gest Xhaferija oznacio provokacijom.

Javnost je tako vise informiana o skandalu albanskog lidera i ostala bez informacija o sadrzaju samog okvirnog sporazuma, cije potpisivanje jeste oznaceno kao zadnju zansu za Makedoniju da mirnim putem izadje iz krize, a na osnovu kojeg treba doci do promene Ustava i nekih zakona u parlamentarnoj proceduri koja treba teci paralelno sa razoruzavanjem makedonske UCK uz pomoc NATO vojnika.

A okvirni sporazum dekalrira da se "potpuno i bezuslovno odbacuje uporeba sile za ostvarivanje politickih ciljeva", predvidja da se "suverenitet i teritorijalni integritet Makedonije i unitarni karakter drzave nepovredivi i moraju se sacuvati". Jer "ne postoje teritorijalna resenja za etnicka pitanja" (sto je veoma intresantno jer identicna konstatcija stoji i u ovde napadanoj i osporavanoj prizrenskoj deklaraciji koju su potpisali lideri DPA i PDP Xhaferi i Imer Imeri sa politickim pretstavnikom makedonske UCK Ali Ahmetijem!) Dokument sem odrednice o prekidu vatre sadrzi konkretna resenja u domeni decentralizacije vlasti, nediskriminaciji i pravicne zastupljenosti, posebne parlamentarne procedure, o obrazovanju i upotrebi jezika, izrazavanju identiteta i imlementaciji sporazuma. Deo sporazuma su i aneksi A (o ustavnim amandmanima), B (o izmenama u zakonodavstvu) i C (o implementaciji i merama za izgradnju poverenja).

Sporazum su (opet) superlativima ocenili Robertson ("svetlost na kraju dugog mracnog tunela") i Solana ("cestitam liderima ove zemlje i narodu i hteo bih da kazem da ih ocekuje brilijantna buducnostst stabilnosti, bezbednosti i prosperiteta i da ce svakimdanom biti blize evropskoj porodici naroda"). Prva cestitka izvana stigla je od americkog predsednika Gjorgja Busa, koji je porucio "svim stranama da poloze oruzje i sprovedu dogovor".

Ono sto je medjutim i dalje otvoreno jeste dali ce se sporazum pokazati kao komad bezvrednog papira ili ce zaista oznaciti put ka uspostavljanju mira. Jedno je sigurno: da ce nakon sporazuma biti jasno ko sta zaista cini i ko je za sto zaista odgovoran. To naravno po pesimistickom scenariju nece imati nikakvu vaznost sem za one koji ce pisati istoriju. Jer i dosada su bile vidljive tendencije dela makedonske vlasti (premijer Georgievski, ministar unutrasnjih poslova Ljube Boskovski) da se javnost ubedi da je jedino resenje upotreba sile, sto namece pitanje: koliko je potpisivanje sporazuma iskren gest koliko nemogucnost da se suprotstave medjunarodnom pritisku.

S druge strane pojavom i radikalnijih vojnih organizacija, kakva jeste Albanska narodna armija (ANA) otvara se pitanje kolko makedonska UCK, njen vojni (general Gzim Osreni) i politicki vrh (Ali Ahmeti) kontrolsu situaciju na terenu i dali ce i ovog puta biti u stanju NATO-u i zapadnim diplomatima ispruciti, kao dosad,sve ono sto su obecali.

U Skopju Djordj Roberson je vec od danas najavio dolazak eksperata NATO-a koji ce raditi na planovima o razoruzanju makedonske UCK. Iz Brisela je najavljeno da je moguce samo nakon 24 sati od donosenja odluke da prvi vojnici za novu NATO misiju dodju u Makedoniji. Ali otvoreno je pitanje koliko brzo ce NATO pristupiti realizaciji svoje nove misije. Jer sporazum jeste samo jedan od preduslova za ulazak njegovih vojnika u Makedoniji. Pitanje je sto za NATO strukture snaci "odrzivi prekid vatre". Jer incidenti, ili nepridrzavanje prekidu vatre, se mogu provocirati ili od strane makedonske policije (sto je cesto bo slucaj u zadnjih mesec dana) ili ona moze i dalje preduzimati akcije koje se svode na puku osvetu svima koji su Albanci (akcije kod sela Ljuboten zadnjih dana). Moze policija stimulirati i aktivnosti kvazi makedonske paravojske (bas je makedonski MUP delio obicnom makedonskom stanovnistu oruzje).

S druge strane i ANA moze preduzimati akcije protiv makedonskih bezbedonosnih snaga jer ne priznaje politicki sporazum. Kao nepridrzavanje prekidu vatre moze se gledati i na privatni rat bivseg pripadnika makedonske UCK Xhavida Hasanija koji napustivsi nju rekao da ce za svaku porusenu kucu ubiti po jednog makedonskog vojnika i policajca, a koji je preuzeo odgovornost za postavljanje mina na Skopskoj Crnoj Gori od kojih je poginulo 8 makedonskih vojnika...

Sve to zajedno i u slucaju da NATO udje brzo u Makedoniju dovesti njegove vojnike da se late odvajanju zaracenih strana sto bi bilo samo uvod u teritorijalnu podelu Makedonije, a ovo pak pocetak masovnijeg etnickog ciscenja njenih podeljenih teritorija, sto naravno se ne moze zbiti bez vece kolicine prolivene krvi sa svih strana.

Ako ima bilo cega utesnog u ovaj opsti haos to je, opet, jedino to sto je sigurno da ce vec iducih dana biti jasno kojim ce putem krenuti Makedonija.

ISO RUSI