MON, 13 AUG 2001 20:40:32 GMT

Cekajuci mir na papiru

Dvadest i cetri sati pre najavljenog potpisivanja politickog sporazuma najvecih parlamentarnih partija, sta bi trebao biti prvi korak

ka razoruzavanju makedonske UCK, u zemlji vladaju konfuzija i neizvesnost.

AIM - Skopje, 12.08.2001

Prosla nedelja ce svakako biti zapamcena kao dosad najkrvavija u sestmesecnim ratnim sukobima u Makedoniji. Najprije u sredu, gotovo u samom centru Skopja, makedonska policija je likvidirala petoro ljudi, koje je oznacila kao pripadnicima makedonske UCK. Sutradan, na putu Skopje - Tetovo napadnut je konvoj makedonske vojske i pritom je poginulo 10 njenih pripadnika. Krvavi bilans je zaokruzen kada su dva vozila makedonskih bezbedonosnih snaga naisla na mine u blizini sela Ljubance na Skopskoj Crnoj Gori pri cemu je stradalo osmoro ljudi.

Akcija makedonske policije u Skopju i napad na putu Skopje-Tetovo dogodili su se na samom kraju visednevnih pregovora izmedju lidera 4 navecih parlamentarih politickih partija, cija se zavrsnica odvijala u Ohridu. Iako su pregovaraci postigli dogovor oko dva najspornija pitanja

(sluzbena upotreba jezika i uticaj na rad i izbor cenonih ljudi lokalne policije) sporazum nije bio parafiran. Pomenuti dogadjali i efekat u javnosti nagovestavali su mogucnost da ohridski dogadjaji nemaju zavrsnicu i da time propada i zadnja sansa za politicko resenje krize. Politicki lideri i posrednici - pretstavnik EU Fransoa Leonar i pretstavnik americkog predsednika Djordj Perdju - ipak su uspeli su privesti kraju svoj deo posla. Nakan parafiranja najavljeno je potpisivanje sporazuma za ponedeljak, 13 avgusta u Skopju, uz prisustvo Haviara Solane, "ministra" EU za spoljnu politiku i bezbednost i generalnog sekretara NATO Djordja Robertsona.

Ali time nisu nimalo izbegnuti konfuzija i neizvesnot oko daljeg razvoja

dogadjaja, jer se drzava jednostavno nasla u stanju haosa. Nakon najnovijih incidenata, uprkos prekidu vatre, doslo je do pojacanih vojnih aktivnosti sa obeju strana. Makedonske bezbedonosne snage su zapocele akciju ciscenja Tetova i okoline. Albanski pobunjenici, za koje

se ne zna ko ih kontrolise, najpije su pojacali aktivnosti kod Raduse, tridesetak km od Skopja, sto zajedno sa akcijama oko skopskog sela Radisani (sukobi i tokom nedelje) i navodnog ponovnog aktiviranja Aracinova, znaci i otvaranje skopskog fronta. Tokom vikenda makedonski izvori tvrde da su aktivizirane i albanske snage na umanovsko-lipkovskom i tetovskom frontu. Zbog navodnih sukoda zatvoren je put Tetovo-Skopje. Nad Skopjem su leteli helikopteri i avioni "Suhoi 25" navodno radi akcija koje su preduzimanje na terenima Skopske crne Gore i kod Raduse. Govori se o bombardovanju albanskih sela.

Tokom nedelje helikopteri su nadletali i padine Vodna u blizini albanskih sela Nerezi. U subotu MTV je unela pravu pometnju informacijama da je u blizini Raduse sa Kosova upalo nekoliko stotina pripadnka Kosovskog zastitnog korpusa, cak da se puca iz teskoartiljeriskog oruzja iz obliznjih kosovskih sela, te da KFOR ne reaguje na to. TV A-1 i TV Sitel, privatene TV sa koncesijom za pokivanje teritorije cel drzave, obe iz "svojih sigurnih izvora" objavile su identicne informacije o pouzdanosti ovih informacija, precizirajuci da se radi o oko 600 pripadnika kosovskog korpusa, te da makedonske vlasti pokusavaju diplomatskim putem privoleti na akciju medjunarodnu zajednicu. Iste TV pozivajuci se na iste, svoje sigurne izvore govore o iostrom pismu kojeg je predsednik Trajkoski poslao generalnom seretaru OUN Kofi Ananu i generalnom seketaru NATO Djordju Robertsonu tazeci odmah mere protiv upada pripadnika KZK sa Kosova. Interesntno je da je na saopstenje MUP-a sa tvrdnjama koje su preneli MTV, A-1 i Sitel bilo ovod da se demantijem javi Ministrastvo odbrane koje je navode pomenutih TV nazvala grubom manipulacijom. Starni mediji su preneli i izjavu portparola NATo-a Ben Djonsona da oni nemaju podatke o ulasku pripadnika KZK iz Kosova i te tvrdnje nazvao neosnovanim.

Pogibija makedonskih 18 vojnika u dva incidenta bila je povod sa dva "dogadjanja naroda" u Skopju i Prilepu, nakon toga u Skopju i nekim njegovim prigradskim naseljima.Ako su se na pocetku vakva dogagjanja mogla razumeti kao, doduse nekontrolirani, izliv nezadovoljstva obicnih gradjana povodom pogibije pripadnika makedonskih bezbedonosnih snaga, u zadnjim kao da se sve svodi na elemente vandalizma prisutnih dva puta u Bitolju, Skoplju povodom Aracinova... Ovog puta u Prilepu pored ducana muslimanskih vlasnika stradala i jedina djamija u gradu koja je koriscena na muzej, u Skopju su mladji ucesnici nemira koristili dogadjaje da bi plackali ducane, a u skopskom prigradskom naselju Gjorce Petrov stradali su po drugi ili treci put za redom ducani nemakedonaca.

U medjuvremenu odgovornost za napad na putu Skopje - Tetovo i ostaljanje mina na putu na Skopskoj Crnoj Gori preuzela ANA (Albanska nacionalna armija), koja je barem po onom sto je dosada plasirano u javnosti nova oruzana formacija koju cine raniji clanovi UCKPMB, koji su delovali na jugu Srbije, kosovske i makedonske UCK. Navodno se radi o otpadnicima koji uz pomc svojih veza sa Kosovskim zastitnim korpusom zele osvajanje albanskih teritorija u regionu i ujedinjenje Albanaca u jednoj drzavi. Ako se zna da je politicki pretstavnik makedonske UCK Ali Ahmeti za Glas Amerike zjavio da ce se njegova oganizacja pridrzavati sporazuma, a da ga je nova ANA oznacila predavnikom, stvari se i na albanskoj strani komplikuju. U najmanjoj ruci zbog dileme ko i koliko kontrolise albanske pobunjenike.

Veliku zabrinutost prouzrokovali su i najnoviji ociti nesporazumi na liniji premijer i ministrastvo unutrasnjih poslova - vladino koordinaciono telo za spravljanje s krizom i ministrastvo odbrane. To se

videlo, pored pomenutog potpuno suprotstavljenog tumacenja dogadjaja oko Raduse, i razlticim tumacenjem zadnjih sednica predsednikovog Saveta za bezbednost. Konfuzije ima oko toga sto je na ovim sednicama zakljucenjo, kao sto je enigmaticna i smena nacalnka Generalstaba ARM Pande Pterovskog, koji doskoro slavljen kao covek koji je vratio samopouzdanje pripadnika armije, a kojeg je Trajkovski smenio zbog toga sto nije postovao njegova naredjenja. Informacije o tome nije u javnosti izneo predsednik Trajkovski, vec svojom zjavom premijer Georgievski, kojeg je general Petrovski optuzio da je od njega zahtevao da bombarduje albanska sela.

Ustvari radi se o podeli u makedonskom delu vlasti. Na jednoj strani su pretstavnici VMRO-DPMNE, predvodjeni premijerom Ljubcom Georgievskim, koji vrse pritisak na predsednika drzave Borisa Trajkovskog, kojem ovaj sve cesce podleze. Njima "logisticku" poddrsku daju, s jedne strane, raniji ministar unutrasnjih i spoljnih poslova, sad predsednikov savetnik i ekspert za ustavna pitanja Ljubomir Frckovski, s druge Stojan Andov, predsednik parlamenta. Prvi od poceta krize, u dvojnoj ulozi kolumniste i analizatora u stampanim medijima i savetnika najprije Doste Dimovske, potpretsednice VMRO-DPMNE, zatim predsednika Trajkovskog, zagovara vojno resenje za izlaz iz situacije u kojoj se Makedonija nalazi. Spiker Andov je cito na sebe preuzeo ulogu kontrolora ili bolje reci uspesnog pasivizatora parlamenta, koji u ovih sest meseci prakticno jeste po strani. Ovoj grupi se pripisuje miniranje mirnog izlaska iz situacije i zagovaranje militaristickog resenja. Po prirodi stvari njima i ne odgovara potisivanje politckog sporazuma, kao rvog koraka u realizaciji mirovnog plana NATO struktura, kojem je predsednik Trajkovski samo pozajmio ime, po kojem sledeci korak jeste razoruzanje makedonske UCK.

S druge strane jeste grupacija ministara i partisko rukovodstvo SDSM, koja pokusava da se suprottavi militantnim resenjima prve, peko pozicije

ministra odbrane i predsdnika koordinaciono tela za spravljanje s krizom. Koji vodi potpredsednik vlade iz redova SDSM Ilija Filipovski.

Sve ovo zajdeno i samo dan pre potpisivanja politickog sporazuma glavnih partija u Makedoniji unosi nove nejasnoce. Iako su sve partije potvrdile da ce potpisati sporazum, iz predsednikovog kabineta stizu dileme oko toga dali je to moguce zbog razvoja situacije. Nije potvrdjeno ni to dali dolaze Robertson i Solana, sto otvara pitanje dali ce do potpisivanja uopste doci u ponedeljak...

Jasno je da potpisivanje politckog sporazuma moze znaciti samo mir na papiru. Ali stavljanje tocke na tu epizodi rascistice bar neke dileme. Na scenu stupa NATO, koja treba sprovesti razuzanje makedonske UCK. Najprije to znaci da ce svi ucesnici u procesu teze moci da "fingiraju" svoje pozcije, a definitivno ce biti uskracen prostor onima koji nepostojanje sporazuma, ili nemogucnosti da se on potpise, koriste kao povod za dalje stvaranje haosa i promocije ratnog izlaza iz situacije. Tako potpisivanje sporazuma, ukoliko do njega dodje, bice na neki nacin mir na papiru, ali i zracak nade da se sve moze resiti mirnim putem.

ISO RUSI