AIM: start



MON, 06 AUG 2001 13:03:12 GMT

Transformacija policije

Pretvaranje sile u servis

Sve dok se u redovima DOS licitira ko će sedeti u fotelji šefa policije, smatrajući da se time drže u sopstvenim rukama neke važne poluge vlasti, policija neće moći da bude ono što mora - servis gradjana a ne zaštitnik političke oligarhije

AIM, Beograd, 6.8.2001.

Reformom policije neophodno je sprovesti depolitizaciju, deprivatizaciju i decentralizaciju i postaviti mehanizme kontrole njenog rada. Time bi se policija istovremeno oslobodila godinama stvaranog negativnog imidža, naročito u oblasti ljudskih prava i primene zakona, a postala efikasna u radu. Ovo je u najkraćem zaključak grupe Liga eksperata “LEX” koja je Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije uputila Predlog zakona o policiji. “Donošenje modernog zakona o policiji je”, kako kaže Božo Prelević, šef Biroa za odnose sa inostrastvom MUP Srbije, ”jedan od uslova za ulazak SRJ u evropske integracije”.

Rad na transformaciji policije nije jednostavan, trajaće bar nekoliko godina, tvrdi Budimir Babović jedan od autora zakona i predstavnik SRJ u Grupi za borbu protiv organizovanog kriminala Centralnoevropske inicijative. Mora se poći od toga da osnovna pretpostavka u radu policije mora biti da je ona prvenstveno servis gradjana a ne sila,da nije ničije ni privatno ni partijsko vlasništvo, i da njen osnovni moto mora biti da su svi pred zakonom jednaki. Samo policija oslobodjena svih oblika političkih uticaja može da sprovodi zakone i štiti ljudska prava svih gradjana države.

Depolitizacija policije se pri tom ne može svesti isključivo na zabranu partijskog angažovanja ljudi koji u njoj rade, iako bi trebalo precizirati na koje pozicije u policiji ne mogu biti postavljeni članovi političkih partija. Jedna od ideja je, recimo, da ministar policije može da bude politička ličnost, s tim što bi njegov posao bio sveden na rad u samoj Vladi na pitanjima vezanim za obezbedjenje materijalnih sredstava za funkcionisanje MUP. Nešto slično kako je trenutno rešena funkcija ministra odbrane u Vladi SRJ. Ali zato bi prvi čovek policije morao da bude profesionalac bez političkog pedigrea. Nalik na sadašnju funkciju načelnika Generalštaba, s tim što bi policija u svakom trenutku morala da ima civilnu kontrolu. Eksperti predlažu da tu funkciju obavlja Komisija za nadzor slična onoj koja postoji u Kanadi, Italiji, Australiji.Bilo bi to telo koje se ne bi suštinski razlikovalo recimo od ombudsmana.

Decentralizacija policije uslovljena je u dobroj meri decentralizacijom same države. Ona podrazumeva vraćanje nadležnosti MUP –a Srbije lokalnoj policiji, kao i visoku specijalizaciju dela koji će ostati republičkoj policiji. Procenjuje se da bi lokalna vlast morala da utiče na to ko će postati šef policije, ali ujedno i da rešava materijalne probleme pripadnika policije. Ovaj predlog će verovatno izazvati dosta kontroverznih reakcija s obzirom na i dalje preovladavajuće mišljenje u društvu da je sinonim za vlast korumpiranost a ne odgovornost. Prema rečima mr Dragane Marković, stručnjaka Centra za unapredjenje pravnih studija, eksperti, medjutim, na buduće odnose lokalnih vlasti i policije gledaju drugačije. Oni tu vezu prvenstveno posmatraju kroz uvodjenje takozvane “komjuniti polising”, tačnije obavljanje policijskog posla s lokalnom vlašću na prevenciji kriminala. Liga ekspreata LEX predlaže, naime, uvodjenje preventivne funkcije u policiji, što bi bio poseban odeljak u okviru MUP koji bi se isključivo bavio razvijanjem institucija koje će omogućiti neposredan kontakt sa stanovništvom. Jedna od pominjanih ideja je i “pozornik u svakoj ulici”, policajac koga će žitelji njegovog rejona smatrati “svojim čovekom” kome se mogu obratiti u svakom trenutku tražeći od njega pomoć i zaštitu.

Mera u kojoj će se napraviti reforma policije mera je za reformu čitavog društvenog sistema smatra Dragan Radulović, saradnik Filozofskog fakulteta u Beogradu, napominjujući da budući zakon obavezno mora da reguliše i pitanja upotrebe sredstava prinude, kao i da ima etički kodeks. Ne čekajući usvajanje nekog novog zakona, MUP Srbije je krenuo u transformaciju, tempom koji, doduše, mnoge ne zadovoljava. Počelo se smenom ključnih ljudi u sektoru državne bezbednosti, suspenzijama, penzionisanjem i otpuštanjem jednog broja policijaca u sektoru javne bezbednosti. Nezvanično se pominje brojka od oko 800 ljudi.To što se u javnosti o tome malo zna ljudi iz MUP pravdaju time što je reč o specifičnoj organizaciji koja ima svoja posebna pravila. Iako ima deo istine i u tome, čini se, ipak, da je reč mnogo više o duboko ukorenjenoj mistifikaciji policije kao institucije sistema, što je u suprotnosti upravo sa potrebnim promenama o kojima se govori.

Osim personalnih promena ima i onih organizacionih. Neke jedinice čuvene po svojim dejstvima u periodu Miloševićeve vlasti i neke formirane u vreme prelazne vlade su rasformisane. Ima onih koji su skloni da kažu da je reč samo o preimenovanju jedinica, a ne o njihovoj suštinskoj transformaciji. Ministar policije Dušan Mihajlović, medjutim, tvrdi da to nije tačno. ”Lako je pričati da promene u policiji idu presporo.I ja sam lično bio sklon da to kažem. Ali, voleo bih da vidim svakog od tih kritičara kada bi se našao na mom mestu. Ne treba zaboraviti da je reč o jednom velikom sistemu, o specifičnim službama, kao i o tome da ima podosta onih koji opstruišu svaki naš potez”, odgovara Mihajlović. I navodi da je u okviru MUP došlo i do krupnijih organizacionih promena. Osnovana je tako Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala koja je direktno podredjena ministru policije. Njihov zadatak je da na poseban način prate i eliminišu sve vidove organzovanog kriminala.U početku će imati 350 najbolje opremljenih i najsposobnijih policijaca, biranih po posebnim kriterijumima. Na raspolaganju ovoj Upravi su savetnici, posebno odeljenje za kontradiverzionu zaštitu koja će obezbedjivati ove policijace kao i odeljenje za posebne akcije i namene zaduženo za neposredno izvodjenje hapšenja. Biće snabdevena i najsavremenijim tehničkim sredstvima. Da bi ova jedinica efikasnije radila potrebne su, medjutim, i hitne promene u zakonodavstvu. Ako u zakonodavstvu odredjena dela uopšte nisu svrstana u krivična, policija nema osnova da deluje, kao što ne može da efikasno radi svoj posao ako joj zakonski paragrafi to onemogućavaju.

Jedan deo policije ubuduće će nositi naziv žandarmerija i njen zadatak će biti da sprečava upade diverzantsko-terorističkih grupa, pobune u zatvorima i obezbedjuje skupove visokog rizika, da hapsi najopasanije kriminalace, ali i da pruži pomoć stanovništvu u slučaju elementarnih nepogoda. Ona će biti organizovana u četiri odreda i jedan antiteroristički odred. Imaće obaveštajno i kontraobaveštajno odeljenje, odeljenje za vezu, logistiku, obuku, sanitet. Žandarmerija će brojati oko 2000 ljudi regrutovanih delom iz posebnih jedinica policije, delom iz gradjanstva putem javnog konkursa, nosiće posebne uniforme, a njeni pripadnici biće i posebno materijalno nagradjeni. Inače, žandarmerija će imati četiri baze u Srbiji. To će biti manevarske jedinice Resora javne bezbednosti dok će specijalna antiteroristička jedinica u Javnoj bezbednosti i jedinica za specijalne operacije u Resoru državne bezbednosti čiji je zadatak takodje borba protiv terorizma, postojati i dalje u okvirima MUP.

Treba reći da i u ovoj oblasti policija s nestrpeljenjem očekuje promene u kaznenoj politici, s obzirom na to da od 23 hiljade prekršajnih prijava, koliko je za šest meseci ove godine podneto protiv prekršioca javnog reda i mira, po rečima načelnika resora javne bezbednosti Sretena Lukića, samo je u 222 slučaja odredjena kazna zatvora. Najava ministra pravde u Vladi Srbije Vladana Batića upravo ide u tom pravcu i valja očekivati da će, recimo, fudbalski navijači spremni za razne oblike vandalizma i huliganstva ubuduće biti duže zadržani u zatvoru a ne kažnjavani simboličnim novačanim kaznama.”Vatreno krštenje”ova jedinica je imala hapšenjem u Nišu jednog od bosova crnogorske mafije osumnjičenog i za ratne zločine.Zanimljivo je da je isti čovek, ne tako davno, posle hapšenja na severu Srbije autobusom transportovan u Crnu Goru i da je tada, uz logistiku baš iz policijskih redova, oslobodjenjen presretanjem autobusa na sred puta.

Treća organizaciona promena vezana je za Upravu za unutrašnju kontrolu koja je postala Generealni inspektorat resora javne bezbednosti, s tim što generalnog inspektora treba da imenuje republička vlada. On će biti u rangu zamenika ministra i imaće mnogo veća ovlašćenja nego dosadašnja služba unutrašanje kontrole.

Kojim tempom će se nastaviti transformacija policije, koliko će predlozi eksperata naići na prihvatanje, pokazaće vreme. Jasno je da policija nema mnogo vremena za čekanje na suštinsku transformciju, kao i da se od nje ne može očekivati zavidna efikasnost bez toga. Ali,isto tako više je nego jasno da njena transformacija najviše zavisi od političke volje. Praksa je za sada pokazala da osim na rečima te spremnosti i nema baš na pretek. Sve dok se u redovima DOS licitira ko će sedeti u fotelji šefa policije, smatrajući da se time drže u sopstvenim rukama neke važne poluge vlasti, policija neće moći da bude ono što mora - servis gradjana a ne zaštitnik političke oligarhije.

Tanja Stanković (AIM)