AIM: start



THU, 26 JUL 2001 14:56:55 GMT

Kako su roditelji uhvatili kaludjera i odlučili da javno progovore o njegovom bludnom ponašanju

Nečastivi u dvorskoj bašti

Pred istražnog sudiju Opštinskog suda u Novom Sadu izveden starešina manastira Hopovo na Fruškoj Gori, svetovno Jovan Mišić, osumnjičen da je u Sremskim Karlovcima plaćao dečacima od četiri do 15 godina za, kako to precizira zakon - bludne radnje onanisanja. Istražni postupak je završen, na potezu je tužilaštvo i, po svemu sudeći, svetovni sud

AIM, Beograd, 26.7.2001.

Po odluci crkvenih starešina iguman manastira Hopovo Ilarion, svetovno Jovan Mišić, razrešen je te dužnosti, dodeljena mu je sobica u manastiru i naloženo da u njoj boravi sam, dok crkveni sud ne odluči drugačije. Takav epilog, mučne priče, usledio je pošto je pred istražnog sudiju Opštinskog suda u Novom Sadu izveden starešina manastira Hopovo na Fruškoj Gori, osumnjičen da je u Sremskim Karlovcima plaćao dečacima od četiri do 15 godina za, kako to precizira jezik zakona- bludne radnje onanisanja. Istražni sudija novosadskog suda Nenad Simović je ispitao sve svedoke uključujući i devetoro dece. Osumnjičeni kaluđer nije saslušan pošto je odlučio, kako je saopšteno, da se brani ćutanjem. Istražni postupak je završen, na potezu je tužilaštvo i, po svemu sudeći, svetovni sud.

Pre svega toga, reagovali su roditelji i u policiju odveli čoveka kojeg su im pokazala deca. Saznali su slučajno. Deca su među sobom pričala, te razgovore su nehotice čuli odrasli, rekli roditeljima, ovi su razgovarali s decom. Plašeći se da sve ne bude zataškano, a deca izložena novim neprijatnostima, roditelji nekolicine najmlađih, odlučili su se, prvo da uhvate bludnika, a potom da javno svedoče.Njihovu priču prvi je preneo i potom detaljno istražio novosadski “Građanski list”.

Roditelji kažu da dečaci nisu povređivani, da im nije prećeno, da ih čovek kojeg su predali policiji nije ucenjivao. Neka od dece dobijala su novac. Odlučili su se da pričaju, kako i za AIM kaže jedan od roditelja, da bi zaštitili svoju, ali i tuđu decu. Smatraju da će, ako ne dopuste da se zataška skandal, sprečiti i druge napasnike, na tom ili nekom drugom mestu. Strah od zataškavanja nije nerealan: navodno se sve ovo već događalo, pre deset i pre dve godine, ali su drugi roditelji odlučili da zaštite decu ćutanjem.

“Deca su nam ispričala da je ‘čika-Jova’, kako je njima rekao da se zove, dobar i da im je rekao da to što rade treba da bude njihova ‘mala tajna’ - pričaju Zorica i Nenad M. , roditelji sedmogodišnjeg dečaka - rekli su nam da se pojavljuje ujutru oko 8 i popodne oko 6 sati. Toga dana, pojavio se oko pola osam predveče. Deca su počela da beže, počeo je i on da beži. Stigli smo ga, a on je govorio da deca lažu i da je on svešteno lice i da je iz manastira Hopovo. Pitali smo decu i sva, njih 10 do 15, potvrdila su da je to taj čovek”.

Roditelji su bili su više nego iznenađeni otkrićem da je u pitanju crkveno lice, posebno kad je novinsko odmotavanje klupka pokazalo da je reč o igumanu manastira Hopovo (“Fruškogorski Hilandar”), u čijoj je bašti, pre nekih dva i po veka, okačio manitiju o klin iskušenik Dositej Obradović i otisnuo se u svet prosvetiteljstva.

Zatražili su prijem kod vladike sremskog Vasilija i odmah bili primljeni. Kako je preneo “Građanski list”, vladika je i njihovom novinaru rekao: “Ne podržavam ovakav bezdobrazluk i nesretluk u mom srpskom narodu, ma od koga to dolazilo”. Ispričao je i da je Mišića više puta viđao u Karlovcima, a pošto nije svraćao u vladičanski dvor i nije tražio prijem, smatrao je da ga privatne obaveze dovode u grad. Iz razgovora reporetra ovog novosadskog dnevnika sa Mišićem u manastiru, najupečatljivija je, ni malo evanđeoska, kletva: “Po ko zna koji put vam ponavljam da ću se moliti Bogu za sanduke svih tih koji me okrivljuju i za onog ko stoji iza toga”... Po njegovoj verziji u Karlovcima je bio zbog obaveza na groblju i da “iza toga neko stoji, najverovatnije svešteno lice”.

Da kod nas ne postoji svest o ovakvim problemima, , da je fizičko, psihičko i emotivno zlostavljanje, ne samo dece, ovde tabu tema; da se zlostavljanje još smatra “brukom” žrtve, ali da ništa neće biti promenjeno dogod ne krene da se javno o tome govori ističu advokat Ljiljana Madžar i njene saradnice okupljene u Novosadskom ženskom centru, nevladinoj inicijativi da se pomogne žrtvama nasilja nad ženama i decom, u porodici i van nje. “Tek kad dođe do javnosti, ima mogućnosti da uspe”, ističu one.

Iz jednoipogodišnjeg iskustva Centra i prethodne sudijske i advokatske prakse, Ljiljana Madžar ističe da se slučajevi slični ovom u Karlovcima obično svedu na: svi su znali i o tome se ćutalo. “Možda je dobro što je, u ovom slučaju, u pitanju grupa dece, što nastupaju grupno, pa su jedno drugom podrška”, kaže ona. Upozorava da i kod drastičnijeg nasilja nad ženama i decom opšte stanje svesti u društvu koči i ukazivanje na krivca, a kao karakteristično navodi da porodice, u kojima postoji nasilnik, ne žele o tome ni da govore. Saradnice Novosadskog ženskog centra upozoravaju na još jedan, važan detalj: kad neko reši da pokrene problem, izložio je i sebe i dete i porodicu svim mogućim torturama. Žrtva nebrojano puta mora da ispriča svoj doživljaj, a ako je u pitanju dete, da bude u kantaktu sa mnogo nepoznatih ljudi...

Neki od roditelja dece iz Sremskih Karlovaca već su potražili pomoć psihologa da bi ublažili posledice onoga što se deci događalo. No, sve ovo je samo deo priče.

Deci iz sremskokarlovačkog naselja Dudara, jednog od fantastičnih urbanističkih promašaja, dvorska bašta jeste jedino mesto za igru. Naselje je, naime, projektovano i izgrađeno da bi stanovi bili dodeljeni novosadskim penzinerima, ali ni penzioneri nisu hteli u neku vrstu geta. Neki su se uselili, neki nisu prihvatili, pa su počele da pristižu mlađe porodice i deca sa njima. Pošto je projektovano za stariji svet, nisu predviđena mesta za igru. Dvorska bašta u kojoj se deca igraju je zapuštena šuma, kao džungla, pogodna, kako svedoče stanari Dudare, i za bacanje smeća, i za narkomane i nužni toalet. Postoje sportski tereni, na njima se obavlja i nastava fizičkog za učenike udaljene gimnazije, jedne od dve specijalistizovane jezičke škole u Srbiji. Ne zna se ko treba da vodi računa o parku: “Srbijašume”, opština ili crkva. Možda će im ovaj skandal pomoći da park srede zajedničkim snagama?

Dvorska bašta je ostatak karlovačke slavne prošlosti: kulturni i crkveni centar, sedište mitropolije (od 1713.) i patrijarha (1848-1920.), sa bogoslovijom, najstarijom gimnazijom u Srba (1791.), i arhivom s početka 18. veka, Sremske Karlovce smatraju “Srpskim Hajdelbergom”. Danas je to prašnjava ili blatnjava varošica. Prošle godine, u karakteristično oker, okrečena je i ukrašena veštačkim cvećem samo železnička stanica, kad je Slobodan Milošević vozom koji ide “i 200 km na sat”, dolazio da otvori “moralno superiorni” železnički montažno-demontažni most preko Dunava u Novom Sadu.

Milena Putnik (AIM)