MON, 23 JUL 2001 02:32:45 GMT

Američka crna lista!

Priština, 21.07.2001.

Grupa ratnih invalida iz poslednjeg rata na Kosovu je blokirala magistralni put koji povezuje Prištinu sa zapadnim Kosovom, kod mesta zvanog Lapušnička klisura, scena oštrih borbi između srpskih snaga bezbednosti i Oslobodilačke vojske Kosova u leto 1998 godine... Tri godine kasnije, bivši protagonisti nekadašnje bitke se nisu okupili da bi se prisećali prošlih vremena i bitaka. Ovog puta su oni ''branili'' svoje bivše komandante suspendovane sa radnih mesta i stavljene pod istragom međunarodnih zvaničnika na Kosovu...

Krajem juna meseca ove godine, predsednik Sjedinijenih američkih država, George Bush, izdao je izvršnu naredbu kojom se zabranjuje ulazak u SAD kao i finansijske transakcije za 23 Albanaca sa Kosova i Makedonije zbog toga što, kako se tvrdilo, ''oni predstavljaju opasnost po mir i bezbednost u regionu''. Među njima je bilo i imena pripadnika Nacionalne oslobodilačke vojske (naoružane grupe Albanaca koje se bore protiv vladinih snaga u Makedoniji), članova Demokratske partije Kosova koju vodi bivši politički upravnik Oslobodilačke vojske Kosova, Hashim Thaci, članova Narodnog pokreta Kosova, Nacionalnog pokreta za oslobođenje Kosova, Oslobodilačke vojske za Preševo, Medveđu i Bujanovac (naoružane grupe tamošnjih Albanaca koje su već rasformirane i demilitarizovane), Političkog veća Preševa, Medveđe i Bujanovca i Zaštitnih trupa Kosova. Tu listu osoba je prvo javnosti pružio na uvid Američki ured u Prištini, u čijem se obaveštenju kazalo da je zabrana putovanja određena ''za ona lica koja su odgovorna za akcije koje prete međunarodnim nastojanjima za uspostavljanje stabilnosti na zapadnom Balkanu, kao i za osobe odgovorne za ratne zločine koji su izvršeni za vreme ratova u regionu od 1991 godine''. Američki je predsednik zabranio i bilo kakve donacije ili finansijsku i materijalnu pomoć za osobe i organizacije koje se nalaze na toj listi.

Vest o odluci američkog stejt departmenta, odnosno predsednika Busha, je 'iznenadila' neke osobe koje su se našle na toj listi, dok deo političkih subjekata čiji su članovi obuhvaćeni tom ''izvršnom naredbom'', koja se ubrzo počela nazivati i crnom listom, spočetka su slegnuli ramenima u znak svoje nedužnosti ili su odgovorili kratko sa ''no comment''...

Deo njih je istrajavao na stavu da su ''Sjedinjene američke države pogrešile pod nečijim uticajem'', čak nisu nedostajale ni ocene da su ''antialbanski krugovi naveli na pogrešan put predsednika Busha''!

Reakcije su u stvari bile najrazličitije. Emrush Xhemajli, predsednik Narodnog pokreta Kosova, je izjavio da bi ''ova odluka mogla biti privremena. SAD su uvažena zemlja za nas, međutim mi radimo za Kosovo. Ova odluka može biti privremena, i ubrzo SAD bi mogle da je izmene'', je kayao Xhemajli.

''Uprkos poštovanja koje gajim prema SAD, verujem da je američka vlada požurila odlukom o ukidanju viza za razne albanske političke i vojne ličnosti, negirajući im mogućnost da posete jednu demokratsku državu'', rekao je, s druge strane, Jonuz Musliu, predsednik Političkog veća za Preševo, Medveđu i Bujanovac. Čak, Musliu je dodao da ne zna koliko je moglo biti istinito informisanje u SAD, kada se zna da se subjekat na čijem je on čelu ''stalno zalagao za političko rešenje problema u regionu''. Njegov kolega, Tahir Dalipi, je izjavio da je uveden neki pogrešan elemenat u američku listu. ''Kao politički subjekt uvek sam se angažovao za političko rešenje problema Preševa, Medveđe i Bujanovca, zato sam i iznenađen činjenicom što nam je američka vlada zabranila ulazak u SAD'', izjavio je on. S druge strane, u Demokratskoj partiji Kosova su bili umereniji u svojim stavovima. Potpredsednik ove partije i istovremeno profesor međunarodnog privatnog prava, Hajredin Kuči, je ocenio ovu odluku američkog stejt departmenta kao odluku koja je uperena protiv određenih osoba. ''Međutim, i neke od tih osoba predstavljaju institucije, kao nosioci određenih funkcija. To znači da ne mogu izbeći reperkusije od strane institucije kojoj pripadaju. To bi mogla biti tamna mrlja za njihovu dalju karijeru'', ocenio je Kuči... Veoma brzo ovo pitanje se pretvorilo u objekt rasprava u kojoj je bilo ignorišućih stavova, ali i takvih koji su upozoravali na ozbiljnost tog pitanja. Za deo kosovskih publicista i analitičara ''američki predsednik ne može tako lako pogrešiti, utoliko manje njegova vlada...''

Maglu stvorenu u konfuznoj kosovskoj javnosti je ubrzo raspršio šef američkog ureda u Prištini, Christopher Dell, koji se nije ustručavao da pokuca na sva vrata kosovskih političkih subjekata kako bi objasnio njihovim liderima da ta lista nije puko ''strašilo'' za nemirnu decu... Bomba te liste je prvo eksplodirala u Zaštitnim trupama Kosova. Četvorici njenim 'generalima' - Rrustem Mustafa - Remi, Daut Haradinaj, Rexhep Selimi i Sami Lushtaku, kao i 'pukovnik' Ramiz Lladrovci koji se nalaze na listi predsednika Busha, izrečene su disciplinske mere od strane njihovog komandanta, generala Agima Čekua. Prema njegovoj odluci, njima su se smanjila mesečne primanja za 25 odsto u trajanju od godinu dana, takođe gube pravo napredovanja u istom vremenskom periodu, a takođe su dobili i pismene ukore. Prilikom objavljivanja tih mera između ostalog je rečeno: ''Uvažavajući odluku američkog predsednika, ali u nedostatku konkretnih dokaza, za petoricu visokih oficira koji se nalaze na listi ograničenja, komandant Zaštitnih trupa, general Agim Čeku, je izrekao disciplinske mere''. I Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu je ustvrdila da ''nema dovoljno dokaza, ali pitanje se ozbiljno razmatra, i u tom cilju su zatražene dodatne informacije od strane vlade Sjedinjenih Država''...

Već sledećeg dana je bilo jasno da je izricanje disciplinskih mera bio samo očajnički pokušaj generala Čekua u cilju pronalaženja nekog kompromisa, čime bi spasio njegove podređene od sudara sa međunarodnim stajalištima. Međutim, izgleda da se Amerikanci nisu zadovoljili samo tim merama. Oni su bili jasni i nedvosmisleni u svom stavu da se neće susretati niti pomagati Zaštitne trupe Kosova svo vreme dok u njihovim objektima budu apostrofirane osobe sa liste predsednika Busha. Administrator Ujedinjenih nacija, Hans Haekkerup, i komandant mirovnih snaga (KFOR) Thorstein Skiaker su suspendovali svih pet pripadnika Zaštitnih trupa Kosova i obavestili su o pokretanju istrage protiv njih. U svom očajničkom pokušaju da 'spasu stvar', general Čeku i njegov zamenik Sulejman Selimi su napravili i poslednji pokušaj - ponudili su svoje ostavke, međutim one nisu prihvaćene od strane međunarodnih zvaničnika niti od strane Glavnog štaba tih trupa...

Suspendiranje 'generala', bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (koja je demilitarizovana i transformisana u Zaštitne trupe Kosova), svakako je bio 'udarac' za strukture proizašle iz poslednjeg rata na Kosovu, posebno zbog činjenice što su svi oni bili među osnivačima naoružanih gerilskih grupa OVK. Međutim, reakcije nakon njihovog suspendiranja bile su veoma 'blage'. Na kraju krajeva, koliko god bolna, ova odluka je bila diktirana od strane Amerikanaca, čije je prijateljstvo za Albance značajnije od sudbine pet osoba bez obzira na njihov položaj ili ulogu. Albanske političke partije nisu mnogo komentarisale, čak ni one čiji su se članovi našli na toj listi. Izgleda, međutim, da se u nešto težem položaju našao predsednik Alijanse za budućnost Kosova, Ramush Haradinaj, čiji se brat našao na Bushovoj listi.

Sve ove osobe su ''anatemisane'' zbog njihovog impliciranja u razvojima u bivšoj jugoslovenskoj republici Makedoniji, odnosno zbog podrške koju su pružili ondašnjim albankim naoružanim grupama. Međutim, izgleda da nije samo to posredi. Jedan deo njih bi se mogao suočiti sa optužbama za njihovo delovanje tokom i nakon rata na Kosovu. Ali, niko od zvaničnika ne želi komentarisati dalje moguće tokove tog pitanja, nudeći uobičajeni odgovor da je to ''pitanje dalje istrage''. Suspendovani oficiri se mogu videti u civilu dok piju kafu u centru grada, i kao da time žele dokazati da su nedužni i da nemaju razloga da se kriju od očiju javnosti...

Njihova imena su se međutim u međuvremenu našla na još jednoj listi (proširenoj), ali sada Evropske unije, koja još nije ozvaničena zbog ''procesa razgovora u Makedoniji''. Ali i kao takva ona nosi 'pečat' saveznika, i zato sledbenici i podržavaoci oficira Zaštitnih trupa Kosova sada pokušavaju isprobati i krajnje metode kako bi ''izmenili'' odluku međunarodnih zvaničnika. Članovi Udruženja ratnih invalida i Ratnih veterana OVK blokirali su magistralni put koji vodi iz Prištine prema zapadnom Kosovu, zahtevajući ''povratak otpisanih''... Međutim, izgleda da su oni ostali jedini njihovi zaštitnici i istovremeno najnemoćniji!

Političke partije, s druge strane, sada vrše poslednje pripreme kada treba da imenuju i svoje kandidate za opšte izbore zakazane za 17 novembar na Kosovu, i ne znaju da li bi njihovi ljudi koji su se našli na tim 'crnim listama' mogli zauzeti poslanička mesta u budućem Parlamentu Kosova. Valjda će to predstavljati i drugi bolni deo plaćanja cene 'prijateljstvu', odnosno suočavanja sa kaznom zbog onoga što Amerikanci smatraju 'izneveravanjem tog prijateljstva'!

AIM Priština, Besnik BALA