AIM: start



SUN, 22 JUL 2001 21:16:56 GMT

**Verska nastava od jeseni u školama

Od komunističke do pravoslavne ideologije

Veronauke nema u Ustavu. Časovi veronauke slabo posećeni u crkvi. Da li će vera,posebno pravoslavna, posle uvodjenja u državne škole postati masovna pojava? Djindjić veronauku uveo na mala vrata, ali je Koštunica prethodno SPC uveo na velika vrata

AIM, Beograd, 22.7.2001.

U septembru prošle godine gradjani Srbije delili su se na one koju su za DOS i one koji su za Slobodana Miloševića. Godinu dana posle, uredba srpske vlade o uvodjenju verske nastave, podeliće ih na pravoslavne, katoličke, islamske, vernike jevrejske zajednice, Evangelističke i Slovačke reformatorske crkve. Tako će gradjani demokratske Srbije u 21. veku biti rasporedjeni u konfesionalne grupe, koje su kao tradicionalne priznate skoro pre jedan vek u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Oni koji se ne smatraju verujućim (ili ih nema u priznatim veroispovestima), moći će svoju decu poslati na časove etike. To će naime biti alternativni predmet umesto dosad pominjanog obrazovanja za demokratiju i ljudska prava, saopštio je Bogoljub Šijaković, savezni ministar vera u ostavci.

Iako veronauku uvodi samo u škole u Srbiji, sa mesta saveznog ministra koje u novoj vladi neće ni postojati, on je javnost obavestio da problema sa veronaukom ni u kom slučaju neće biti, da će država platiti 350 veroučitelja, koji će poduku malih vernika izvoditi po udžbenicima koji neće biti odštampani pre početka školske godine, ali, stići će valjda u toku septembra.

Šijakovic je svima koji su kritikovali brzopleto uvodjenje veronauke u škole, a medju njima su pravnici, sociolozi, politikolozi, istoričari, pedagozi, pomoćnik srpskog ministra prosvete, poručio da "nastupaju sa pozicija poznatih iz komunističkih vremena". On je još naveo da je pravo na veroispovedanje zagarantovano čitavim nizom medjunarodnih dokumenata. Dakako, pravo na veroispovedanje garantuju i ustavi Jugoslavije i Srbije, ali je Šijaković, namerno ili slučajno propustio da kaže da se nigde ne pominje da je to pravo vezano za uvodjenje veronauke u škole.

Biljana Kovačević-Vučo iz Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM) smatra da ni po zakonu, ni po Ustavu nema osnova za uvodjenje veronauke u škole. "Škole su, po zakonu o javnim službama, javne ustanove, pa je protivustavno uvodjenje veronauke, odnosno verske nastave, u javne ustanove jer je crkva odvojena od države. Po Ustavu, verske zajednice mogu da osnivaju samo verske škole. Bez promene Ustava ne može se uvoditi veronauka čak ni kao fakultativni predmet, jer za učenje verskih obreda tačno postoje propisana mesta gde se verski obredi vrše, a veronauka podrazumeva i vršenje odredjenih verskih obreda. Uvodjenjem verske nastave će gradjani de fakto protivno Ustavu biti prinudjeni da se izjašnjavaju o svom verskom uverenju", ocenila je ona.

Oni koji veronauku zagovaraju dosetili su se, medjutim, da je dozvoljeno sve što Ustavom nije zabranjeno, pa pošto veronauka u školama nije zabranjena, proizlazi da je dopuštena.

Šijaković i oni koji zdušno podržavaju uvodjenje verske nastave, sami izgleda mnogo ne posećuju crkvu, jer bi u suprotnom znali da svaka crkva organizuje časove veronauke za decu, pa i za odrasle koji to žele. Na jednom od brojnih okruglih stolova o veronuaci u školama, na koji su pozvani svi koji za to jesu, Divna Stefanović iz Foruma roditelja je jednom od retkih neistomišljenika na skupu odgovorila da su valjda roditelji najvažniji ,a oni su odlučili da veronauka treba da se useli u škole.

Posle obilaska nekoliko hramova Srpske pravoslavne crkve (SPC) u Beogradu, utvrdili smo da na časove veronauke decu u crkvu dovodi veoma malo roditelja. Crkveni velikodostojnici priznaju da ljudi i dalje crkvu uglavnom posećuju u vreme velikih verskih praznika, ali veruju da će uvodjenje veronauke u škole to promeniti. U slobodnoj interpretaciji, ozvaničena u školama, vera bi mogla da postane masovna pojava, posebno pravoslavna.

Opasnost od te pojave apostrofirala je na nedavno odrzanom okruglom stolu Helsinškog odbora za ljudska prava prof.Zagorka Golubović iz Instituta društvenih nauka, ocenivši da bi se verskom nastavom u školama "posle komunističke ideologije, pa nacionalističke, uvela pravoslavna ideologija".

Predstavnici SPC odlučno demantuju ovakva upozorenja, a kao glavni argument ističu to što su se i ostale verske zajednice složile sa uvodjenjem veronauke. Medjutim, to što su se složile sa uvodjenjem veronauke, nije naročit argument jer je prirodno stremljenje svake verske zajednice da privuče što veći broj vernika.

Pobornici verskog podučavanja u školskim klupama veoma rado ističu da skoro sve evropske zemlje (izuzetak su Francuska, Madjarska, Slovenija, Makedonija, Albanija) imaju versku nastavu. Pri ovom poredjenju, takvima je, medjutim, iz vida izmakla "sitnica" da država Srbija, čiju su noviju istoriju obeležili nacionalizam, totalitarni sistem, kršenje ljudskih prava, ratovi i zločini, i često diskutabilan odnos SPC prema tim dogadjajima, nije mogla od 5. oktobra do sad da se osloni na stamene demokratske noge i pozabavi se jednim tako delikatnim pitanjem kao što je verska nastava. Zanimljivo da ni zagovornici veronauke ne mogu da se opsete primera u kojima je veronauka posle zvanične odluke da bude uvedena u škole, zaživela već za nekoliko meseci. U zemljama istočnog bloka u proseku je proteklo godinu dana, s tim što te zemlje u demokratiju nisu zakoračile, kao Srbija, iz dugogodišnje agonije.

Pomoćnik srpskog ministra za prosvetu Vigor Majić, koji je posle najave srpskog premijera Zorana Djindjića o uvodjenju crkve u škole, ponudio ostavku, napominje da je svojevremeno i marksizam u škole ušao posle dvogodišnje rasprave. Dakle, ni komunisti nisu svoju ideologiju smestili u školske torbe preko noći.

Majić ističe da nije bilo odgovarajuće stručne i pedagoške pripreme, nikakvih stručnih rasprava, ne zna se šta će biti u sadržaju udžbenika iz veronauke. Crkveni velikodostojnici uveravaju da će štivo biti prilagodjeno uzrastu dece i da će verske knjige biti izradjene po uzoru na dečje Biblije u slikama. Kako će veronauka uticati na prvake, otvoreno je pitanje. Psihologija se prema tom pitanju još nije definitivno odredila, osim što je konstatovala da su deca u sredinama gde je veronauka bila uvedena kao isključivo izborni predmet, to doživljavali kao kaznu jer su za razliku od ostale dece morala duže da ostaju u školama. Psihologija beleži i negativne aspekte po razvoj deteta, kada su religijski sadržaji neprimereni uzrastu, kada ih uplaše ili kad su sami veroučitelji rigidni ili prestrogi. Da li će veronauka podeliti decu, naročito u višekonfesionalnim sredinama, ostaje da se vidi. Kako će se u celoj priči snaći roditelji prvaka i srednjoškolci koji će sami birati izmedju veronauke i etike, pokazaće statistika početkom školske godine.

Ministarstvu prosvete ostaje utešna mogućnost da kroz Komisiju za uvodjenje veronauke, u kojoj su i predstavnici verskih zajednica, nadzire izvodjenje nastave. Oni koji s punim pravom postavljaju pitanje da li je Srbija posle svega sekularna država, ne mogu više ništa da promene - odluka o ulasku crkve u škole je neopoziva. Majić tvrdi da je odluka doneta još u aprilu kada mu je "jedna zaverenička grupa na sastanku u Ministarstvu vera, gde su bili i predstavnici verskih zajednica, saopštila da je uvodjenje veronauke u škole rešena stvar".

Beogradski politički krugovi tvrde da je srpski patrijarh Pavle obećanje o uvodjenju veronauke dobio još prošle godine. Patrijarh je početkom januara ove godine u intervjuu beogradskom nedeljniku NIN rekao da će veronauka biti uvedena i u osnovne i srednje škole. Izvori iz DOS tvrde da je Djindjić na jednom sastanku u Vladi Srbije otvoreno priznao da je reč o političkoj odluci. Politički krugovi ocenjuju da je Djindjić morao posle ekstradicije Miloševića (28. juna), koja je razgnevila SPC, da pristane na kompromis o uvodjenju veronauke. Mitropolit Amfilohije (Radović) izjavio je dan posle izručenja bivšeg jugoslovenskog predsednika da će oni koji su Miloševića izručili na Vidovdan ostati upisani u istoriji crnim slovima. Istog dana Koštunica je o izručenju Miloševića razgovarao sa patrijarhom, da bi se tek potom sastao sa vojnim vrhom.

Djindjić je odluku o veronauci saopštio 4. jula. Tog dana patrijarh je prvo razgovarao sa Koštunicom, a zatim sa Djindjićem, koji je sa ovog sastanka izleteo pravo pred novinare i objavio novost. Premijer očigledno više nije mogao da ignoriše SPC koja je u srpskom političkom životu postala nezaobilazan faktor. Djindjiću se zamera da je veronauku uveo na mala vrata, ali ne treba zaboraviti da je Koštunica prethodno SPC uveo na velika vrata.

Olivera Mamuzić (AIM)