AIM: start



SUN, 22 JUL 2001 19:29:45 GMT

Siromašno stanovništvo opasnost po vladine reforme

Leto socijalnog nezadovoljstva

Čak 700 hiljada gradjana ne može svojim primanjima da podmiri troškove života , pa je Vlada Srbije suočena s opasnošću da socijalni nemiri zaustave reformske poteze. Nade u uspeh zavisne, uglavnom, od inostrane pomoći

AIM, Beograd, 22.7.2001.

Na temperaturi iznad 35 stepeni 1.500 sindikalnih aktivista protestovalo je pred beogradskim centrom "Sava", dok je u njemu republički ministar za rad Dragan Milovanović objašnjavao projekat novog zakona o radu ,u kojem sindikalne vodje vide opasnost manipulacije radnicima od strane poslodavaca. Zbog toga traže da se predlog zakonskog teksta ne upućuje u skupštinsku proceduru. U protivnom, zaprećeno je masovnijim sindikalnim demonstracijama.

Nova srpska vlada, kojoj je glavni cilj da sprovede ekonomske i društvene reforme suočena je, u poslednje vreme, sa sve učestalijim štrajkovima i protestima, kao odgovorom zaposlenih na korake koje preduzima Djindjićev kabinet. Vlada je u reformu ušla bez prethodno postignutog konsensusa sa poslodavcima i zaposlenima, zbog čega sada mora ne samo da savladava prepreke već je prinudjena i da pravi kompromise.

Ministarstvo finansija već je ukinilo platne razrede u državnim preduzećima, samo mesec dana nakon što ih je uspostavilo. Zakon o privatizaciji morao je duže da čeka na usvajanje nego što je planirano. Ovaj propis doveo je do odluke sindikata "Nezavisnost" da s Vladom prekine dijalog i iskopa "ratnu sekiru," sve dok ministarski kabinet ne uključi sindikat u socijalni dijalog kojim se trasira put u sveobuhvatne reforme. Vlada se tako našla na suprotnoj strani sa sindikalnom organizacijom ,koja ju je obilato pomagala dok se u ulozi opozicije borila da sruši Miloševićev režim i preuzmu vlast.

U ovom trenutku srpski premijer i njegovi ministri manje su zabrinuti protestima koji se organizuju povodom zakonskih tekstova kojima se uspostavljaju okviri za sprovodjenje reforme, a više strahuju od nemira koji bi mogli da ubrzo uslede zbog teškog socijalnog položaja stanovništva. Statističari su izračunali da se vrednost potrošačke korpe za četvoročlanu porodicu u junu popela na 11.532 dinara (1DM=30 dinara), čime je uvećana za 4,3 procenata u odnosu na maj. U isto vreme prosečna mesečna plata iznosi 4.750 dinara, što pokazuje da ni dve takve plate nisu dovoljne da podmire najosnovnije troškove. Samo na higijenu otpada trećina plate.

U Ministarstvu za socijalnu politiku su ustanovili da 700 hiljada gradjana nije u mogućnosti da podmiri najosnovnije životne potrebe. Da bi se koliko-toliko delovalo u pravcu smanjivanja sve većeg ispoljavanja nezadovoljstva ministar finansija Božidar Djelić, koga su duhoviti Srbi već nazvali Boža-derikoža ,pozvao je na konferenciju za novinare potpredsednika Vlade Žarka Koraća, psihologa po profesiji, da mu pomogne u uveravanju javnosti kako predstojeći meseci treba da zamene dosadašnju praksu povećanja cena i budu vreme u kojem će samo plate da rastu.

Psihološke sposobnosti potpredsednika Vlade nisu dale očekivane efekte, jer je istovremeno ministar zadužen za energetiku najavio novo, treće po redu, poskupljenje struje za 46 procenata. To se sve poklopilo s poskupljenjem cigareta i benzina, čime je stvoreno zapaljivo stanje .

Ovim nije iscrpljena prilično duga lista nepovoljnih okolnosti po stanovništvo zbog čega se u javnosti sve više govori o izuzetno vrućem socijalnom letu u Srbiji. Pomenutim poskupljenjima prethodilo je drastično povećanje školarine za studente, čiji će odgovor da usledi kada se posle letnjeg odmora ponovo okupe na fakltetima. Ni penzioneri, koji, doduše, redovno dobijaju penzije, ne kriju svoje nezadovoljstvo vladinom merom da se, počevsi od jula, rast penzije bude 50 procenata u odnosu na povećanje plata, a druga polovina da bude vezana za povećanje troškova života. To znači da će stanadard penzionera rasti sporije od zaposlenih.

Suočena s teškoćama socijalne prirode reformska Vlada Srbije, bez dovoljne političke podrške, sve svoje nade u uspeh polaže u inostranu pomoć. Zato je premijer Zoran Djindjić, na vest da bi najveći deo prve tranše donatorske pomoći Evropske unije mogla da bude iskorišćena za otplatu kredita bivše SFRJ, reagovao burno I preventivno, jer je u tome video opasnost za opstanak svoje vlade .Mogao se prisetiti sudbine poslednjeg predsednika Vlade SFRJ Ante Markovića, čija je popularnost bila velika, ali je njegova započeta reforma bila prekinuta zbog odsustva inostrane pomoći u presudnim trenucima ,kada je jedino povećanjem standarda mogao da zaustavi bujice nacionalizma koje su razorile prethodnu državu.

Srpski premijer je mogao da odahne kada jestigla vest da je prva tranša donatorske pomoci EU od 120 miliona evra već uplaćena, a da će sledeći iznos od 300 miliona evra da stigne u septembru i oktobru. Ove povoljne vesti stigle su svega nekoliko sati posle izjave ministra za trgovinu Slobodana Milosavljevića da Srbija bez donatorske pomoći neće moći da isplati socijalne izdatke za avgust i septembar.Ostaje da se vidi da li će uplaćena i najavljena inostrana pomoć biti dovoljno brza i velika da spreči nezadovoljstvo stanovništva ,koje bi moglo da preraste u burne proteste.

Ratomir Petković (AIM)