AIM: start



WED, 18 JUL 2001 23:06:33 GMT

Propao pokušaj opozicije da Deklaracijom ustavnosti unese razdor u DOS

Predlagači pobegli iz parlamenta

Opozicija napustila parlament nezadovoljna ukidajnjem TV prenosa , a u suštini zato što je bilo jasno da je poslanici SNP-a neće podržati

AIM,Beograd,19.7.2001.

Pokušaj opozicije na saveznom nivou, koju sačnjavaju poslanici Socijalističke partije Srbije (SPS), Srpske radikalne stranke(SRS) i Jugoslovenske levice(JUL), da se u federalnom parlamentu usvoji Deklaracija o zaštiti ustavnog pokreta u zemlji, završila se neuspehom, pre nego što je i započela suštinska poslanička debata o tom dokumentu. Podnosioci zahteva, 49 poslanika spomenutih opozicionih stranaka, napustili su parlament nezadovoljni što nije obezbedjen TV prenos.

Postupak je doživljen kao prozaičan izgovor nezadovoljne strane, koja se na ovakav korak odlučila kada je shvatila da njena inicijativa nema dovoljnu podršku da bi Deklaracija bila usvojena. Prilikom upućivanja zahteva da se spomenuti dokument uvrsti u vanredno zasedanje jugoslovenskog parlamenta računalo se na podršku poslanika crnogorske Socijalističke narodne partije(SNP), pogotovu posle ishitrenog poteza njenog rukovodstva, kojim je izazvana kriza Savezne vlade.

Povod za izazivanje krize bila je predaja Slobodana Miloševića Haškom sudu od strane Vlade Srbije, kao i oprdeljenje srpskih ministara u Saveznoj vladi da se "operacija Hag" izvede posebnom vladinom Uredbom, čiju primenu je suspendovao Savezni ustavni sud. Ostavka premijera Zorana Žižića, koja je potom usledila, ozbiljno je uzdrmala postojeću federalnu konstrukciju, a inspirativno je delovala na opozicioni blok u saveznom parlamentu da sa Deklaracijom izazove proširenje, u već vidljivim pukotinama DOS-a.

Da je kojim slučajem došlo do usvajanja Deklaracije celokupan rad nove vlasti bio bi doveden u sumnju da, dosad uradjeni posao, nema oslonac u Ustavu . U vreme kada je opozicija podnela zahtev za sazivanje vanrednog zasedanja Veća gradjana i ponudila tekst Deklaracije, koja osudjuje predaju Miloševića Haškom sudu, a Uredbu Savezne vlade smatra neustavnom, u DOS-u još nisu bili sigurni kakvo je opredeljenje njihovog koalicionog partnera iz Crne Gore s kojim vrše vlast na saveznom nivou.

DOS je izgubio poverenje u svog koalicionog partnera, izabranog iz nužde samo da bi se održala postojeća savezna država ,dok se ne pronadje modalitet za četvrtu Jugoslaviju.SNP-u je iz vrha DOS-a stavljeno do znanja da nema novih pregovora o saveznoj vlasti ukoliko podrži Deklracaiju. Predsednik Veća gradjana Dragoljub Mićunović je sa vidnom zabrinutošću sazvao sednicu, a vreme njenog održavanja nazvao "danom D" za sudbinu Treće Jugoslavije, koja i bez "diverzije" opozicije već duže vreme pokazuje vidljive znakove urušavanja.

U medjuvremenu su se političke prilike znatno imenile, a tome je doprineo protok vremena u kojem su se vruće glave SNP-a ohladile, shvativši da je glupo klati vola za kilo mesa. Tako je propao pokušaj opozicije da razdvoji koalicione partnere, čime bi se kriza vlade pretvorila u državnu kataklizmu.

U predlaganju Deklaracije za zaštitu ustavnog poretka prepoznata i je paklena namera opozicije da izazove raskol u samom DOS-u. Programirana da se, posle izgubljene vlasti, hvata za svaku slamku spasa u opozicionim redovima je procenjeno da bi ogradjivanje predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice od načina kako je Djindjićeva vlada obavila predaju Miloševića takodje trebalo da se iskoristi za produbljivanje razlika medju strankama koje povezane u DOS-u obavljaju vlast, tim pre što su Demokratska stranka Srbije(DSS), Nova Srbija (NS) i Pokret za demokratsku Srbiju(PDS) najavili, a neke od ovih stranaka i ostvarile osnivanje svojih poslaničkih klubova u republičkom i saveznom parlamentu.

Pretencizno je bilo očekivati da će neka od ovih stranaka da podigne ruku za Deklaraciju, ali bi zadovoljstvo opozicije bilo postignuto ako bi svojim potezom doprinela da DOS-ova kola brže krenu nizbrdo.Epilog sa sudbinom Deklaracije, koja, doduše, nije povučena iz procedure, pokazao je da se ipak radi o mehuru od sapunice, jer nijedan od ciljeva opozicije nije postignut, a što vreme više odmiče sve manje izgleda da ponudjeni projekat može da izazove polemičku dijalog u parlamentu. Cela epizoda, od koje se strahovalo, pokazala se kao prazna puška, iako je (ne)ustavnost u zemlji ozbiljan hendikep za onoga ko vrši vlast.

Zbog teških ekonomskih prilika u zemlji vlast je prinudjena da pojedine poteze vuče ne čekajući da za njih obezbedi podršku u ustavnom tekstu, tražeći opravdanje i u činjenici da je postojeći Ustav neupotrebljiv, pogotovu posle prošlogodišnjeg dopunjavanja po hitnom postuku. Insistiranje na poštovanju ustavnosti od strane opozicije primljeno je u javnosti kao nastavak njene hipokrizije.

Ipak, procena je stručne javnosti, da ustavni vakuum ne bi smeo predugo da traje, kako bi se novoj vlasti onemogućilo da se privikne na delovanje u neustavnom ambijentu. U javnosti još postoji spremnost da se novoj vlasti progleda kroz prste i ne zameri joj se previše što je Srbiju, usvajanjem Zakona o privatizaciji, uvela u kapitalizam sa socijalističkim ustavom.

Ratomir Petković (AIM)