AIM: start



TUE, 17 JUL 2001 11:28:17 GMT

Jugoslavija posle Donatorske konferencije u Brislu

Bez para pada vlada

"Ako moja vlada padne to će koštati medjunarodnu zajednicu 10 milijardi dinara, upozprio srpski premijer Zoran Djindjić. EU i drugi donatori treba da shvate da Srbija treba hitno da dobije deo obećanih para , kako bi preživela period do dogovora sa medjunarodni poveriocima

AIM, Beograd,16.7.2001.

"Ozbiljno upozoravam Zapad.Ako moja vlada padne,to će koštati medjunarodnu zajednicu 10 milijardi dolara.Nama je potrebna iskrena pomoć a ne prazne izjave da nas podržavaju.Ako ne primimo odmah finansijsku injekciju, imaćemo najkasnije u septembru demonstracije i socijalne nemire,jer nećemo moći da ispunimo obećanja".Ovako je reagovao srpski premijer Zoran Djindjić na najave da bi od ukupno 300 miliona evra, koliko je EU obećala pomoć Jugoslaviji na Donatorskoj konferenciji u Brislu, kao prva tranša u SRJ moglo da stigne tek 75 miliona eura,i to u novembru a ne u avgustu, dok bi ostatak bio zadržan na ime otplate ranijih dugova.

Informacija da su ministri ekonomije i finansija EU predložili da Jugoslavija gro sredstava odobrene pomoći iskoristi za vraćanje ranijeg duga prema Evropskoj investicionoj banci,stigla je u momentu kada se činilo da je Jugoslavija u Brislu na Donatorskoj konferenciji pokazala da ima kvalitetne programe koji zavredjuju pažnju stranih investitora ,a da je svet,odobravajući pomoć u vrednosti od preko 1,3 milijarde dolara pokazao da je saglasan sa kursom koji je ona zauzela.Tačnije, da je preostalo samo da se ukrste ti programi i obećane pare i da to bude obavljeno u što je moguće kraćem roku,a to znači da para stignu u Jugoslaviju tek početkom jeseni.Drugim rečima,da bi prve konkretne rezultate Donatorske konferencije gradjani mogli da osete pred kraj godine i to na najjednostavniji način-da shvate da su poštedjeni restrikcija električne energije.Jer,jedna petina ukupno odobrenih donacija namenjena je upravo remontu termo i hidro elektrana,prenosne mreže i nabavci nafte.Za te namene elektroprivreda je dobila 270 miliona dolara.Istina,od tih sredstava već je potrošeno 110 miliona dolara,a u toku je realizacija ostalih 83,5 miliona dolara za letnju struju,remonte TE,HE , rudnika i uvoz nafte,objašnjava Goran Novaković,ministar za energetiku u Vladi Srbije dodajući da je zahvaljujući dosadašnjim donacijama remontovano 54 odsto kapaciteta.

Inače,od ukupnih donacija 64 odsto su poklonjena sredstva ,a 36 odsto su zajmovi,ali zajmovi pod najpovoljnijim mogućim uslovima sa odloženim početkom vraćanja, uz niske kamate i na dug rok otplate.Za 40 odsto obećane pomoći precizirana je i namena.Po rečima Borisa Begovića, člana Ju-delegacije u Brislu,820 miliona dolara Jugoslavija je dobila bespovratno,istina ne sve u novcu nego i u robi,rezervnim delovima i opremi.Najveći udeo u odobrenoj pomoći imaju članice EU koje su odbrile 506 miliona dolara,stim što je prva tranša od 220 miliona trebalo da bude nepovratna,druga tranša od 300 miliona evra rezervisana za obnovu energetskog sistema,saobraćajnica,nabavku ulja i šećera i za prosvetu. Preostalih 460 miliona dolara su povoljni krediti koji bi trebalo da stignu iz Evropske investicione banke,Evropske banke za obnovu i razvoj i Svetske banke.

Jugoslovenski zvaničnici vratili su se iz Brisla verujući da brzina pristizanja obećane pomoći zavisi u najvećoj meri od SRJ i ne krijući da u zemlji to svi baš najbolje ne shvataju.Ilustrovali su to detaljem da jugoslovenska vlada još nije usvojila odluku u vezi poklona od 30 miliona dolara koje je SRJ odobrila SB pre Donatorske konferencije za finansiranje programa privatizacije,rekonstrukcije u energetici,a 9,2 miliona dolara za još jedan dečji dodatak za oko 330 hiljada porodica u Srbiji koji bi trebalo da bude isplaćen krajem avgusta .Da bi ova pomoć medjutim,bila i operativna,osim odluke vlade potrebna je i saglasnost ju ?parlamenta koji takodje ima "preča posla".Svetska banka medjutim svoje regionalno sedište već premešta iz Budimpešte u Beograd.

Okvirno,što iz direktnih donacija iz Brisla što iz nerasporedjenih sredstava,za energetiku je planirano oko 600 miliona maraka,za infrastrukturu oko 500 miliona maraka,za socijalna davanja 400 miliona maraka,deo će biti korišćen da se do kraja godine isplati jednokratna pomoć penzionerima u iznosu od 200 maraka,za budžet i makroekonomske projekte namenjeno je 360 miliona maraka,razvoj preduzeća 260 miliona maraka što će uglavnom biti realizovano kroz kredite za mala i srednja preduzeća, poljoprivredi bi trebalo da pripadne 165miliona maraka,dok prosveta može da očekuje 200 miliona maraka,a zdravstvo 155 miliona maraka.Gro para je dakle namenjen pokretanju privrede i po oceni Instituta ekonomskih nauka u Beogradu bitni zaokret u rastu proizvodnje moguće je očekivati krajem godine. "Već u ovoj godini krenuće radovi na prioritetnim saobraćajnim projektima.Izvesno je da će početi radovi na popravci puteva od nacionalnog značaja,čija vrednost iznosi 120 miliona dolara, a projekat bi trebalo da bude realizovan do kraja naredne godine.Za revitalizaciju železnice biće izdvojeno 59,2 miliona dolara i taj plan će krenuti odmah i trebalo bi da bude završen takodje do kraja naredne godine.Od sredstava sa Donatorske konferencije ove godine će biti obavljena revitalizacija sigurnosno-bezbednosne i opreme za veze i elektroopremu.Vrednost tog zamašnog posla procenjena je na 19,7 miliona dolara.Medju prioritetima je i rekonstrukcija železničkog mosta u Ostružnici u vrednosti od 14,6 miliona dolara a za izgradju mosta "Sloboda" u Novom Sadu biće izdvojeno 26,5 miliona dolara.Ovaj posao trebalo bi da bude završen u roku od 15 meseci.Osim toga u planu su i projekti revitalizacije velikih saobraćajnih sistema kao što su ŽTP Beograd i JAT, kao i rekonstrukcija aerodroma u Nišu"objašnjava ministar za saobraćaj i telekomunikacije u Vladi Srbije Marija Rašeta-Vukosavljević dodajući da ovi poslovi znače i aktiviranje rada mnogih fabrika u Srbiji. Samo koji dan posle Donatorske konferencije potpisivanjem sporazuma o garanciji SRJ i Evropske investicione banke osiguran je prvi uslov da Jugoslaviji počne da pristiže 150 miliona eura koje je EU odobrila u Brislu.Reč je o takozvanim mekim kreditima za narednih godinu dana,sa rokom otplate od 25 godina i grejs periodom od sedam godina."Realna je procena da će te pare početi da stižu od oktobra-novembra i biće namenjena za izgradnju infrastrukture.Prioritet smo mi odredili još krajem prošle godine:rekonstrukcija Ibarske magistrale,železnički pravci Šid-Beograd-Niš,Beograd-Bar,koridor 10,Rzav-Kokin Brod,terminal za pretakanje nafte kod Pančeva i Novog Sada, granični prelaz Sremska Rača i Preševo,most kod Ostružnice i Žeželjev most u Novom Sadu,put Bujanovac-Preševo,modernizacija aerodroma Beograd" kaže Miroljub Labus, podpredsednik Savezne vlade."Do oktobra,kada bord Evropske komisije treba da donese odluku o projektima u Jugoslaviji,na našoj zemlji je da obezbedi potrebnu detaljnu dokumentaciju,dok će "rupu" u finansiranju do odobrenja zajmova EIB biti pokriveni sa 195 miliona dolara koje je Vlada Švajcarske odobrila SRJ kao kratkoročnu pomoć čime se ispunjava i drugi uslov za odobravanje kredita EIB",pojašnjava Labus.

Nije ovaj sporazum jedini konkretan potez koji je od 29.juna učinjen.Naime,Švedska agencija za medjunarodnu razvojnu saradnju potpisala je sa Beogradskom vladom ugovor o donaciji od 800.000 maraka za rekonstrukciju daljinskog grejanja. Tokom ove godine očekuju se još dve donatorske konferencije.Prva će biti održana u oktobru kao regionalana konferencija u Bukureštu u okviru Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope."Naš prioritet biće projekt pruge Segedin-Kikinda-Temišvar,gde se kao zaintersovane pojavljuju tri države",objašnjava Milan Pajević,koordinator Pakta za stabilnost u SRJ.Treća donatorska konferencija u ovoj godini biće posvećena osposobljavanju Dunava.Bez obzira što SRJ očekuje pare od donatora,sigurno je da se ne može u potpunosti osloniti na donacije."Neke zemlje su se tako uljuljkale pa kada su prestale donacije,doživele su velike političke lomove.Moramo da nastavimo sa reformama,potrebna nam je sloga u kući,i da nema korupcije,jer niko neće da finansira u kuću u kojoj vlada nesloga i nepoštenje.Ako u tome uspemo,za tri do četiri godine bićemo potpuno slobodni",tvrdi Božidar Djelić,ministra finansija u Vladi Srbije.Vladimir Gligorov,član G 17 medjutim ne deli ovo mišljenje.Po njemu,izvesno je da će još dugo Jugoslavija da se oslanja na inostranu pomoć i postoji opasnost da upadne u stanje zavisnosti jer njen dug neće pasti ispod 70 odsto BDP.Da je dug put do ekonomske stabilnosti slažu se i drugi stručnjaci ističući da ključ svega predstavljaju septembarski pregovor sa poveriocima o uslovima vraćanja jugoslovenskog spoljnog duga.Potrebno je rešenje kojim će se dugovi postepeno vraćati uz moguć ekonomski oporavak zemlje.

"Ukoliko deo od 12 milijardi dolara jugoslovenskog spoljnog duga ne bude otpisan i reprogramiran,teško da Jugoslaviju i Srbiju čekaju bolji dani" tvrdi ekonomista Nebojša Savić napominjući da će dobar deo para koje budu došle posle Donatorske konferencije morati da odu na sevisiranje tih dugova.Po rečima Milice Uvalić,zamenika ministra za ekonomsku saradnju sa inostranstvom većina od 150 miliona dolara iz SB kao i 220 miliona dolara od ukupno 530 miliona dolara koliko je obećala EU otiće će u te namene.Problem je medjutim u tome da EU i drugi donatori shvate da Srbija mora hitno da dobije deo obećanih para kako bi preživela period do dogovora sa poveriocima.Evropi u Americi dobro je poznato koliko je njihovo oklevanje u davanju obećane pomoći vladi Ante Markovića koštalo i Jugoslaviju ali i medjunarodnu zajednicu.

Tanja Stanković (AIM)