AIM: start



TUE, 17 JUL 2001 13:17:40 GMT

Njegovo Veličanstvo postao Niegova Ekselencija

Car Simeon Drugi preuzeo premijersku fotelju

AIM Sofija, 15.07.2001.

Simeon II Sakskoburgotski postaje premijer Bugarske - svetske novinske agencije objavile su ovu vest sa naznakom "munja" 11. jula. Da je ime novog premijera bilo nečije drugo, recimo gradonačelnika Sofije Stefana Sofijanskog, teško da bi interes prema budućem upravljanju u Sofiji bio tako velik. U datom slučaju međutim radi se o kazusu koji je bez presedana u Evropi - jedan monarh staje na čelo izvršne vlasti i od "Njegovog veličanstva" pretvara se u "Njegovu Ekselenciju".

Teško da je nekada prognani kao devetogodišnji dečak car verovao da će se ne samo vratiti, nego i stati na čelo izvršne vlasti u Sofiji. U poslednje vreme su njegove ambicije prvenstveno bile uperene prema predsedničkoj fotelji. Međutim, pošto ga je Ustavni sud sprečio, jer poslednjih pet godina nije živeo u zemlji, car-izgnanik jurišao je parlament pomoću stvorenog ovog proleća Nacionalnog pokreta Simeon Drugi (NDSV) i zadao katasrtofalan poraz vladajućem demohrišćanskom Savezu demokratskih snaga (SDS), ostavljajući manje partije izvan Narodnog sobranja.

Prema upućenima u carska dela Simeon II je pokušao da privoli gradonačelnika Sofije Stefana Sofijanskog da preuzme premijerski položaj. Gradonačelnik je konsenzusna figura, jednom je već bio predsednik službene vlade i uživa poverenje društva, a takođe i cara.

To su međutim nepotvrđene verzije, pothranjivane tajnim susretima Simeona II i Sofijanskog par dana uoči nominacije cara za premijera.

Da li zbog odbijanja Sofijanskog ili iz nekih drugih razloga ali je Simeon II preuzeo odgovornost da bude premijer. I kao da nije imao drugog izlaza. Jer bi na kraju krajeva u svakom drugom slučaju ispalo da su njegovi birači prevareni. Glasovi Bugara za NDSV na izborima 17. juna bili su ne toliko za pokret koliko za njega samog. Da nije bila njegova karizmatična ličnost, teško da bi neko glasao za skoro potpuno nepoznate ličnosti na listama pokreta. Naravno, razočaranje upravljanjem SDS, a takođe i prethodnim - ovim Bugarske socijalističke partije (BSP) je izuzetno mnogo doprinelo da bi danas NDSV mogao računati na 120 od ukupno 240 glasova u parlamentu.

Mnogi nisu verovali da će car sesti u premijersku fotelju. I njihove su sumnje bile osnovane. Simeon nije poželeo da se kandiduje za poslanika, čime je povećao te sumnje. Analizatori su smatrali da je to diktirano njegovom neželjom da se zakune u republikanski ustav i da se time indirektno odrekne prestola.

Sada je on ispunio volju naroda, kao što je nejednom govorio, i položiće zakletvu pred republikom kao predsednik vlade. Mada nije ostavio sumnju da je spreman da ponovo ispuni volju naroda ako taj isti narod zaželi monarhiju.

Tako je rođeni 16. juna 1939. g. Simeon Sakskoburgotski postao 48-mi premijer Bugarske posle 1879. g. naovamo. I odsada pa nadalje moraće da zaboravi na dežurni odgovor na skoro sva pitanja koja su mu postavljana: "Videćemo, kada za to dođe vreme".

Vreme je došlo i od 24. jula počinje odbrojavanje tih 800 dana koje je Simeon zatražio od birača da bi promenio život Bugara i povećao njihovo blagostanje. Toga dana u parlamentu će biti izglasana nova vlada i on će stupiti na dužnost.

Dotada će car-premijer morati pažljivo da odabere ljude za svoj kabinet. To je najozbiljnija provera za njega jer sa malim izuzecima ne raspolaže iskusnim političarima koji bi ušli u njegovu vladinu ekipu.

I pošto bi se moglo reći da NDSV slabo stoji sa kadrovima, Simeon II bi želeo da stvori veliku koaliciju sa SDS. Tada bi kadrovski problemi izostali. Ali lider SDS Ivan Kostov se nećka zbog Pokreta za prava i slobode (DPS) - partije bugarskih Turaka koja za sada sa sigurnošću ulazi u novu vladu.

To da Simeon pokazuje spremnost za savez sa SDS dočekuje se sa olakšanjem u zapadnim diplomatskim krugovima u Sofiji jer bi garantovalo kontinuitet u vođenoj politici reformi. Ali kako izgleda, konzervativci Ivana Kostova će odbiti. Oni indirektno postavljaju uslov da DPS ne učestvuje u sastavu kabineta, izjavljujući da ne bi partnirali sa "bivšim pripadnicima DB". A javna je tajna da su većina poslanika DPS bivši agenti komunističkih tajnih službi.

Međutim, Simeon II je uvek govorio da se zalaže za vladinu koaliciju na široj osnovi i verovatno će pokušati da formira kabinet sa akcentom na vanpartijske i ekspertne ličnosti. U njega bi mogli da uđu predstavnici više političkih snaga, ali kao eksperti.

Drugim rečima, Simeon je duboko nagazio u političke igre u Bugarskoj i tek će morati da se suočava sa iznenađenjima pozitivnog i negativnog predznaka. Predstoji mu da se suoči sa nemilosrdnim realnostima svakodnevne politike, pri tome, sa puno balkanskih elemenata. Pored toga pred njim je veliki izazov - da državna mašinerija počne da radi punom parom.

Od Simeona II očekuje se da bude premijer naroda, a ne elite, tj. da bude sušta suprotnost svom prethodniku Ivanu Kostovu. On je obećao da poveča blagostanje Bugara narednih 800 dana i van svake sumnje učiniće sve neophodno da bi svi Bugari osetili razliku. Da bi mu oni "verovali" (po njegovom izrazu) i nadalje. Jer ne zna se neće li možda zatrebati da ih sutra pita jesu li za republiku ili monarhiju.

Nije nikako slučajno što je Simeon II odabrao dan kada se obeležava 10-ta godišnjica usvajanja Ustava Republike Bugarske, 11. jul, da bi oglasio svoju odluku da postane premijer. Možda je na taj način želeo da zatvori usta onima koji sumnjaju da je u stvari njegov krajnji cilj obnavljanje monarhije. To je ujedno znak da će se na toj etapi on držati pravila parlamentarne republike. Međutim, uključivši se u političku igru zvanu parlamentarna republika, kod jednog uspešnog upravljanja on ne isključuje mogućnost da se politički život u Bugarskoj razvije i na drugoj osnovi - kao što je na primer parlamentarna monarhija.

Plamen Kulinski (AIM)