AIM: start



TUE, 17 JUL 2001 02:31:54 GMT

Zašto su bile tako brze međunarodne ocene izbora?

Tirana, 16.07.2001.

I nakon dva izborna kruga održanih 24 juna i 8 jula, parlamentani izbori u Albaniji još nisu završeni, beležeći još jedan rekord - kao najduži izbori u istoriji albanske politike. Međunarodno interesovanje za ove parlamentarne izbore u Albaniji je bilo takođe veće nego za bilo koje dosadašnje izbore. Ono što ga čini interesantnim je činjenica da je povodom ovih izbora zapažena izvesna žurba međunarodnog faktora, kako bi se odmah afirmisala njihova demokratska valjanost i da se tako okonča izborni proces. Čak, u diplomatskim krugovima u Tirani se doznaje da je obema glavnim političkim partijama, Socijalističkoj i Demokratskoj partiji, poslata snažna međunarodna poruka - da se izborni proces mora okončati 22 jula.

Za sadašnje parlamentarne izbore ova ofirmacija je došla od strane najznačajnijih ureda međunarodne diplomatije. Generalni sekretar NATO-a, lord Džordž Robertson, koji je došao u posetu Tirani 12 jula, dakle nakon druge runde izbora, na čelu delegacije Saveta ambasadora zemalja NATO-a, je izjavio da je rezultat izbora potvrdio da su demokratske institucije u Albaniji snažne. Čak, on je otišao dalje i na konferenciji za štampu je čestitao socijalističkom premijeru Iliru Meti na njegovom ponovnom izboru. U stvari, izjava Robertsona je data u trenutku kada Centralna izborna komisija još nije bila objavila konačne rezultate druge runde i kada SP još nije zvanično odredila premijera za drugi mandat. Dan pre Generalnog sekretara NATO-a, u Vašingtonu je Beth Džonson, pomoćnica američkog državnog sekretara, izjavila pred Komisijom za spoljnu politiku Predstavničkog doma američkog Kongresa da su parlamentarni izbori u Albaniji, koji su okončani ovog vikenda, dakle druga runda, bili još jedan korak napred u demokratskom razvoju zemlje. Jednoglasan sa njima je i predsedavajući po redu OEBS-a, ministar inostranih poslova Rumunije Mircea Geoana, koji je izjavio 13 jula da izbori u Albaniji predstavljaju jasan progres u pravcu evropskih standarda, i pozvao albanske političke partije da priznaju rezultat ovih izbora na demokratski način.

Ono što privlači pažnju u izjavama Brisela, Vašingtona itd., u vezi sa ocenama parlamentarnih izbora u Albaniji je činjenica što su one date u sledećim okolnostima: Prvo, u vreme kada Centralna izborna komisija još uvek nije zvanično proglasila konačne rezultate izbora u Albaniji, jer u četiri zone će doći do ponovnog suočavanja dva kandidata 22 jula, kao i ponavljanje izbora u nekim glasačkim mestima. Drugo, kada se deo kandidata proglašenih za gubitnike od strane CIK-a nalaze još uvek u raznim fazama sudskih procesa pri sudovima nižeg stepena ili pred Ustavnim sudom, za razmatranje njihovih žalbi zbog individualnog rezultata. Treće, kada koalicija desne opozicije ''Unija za pobedu'', koju vodi Demokratska partija, osporava sadašnje izbore kao izmanipulisane i vođene pod policijskim pritiskom.

Bilo kakve da su unutrašnje okolnosti, već je potvrđeno nakon dve runde izbora da mandat stvaranja nove vlade u Albaniji na ovim parlametarnim izborima će dobiti Socijalistička partija. To je jasno kako za domaće političke snage u Tirani, tako i za međunarodni faktor, i bilo kakav da bude tok nekih sudskih procesa, oni neće promeniti uspostavljeni parlamentarni balans.

Na prvi pogled, izgleda da međunarodna zajednica nije uzela u obzir žalbe desne opozicije na tok parlamentarnih izbora. Međutim, istorijska je činjenica da još od 1996 godine u Albaniji gubitnička strana nikada nije priznala drugu stranu kao pobednika. To se desilo na parlamentarnim izborima 1996 godine, zatim na prevremenim parlamentarnim izborima iz 1997 godine, na lokalnim izborima 2000 godine, a to se dešava i sada na parlamentarnim izborima. Međunarodni faktor i njegove posmatračke misije na albanskim izborima su se već privikle na ovakvu praksu i oni posvećuju veću pažnju koracima i elementima progresa u organizaciji i administraciji izbornog procesa. I bez obzira na to kakva i kolika su osporavanja od strane opozicije koju vodi DP i njen lider, bivši predsednik Sali Berisha, činjenica je da su međunarodne posmatračke misije, koje su pratile oba izborna kruga u Albaniji, ocenile izbore kao korak napred u konsolidaciji demokratije. Čak je i predsednica Komisije za Jugoistočnu Evropu u Evropskom parlamentu, Doris Pack, koja je poznata po njenom afinitetu prema albanskoj desnici, izjavila 13 jula da su izbori u Albaniji u mnogim pravcima bili mnogo bolji od svih ranijih izbora.

Sposobnost misija i međunarodnog faktora u shvatanju karaktera i pozitivnih elemenata izbornih i političkih razvoja u Albaniji je bila i veća od sposobnosti same albanske opozicije. U ovom smislu međunarodni faktor smatra potrebnim da se odmah izjasni i da rasprši to nepoverenje koje postoji kod dobrog dela albanskih birača i koje je još više pothranjivano upravo nesposobnošću albanskih političkih partija da prihvate poraz i pobedu kao sastavni deo izbora.

Treba istaći da ono što smo nazvali izvesnom žurbom međunarodnog faktora za sankcionisanje rezultata parlamentarnih izbora u Albaniji i za zatvaranje poglavlja ovdašnjeg izbornog procesa, u ne tako maloj meri je diktirana i situacijom u regionu. Nastavak oružanog konflikta u Makedoniji između albanskih gerilaca i makedonske vlade, upravo blizu granica Albanije, izazvala je dodatnu zabrinutost više zbog mogućeg širenja konflikta. Takva okolnost čini veoma važnim za međunarodni strateški plan stabilizacije regiona stav Tirane prema krizi i konfliktu u Makedoniji. Premijer Ilir Meta je dobio visoke ocene od strane Evropske unije, NATO-a, OEBS-a, itd., čak i od strane samih makedonskih zvaničnika, zbog stava koji je zastupao u odnosu na konflikt, zbog osude oružanih ekstremističkih akata i zbog podrške koju je pružio suverenitetu i integritetu Makedonije. Njegova sposobnost da zadrži Albaniju van makedonske krize, uprkos incidentima koji su se desili na granici između dve zemlje u periodu krize sve do poslednjih dana, kada je jedna makedonska vojna patrola ušla na teritoriju Albanije i opljačkala oko 400 komada sitne stoke, naišla je na pozitivne međunarodne ocene.

To je uticalo da i međunarodni faktor posmatra albanske parlamentarne izbore i u svetlu kursa kojeg će se držati buduća vlada u Tirani nakon izbora. Generalni sekretar NATO-a je otvoreno izjavio u Tirani da su sadašnji parlamentarni izbori u Albaniji značajni za ceo region. Istu ocenu je izneo i predsedavajući po redu OEBS-a. Najznačajniji međunarodni krugovi, uključujući i one desne, kao što je administracija američkog predsednika Busha, ili italijanskog premijera Berluskonija, su jasno izrazili ovih dana želju da nastave saradnju sa vladom premijera Mete. I kada su rezultati dva izborna kruga potvrdili pobedu socijalističke vlade, to je podsticalo međunarodni faktor da požuri sa iznošenjem pozitivnih ocena parlamentarnih izbora u Albaniji.

AIM Tirana, Arian LEKA