AIM: start



MON, 16 JUL 2001 00:26:24 GMT

Dokumentarac BBC o Srebrenici prikazan na državnoj TV uzdrmao Srbiju

Sramota ili očišćenje

Žešeljvi radikali u parlamentu zatražili da se ispita ko je i zašto emitovao dokumentarac BBC na RTS, a neočekivano ih podržale vladajuće Koštuničine demokrate

AIM, Beograd, 15.7.2001.

Srpsko društvo se prema opštem mišljenju nalazi u fazi katarze, odnosno suočavanja sa zločinima iz građanskih ratova u posledenjoj deceniji na tlu bivše Jugoslavije. Koliko je to bolan i kontroveznan period najbolje svedoče reakcije građana i političara na prikazivanje dokumentarnog filma britanske medijske kuće BBC "Krik iz groba" ("A Cry from the Grave") na državnoj televiziji RTS ,11. jula,o stradanju Muslimana u Srebrenici 1995. godine. Osim mnogo poziva gledalaca među kojima je bilo i pretećih uredništvu RTS, sledećeg dana je prikazivanje tog filma bilo glavna tema diskusije u parlamentu Srbije. Možda nije nebitna okolnost to što je film prikazan u udranom večernjem terminu istoga dana, kada su Muslimani na komemortivnom skupu obeležili šestogodišnjicu kada je Srebrenice, kao enklava pod zaštitom UN pala u ruke Vojske Republike Srpske pod komandom generala Ratka Mladića.

Film "A Cry from the Grave" prvo je nedavno prikazan na nezavisnoj Televiziji B92, koja se vidi samo u nekim delovima Srbije, i to u okviru serijala "Istina, odgovornost, pomirenje". Veran Matić, čelnik te medijske kuće, "sakupio" je u tekstu pod naslovm "Odbacivanje istine", reakcije gledalaca na to prvo prikazivanje dokumentarca o Srebrenici: "Gađao bih televizor, ali mi žena nija dala", "Zašto puštate emisiju sa ovoliko laži a niste bili tamo?", "Zašto emitujete sve što vam serviraju Amerikanci i ostala banda?", "Ovakve propagande protiv Srba nije bilo ni za vreme Pavelića i Hitlera", "Ovakvom serijom samo sijete mržnju protiv Srba", "Činite zločin protiv sopstvenog naroda".

Bilo je i pisama poput ovakvog: "Poštovana gospodo, javljam se iz mračne i hladne Žvedske, gdje sam bio prisiljen potražiti utočište 94. godine. Inače, svoj život sam proveo u Sarajevu, i kao građanin i poznavalac prilika na tome području želio bih dati komentar o vašim dokumentarnim emisijama. Da li vi zaista mislite prikazati emisije BBC-a o Srebrenici i ostale dokumentarce zapadnoevropskih medija kao znak početka demokratizacije i otvaranja prema svijetu? Gospodo, takve manipulacije ne možete prodati niti jednom imalo pismenom čovjeku. Vi dobro znate da je Evropa odmah po otcjepljenju Slovenije jasno zauzela stav podrške prema cijepanju i dijeljenju Jugoslavije i odmah počela prikazivati vijesti u crno-bijeloj tehnici, gdje su Srbi i JNA predstavljeni kao glavni krivci za krizu kao i za buduće zločine. Ja nikada u toku moga boravka u Žvedskoj - septembar 94 - maj 95, ili 99 - Kosovo, niti jednom nisam čuo neku vijest koja bi bar nagovjestila zločine prema srpskom narodu ili pokušala da analizira ili produbi istoriju konflikta..."

Prema Matićevom zapažanju, među gledaocima koji su se javljali da protestuju zbog filma o Srebrenici najviše je građana Bosne i Hercegovine izbeglih u Srbiju. On za AIM kaže da emitovanje dokumentarca o Srebrenci na državnoj televiziji predstavlja najveći uspeh serijala "Istina, odgovrnot i pomirenje" i dodaje da je nezavisna produkcija B92 "sa radošću" ustupila film RTS na emitovanje.

Svako ko je gledao film "A Cry from the Grave" mogao je da se uveri da su autori raspolagali obiljem dokumentarnog materijala, uključujući scene ulaska generala Mladića u Srebrenicu i njegove neformalne reči i izjave. Više je nego očigledno da su to snimci koje je napravio neko iz Mladićeve najuže pratnje. Film je idnivudualizovan tako što, osim snimljenog materijala u vreme samih događaja 1995. godine, nekoliko žena i muškaraca govori o svojim ličnim pričama - od vremena pre rata u Bosni i Hercegovini, u vreme sukoba kada je Srebrenica bila zstićena zona UN, o događajima prilikom ulaska srpskih snaga, i o tome kako su i o čemu razmišljaju posle svega. U filmu govori i ratni komadant Srebrenice Naser Orić, pod čijom komandom su muslimanske jedinice na području Srebrenice i Bratunca, prema podacima državnih organa Republike Srpske 1992. i 1993. godine ubile više od hiljadu srpskih civila.

Osim reakcije gledalaca, kao što je pomenuto, ovaj dokumentarac međutim izazvao je dan nakon prikazivanja, u četvrtak 12. jula ,burnu raspravu u parlamentu Srbije.Mada je tog dana na dnevnom redu bila rasrpava o ne baš inspirativnom Zakonu o izgradnji objekata, gde je jedino živosti mogla da pruži tema nelegalno izgrađenih vila novih bogataša u rezidencijalnoj četvrti Dedinje, diskusija je krenula u mnogo težem pravcu.

Aleksandar Vučić, poslanik Srspke radiklane stranke(SRS) Vojislava Žešelja zatražio je da parlament formira anketni odobor koji će se baviti "utvrđivanjem činjenica o sistematskoj kampanji koju nad srpskim nadorom sprovodi javno glasilo Republike Srbije RTS". On je emitovanje filma o žrtvama u Srebrenici nazvao istorijskom sramotom i histeričnom propagandom protiv srpskog naroda. Anketni odbor bi trebalo, po njegovim rečima, da utvrdi ko je naredio emitovanje filma "što je bruka i sramota za srpsku državu, jad i čemer za srpski narod". Ljudima koji su krivi za temitovanje tog filma, smatra Vučić, treba odmeriti bar političku krivicu.

Ovom zahtevu Žešeljevih radikala za formiranejm anketnih odbora neočekivano se pridružila i vladajuća Demokratska stranka Srbije(DSS) Vojislava Koštunice, predsednika SRJ. Od izručenja Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Srbije i SRJ Haškom tribunalu za ratne zločne, DSS je izdovijla poslanički klub iz kluba osamneastočlane vladajuće koalcije Demokratske opozicije Srbije(DOS), tako da je ovo praktično prvi solo nastup Koštuničinih demokrata u sprskom parlamentu.

Vladimir Dobrosavljevic, poslanik DSS, ovakoje objasnio potez svoje partije: "DSS je podrzao inicijativu za formiranje anketnog odbora ne iz razloga da bi se mešao u uređivačku politiku bilo koje medijske kuće, pa tako i državne, već pre svega iz razloga sto je poslednjih nekoliko nedelja počela jedna vrsta sistematske kampanje oko rasvetljavanja ratnih zločina na prostorima bivše Jugoslavije. Naš razlog je upravo onaj zbog kojeg je formirana Komisija za istinu od strane predsednika savezne države, a to je pre svega utvrdjivanje individualne odgovornosti" rekao je Dobrosavljevic.

Komisiju za istinu i poverenje o kojoj govori Doborosavljević osnovao je u martu lider njegove stranke i predsednik SRJ, kako bi bio organizovan rad na "ispitivanju uzroka i tokova sukoba koji su doveli do raspada SFRJ, imajući u vidu brojna kršenja ratnog i humanitarnog prava i zastrašujuće dimenzije ljudskih žrtava i materijalnog razaranja u protekloj deceniji". "Jedino razotkrivanje svih činjenica o događajima na čitavom području međunacionalnih sukoba vodi suočavanju sa istinom i opštem pomirenju unutar zemlje i među narodima u regionu", naveo je Koštunica.

Članovi Komisije postala su poznata imena srpske kulturne, naučne ali i crkvene scene. (Radovan Bigović, Mirjana Vasović, Tibor Varadi, Svetlana Velmar-Jankovic, Mihajlo Vojvodić, Djordjije Vuković, episkop šumadijski Sava, koji je u međuvremenu umro, Ljubodrag Dimić, Slavoljub Đukić, Aleksandar Lojpur, kao i Zoran Stanković, Svetozar Stojanović, Darko Tanasković, Sulejman Hrnjica.)Komisija se dosad u javnosti pojavila dva puta, jednom sredinom aprila kada su je napustili istoričar Latinka Perović i stručnjak za međunarodno pravo prof. Vojin Dimitrijević, navodeći da ne uspevaju da u ovom telu nađu sebi mesto. Dimitrijević je zamerio Komisiji da ima uska ovlašćenja, koja se na primer ogledaju u tome što ne postoji pravo na pozivanje sveodoka. On je se takođe usprotivio preambicioznim ciljevima Komisije. "Očekuje se da Komisija ustanovljava velike istine: ja se bojim Velikih Istina, jer se u njihovo ime i radi njihovog širenja primenjivalo surovo nasilje", napisao je Dimitrijević Koštunici.

Drugi put je Komisija pomenuta pre mesec dana u tekstu u dnevniku Politika, gde je opisano da će njen rad trajati više godine, po ugledu na rad slične komisije za otkrivanje rasnih zločina u Južnoj Africi. Takođe je navedeno da je Komisija SRJ za istinu organizovana po sličnom principu kao južno-afrička, u radne grupe za više oblasti, u kojima će biti angažovano više stotina istraživača i naučnika.

Mada u srpskoj javnosti postoji prilično kritika na način na koji je formirana Komisija i planiran njen rad, kao i suprotstavljena mišljenja o njenoj političkoj suštini, većina analitičara ističe da je za tako komplikovan posao "istine i pomirenja" apsolutno neophodna državna podrška.

Međutim, sudeći prema citiranoj raspravi u srpskom parlamentu posle filma o Srebrenici, postavlja se pitanje koliko je srpska država spremna da uđe u takav poduhvat, kada su, očigledno, partije na vlasti i opozicije spremne pre svega da ovom krajnje osetljivom temom morbidno manipulišu u međusobnim obračunim.

Tako je lider nove srbijanske opozicije Branislav Ivković, šef poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije(SPS), čiji je Milošević još uvek formalni predsednik, ocenio je da je dokumentarac BBC propaganda. "Upravo hoću da kažem da se stalno biraju konkretni filmovi i konkretni zločni koji isključvo imaju nameru da prepariraju javno mnjenje Srbije, i da kod srpskog naroda stvore osećaj stida i srama. I TV B92 i nacionalna televizija biraju zločne koji su potencijalni zločni srpske ruke, a totalno gumicom brišu sve one zločine činjene od strane šiptarskih terorista i od strane NATO agresora. Nigde nisam pročitao o 1300 srpskih glava sa Kosova koje su mrtve ili žive a ne zna se gde su otkad je došao KFOR...", rekao je Ivković, dodajući da nije gledao film o Srebrenici.

Doduše, socijalistima i radikalima oštro se suprostavio Čedomir Jovanović, mladi funkcioner Demokratske stranke (DS)srpskog premijera Zorana Đinđića, koji je uz napomenu da je njegov deda pravoslavni sveštenik, zapaljen u crkvi sa još nekoliko stotina Srba u Drugom svetskom ratu, rekao da parlament nema pravo da se bavi uređenjem državne televizije.

"Oni koji su 1995. godine građanima Srbije poklonili srpsku Srebrenicu, poklonili su i spisak od 7.500 nestalih građana. Ja ne mislim da je nase društvo dužno da nosi kolektivnu odgovornost, ali zato insistiram na utvrđivanju individualnih krivica i odgovornosti i na javnom saopštavanju kako imena onih koji su počinili ratni zločin tako i imena njihovih žrtava", rekao je Jovanović i dodao da njemu nije smetao film o Srebrenici.

U parlamentu se stvar završila tako što je jedna poslanica DOS uplakana izašla sa sednice posle više dobacivanja Žešeljevih radikala da je njoj mnogo drago zbog prikazivanja filma. Ukoliko predlog o osnivanju anketnog odbora bude dospeo na glasanje, postoje velike šanse da bude i izglasan, pošto poslanici DSS, SRS, SPS i Stranke Srspkog jedinstva(SSJ) koju je osnovao Zeljko Ražnatović Arkan, pokojni komandant sprskih paravojnih formacija, imaju natpolovičnu većinu.

Tumači političke scene odmah su našli i moguće tajne motive državne RTS za ovakav potez, neko je naime smesta upitao Dušana Mihajlovića, srpskog ministra policije da li je dokumentarac BBC uvod u hapšenje bivšeg predsednika RS Radovana Karadžića i bivšeg komandatna Vojske RS generala Mladića. "Ja ne znam odgovor na vaše pitanje, ja ne uređujem program RTS ,niti se bavimo problemom hapšenja lica koja su vezana za Republiku Srpsku, ali ono što znam to je da general Mladić nije u Republici Srbiji".

Iz same RTS čuli su se neodređeni komentari. Generalni direktor ove kuće Aleksandar Crkvenjakov izjavio je da, ako je formiranje prlamentarnog anketnog odbora za ispitivanje programskih aktivnosti RTS "deo demokratskog miljea za koji se svi zalažemo, onda je to, recimo, u redu".

Možda najbuedljivije zvuči komentar Zarka Trebješanina, beogradskog sociologa, koji veli da se na socijalnom planu pri suočenju sa ratnim zločinima dešava slična reakcija kao kod pojedinca u psihoanalizi. Prilikom suočavanja sa tamnom stranom ličnosti, dodaje Trebješanin, i učinjenih ružnih stvari, u čoveku se javlja niz otpora, koji se ogledaju u negiranju nekih činjenica, ili njihovoj racionalizaciji, ili projekciji, odnosno pripisivanju drugima. Te otpore moguće je slamati samo pojedinačno i postepeno.

Jasmina Lukač (AIM)