AIM: start



TUE, 10 JUL 2001 14:46:49 GMT

Nasilje nad manjinama u porastu posle 5. oktobra

Delovi vlasti i SPC ohrabrili ultradesnicu

Zašto država ne koristi ni postojeće zakonske propise u zaštiti manjinskih prava. Savezno minisarstvo pravde najavilo zakon protiv diskriminacije manjina

AIM, Beograd,10.7.2001.

Poslednjih dana javnost u Srbiji bila je suočena sa nizom neprijatnih i uznemirujucih informacija o kršenju prava manjina. U Beogradu su 30.jula na učesnike gej parade ali i pripadnike policije u Beogradu brutalno nasrnuli pripadnici reakcionarnih, desničarskih organizacija. Helsinski odbor za ljudska prava upozorio je nekoliko dana zatim na zabrinjavajući porast antisemitizma naročito od 5. oktobra pročle godine, a zatim je Fond za humanitarno pravo podneo krivičnu prijavu protiv visokog funkcionera Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivice Dačica, zbog izjave da "ne mogu Srbiju da vode političari poput Rasima Ljajića i Jožefa Kase".

Ako se ovim primerima dodaju konstatni napadi na pripadnike romske zajednice, utisak je da dolaskom demokratskih snaga na političku scenu prava manjina (nacinalnih, verskih, seksualnih) nisu naročito uznapredovala.Ne samo da manjine nisu u boljem položaju, već je nasilje nad njima u porastu posle smene vlasti u Srbiji, zaključak je NVO sektora.

Tatjana Pavlović-Križanić, regionalni rukiovodilac programa za ljudska prava u Fondu za humanitarno prava ocenjuje da nasilje nad manjinama jeste u porastu posle 5. oktobra i navodi nekoliko razloga za to. "Prethodni režim je pokušavao da kontroliše eksremne nacionalističke pokrete unutar Srbije, bez obzira na ratove koji je vodio u Hrvatskoj i Bosni. Posle pada režima Slobodana Miloševića, popustile su administrativne stege, i država iz jedne ekstremne regulacije ulazi u ekstremnu neregulaciju. Država gubi čvrstu kontrolu i konfuzija koja nastaje pogodna je za razne ekstremne ideje i pokrete", ocenjuje ona.

Milanka Šaponja-Hadžic, član Helsinčkog odbora za ljudska prava, predstavila je prošle nedelje istrazivanje o antisemitizmu u Srbiji, koje obuhvata desetogodišnji period. Njena je ocena da je antisemitizam, veoma prisutan u protekloj deceniji na ovim prostorima, u porastu od pada Miloševićevog rezima zbog delova Srpske pravoslavne crkve (SPC), koja ima, kako kaže, izuzetnu promociju i naklonost jugoslovenskog predsednika Vojislava Koštunice. Ona podseća da je Milošević Crkvu stalno držao na margini i instrumentalizovao je kada mu je to bilo potrebno. "Sa dolaskom Koštunice nacionalizam dobiva legitimetet, i desničari ga osećaju kao svog. Udruženja, kao Obraz, koja su u prethodnom režimu bila pre svega manifestacija kulture, od 5. oktobra registruju se kao političke organizacije koje imaju ogranke po celoj Srbiji, i na žalost, privlače veoma mnogo poklonika", kaze Šaponja-Hadžić.

Negativnu ulogu delova SPC u porastu nasilja nad manjinama ističe i Pavlović-Križanić. Po njenoj oceni, ultradesno krilo SPC koje podržava reakcionarne snage preuzima kontrolu unutar Crkve i ohrabruje nacionalističke pokrete. Kao ilustraciju lošeg stava SPC ona navodi prisustvo svestenika Žarka Gavrilovića na gej paradi, koji je navodno došao da osudi homoseksualizam, a zapravo indirektno ohrabrio nasilnike koji su skup brutalno razbili. Iako se posle ispostavilo da on tu i nije bio u ime SPC, Crkva se od tog dogadjaja morala ograditi, što, medjutim, nije učinila.

Šaponja-Hadžić navodi da su delovi SPC glavni generator antisemitizma, iz kojeg se posle šire i svi ostali nacionalistički i antiglobalistički pokreti. "U pojedinim eparhijama SPC razvila se ogromna izdavačka delatnost, čiji je zajednički nazivnik antisemitizam. Crkvene eparhije stoje iza brojnih antisemitističkih dela, od kojih je najpoznatije" Protokoli sionskih mudraca, "koji na najgrublji način vredja Jevreje. Jedan od oblika ispoljavanja antisemitizma je i čirenje zavereničke svesti, u čemu učestvuju i zvaničnici. Primer za to je teza da je Hački tribunal uspostavljen da bi se sudilo samo Srbima", kaze ona.

Položaj manjina sada je još lošiji jer ih ultradesničarski pokreti direktno ugrožavaju, vlast ih ne sputava, štaviše pojedinim stavovima i izjavama zvaničnika ih indirektno ohrabruje, tvrdi Šaponja-Hadžić. "Posle 5. oktobra ne rehabilituju se žrtve Miloševićevog režima, ali se rehabilituju pobornici ultradesničarskih ideja, kao Dimitrije Ljotić, Nikolaj Velimirović, Draža Mihajlović. Srpski ministar pravde Vladan Batić izjavljuje da je Velimirović neoosporan autoritet, Koštunica navodi da je komunistička istoriografija od Ljotića napravila fašistu, ali da su njegove ideje starije...", kaže ona.

Pavlović-Križanić navodi da u zaštiti prava manjina posebnu odgovornost ima pravosudje. "Javni tužilac bi za svako delo izazivanja nacionalne, rasne ili verske mržnje (odredbe ne obuhvataju i druge manjine) trebalo da pokrene postupak po službenoj dužnosti, ali javni tuzilac nikad ne reaguje", konstatuje ona. Jedan od svežih primera je nacionalistička izjava Dačića, na koju je, umesto javnog tužioca, reagovao Fond za humanitarno pravo. Savezni ministar za nacionalne i etničke zajednice ocenio je Dačićevu izjavu kao "otvoreni poziv na linč", ali dodao da njegovo ministarstvo, ni on lično, neće pokrenuti postupak jer bi to moglo da se protumači kao njegov lični sukob sa Dačićem. Ljajić je izrazio nadu da će državni tužilac reagovati po službenoj dužnosti.

Društvo izgleda reaguje tek kada se incidenti dogode. Posle sramnog prebijanja učesnika gej parade, oglasilo se Savezno ministarstvo pravde, najavljujući pripremu zakona protiv diskriminacije manjina. Novina u tom zakonu, biće uvodjenje evropske prakse da teret dokazivanja "leži" na počiniocu dela, umesto dosadašnje prakse da tužilac mora da dokaže da mu je povredjeno nacionalno ili neko drugo manjinsko pravo. Pojednostavljeno, to znači da će onaj koji povredi nečija manjinska prava morati dokazivati da to nije učinio.

Sagovornica iz Fonda za humanitarno pravo navodi da je preventivno delovanje u oblasti zaštite prava manjina potpuno marginalizovano. Razne mogućnosti na tom planu država ne koristi - ne zabranjuje osnivanje organizacija koje raspiruju mržnju i šire diskriminaciju; savezna i republicka ministarstva pravde donose rešenja o osnivanju organizacija, a posle ne prate njihov rad.

Na pitanje kako postupati sa medijima, kao na primer jednim beogradskim nedeljnikom koji eksluzivno objavljuje pismo organizacije Obraz, u kojem najavljuje nove obračune sa homoseksualcima i Romima, Pavlović-Krišanić odgovara da je medijima, kao ustalom i policiji koja se sudeći po krvavom epilogu gej parade, ne snalazi u zaštiti prava manjina, potrebna edukacija iz te oblasti.

Dokaz više da je medijima potrebno više obrazovanja je i izveštaj Helsinškog odbora za ljudska prava iz kojeg su uglavnom svi mediji "ispustili" delove koji se odnose na odgovornost vrhova vlasti i SPC u jačanja i ugrožavanju prava manjina.

Ostaje da se vidi da li će dva savezna zakona u službi prava manjina, uspeti da poprave njihov položaj u društvu i suzbiju delovanje i širenje ultradesničarskih snaga, koje, po proceni NVO, mogu na ovom tlu postati snažnije i ekstremnije nego u nekim evropskim zemljama.

Olivera Mamuzic (AIM)