AIM: start



WED, 04 JUL 2001 11:17:09 GMT

Makedonija uvela ratni porez

Novo opterecenje privrede i gradjana je stupilo na snagu prvog jula kako bi se osigurali dodatni izvori finansiranja vanrednih izdataka za ocuvanje ugrozene bezbednosti i teritorijalnog integriteta zemlje. Planirano je da traje sest meseci i da popuni rupu u drzavnoj kasi od 80 miliona maraka. Ovaj korak vlasti je naisao na ogromne kritike javnosti.

AIM Skopje, 03.07.2001

Makedonska vlada je odlucila, a poslanici u Sobranju prihvatili uvodjenje ratnog poreza u zemlji kako bi se ublazio veliki budzetski deficit izazvan vanrednim troskovima finansiranja nacionalne bezbednosti. Novi porez na finansijske transakcije, je poceo da se ubire prvog jula. Planirano je da traje sest meseci i da popuni rupu u drzavnoj kasi od oko 80 miliona maraka. Placaju ga sva domaca i inostrana pravna lica, zatim pojedinci koji samostalno privredjuju i nevladine organizacije. Oslobodjeni su budzetski korisnici, drzavni fondovi, Crveni krst, NATO, KFOR i inostrana diplomatska predstavnistva. Ratni porez se, takodje, nece naplacivati od plata, penzija i drugih licnih primanja gradjana, poput stednih uloga, tekucih i ziro racuna, ili koriscenja cekova, na primer.

Ratni porez ce biti obavezan, kako stoji u Zakonu, u visini od 0,5% za sve gotovinske i bezgotovinske uplate i isplate. To isto vazi i za sve transfere preko ziro racuna, ili depozite u platnom prometu, bankama i drugim finansijskim institucijama. Ratni porez ce se placati i prilikom kompenzacija, prenosa hartija od vrednosti, cesija i asignacija, upisa kamata, otvaranju akreditiva, izdavanju bankarskih garancija, odobravanja kredita, izdavanja polisa za osiguranje i prilikom trgovanja vrednosnim papirima. Za razliku od firmi koji ce ratni porez placati takoreci na svakom koraku, pri svakom poslovnom potezu, gradjani ce se oporezivati prilikom kupoprodaje deviza i akcija, kao i prilikom osiguranja ili upisivanja kamate.

Ministar finansija Nikola Gruevski je na sednici Parlamenta, prilikom usvajanja Zakona o uvodjenju ratnog poreza obrazlozio da je vlada bila primorana na ovaj nepoplularni potez, kako bi se osigurali dodatni izvori finansiranja vanrednih izdataka za ocuvanje ugrozene bezbednosti i teritorijalnog integriteta zemlje, te da je to normalna stvar u mnogim zemljama koji su suoceni sa slicnim nevoljama. Trenutno, podvukao je Gruevski, 18 do 20 zemalja u svetu imaju takav porez, i apelirao na patriotizam. Potez je usaglasen sa MMF i ocekivanja su da ce njime budzetski deficit od 8% biti smanjen na 6,5%, sto je po njegovoj oceni, vrlo znacajno. Sa misljenjem i ocenama "drzavnog blagajnika" se malo ko u zemlji slaze. Naprotiv! Brojni su i uglavnom negativni komentari i reagovanja javnosti.

Ratni porez su kritikovali ekonomski eksperti, privrednici i narodni izbranici. Osnovna vezivna nit u svim primedbama se svodi na to da se vlada, koja se previse rasipnicki ponasa prema drustvenoj imovini i koja krajnje netransparentno trosi drzavni novac, stvarajuci partijske bogatase, previse lako odlucila da zavuce ruku u tudje dzepove, te da poveca poresko opterecenje ionako slabasne privrede. Uopste se naime, ubeddjeni su nezavisni ekonomisti, nije vodilo racuna o izuzetno slaboj kondiciji u kojoj se poduze nalazi domaca ekonomija. Teze o rasipnistvu se potkrepljuju faktima iz bogate riznice finansijskih skandala politickih mocnika na vlasti. Jedan od njih je to da se, u vreme donosenja odluke o uvodjenju ratnog poreza, licno Ministar finansija Gruevski vozi u novokupljenom blindiranom dzipu marke "Krajsler" vrednom 300 hiljda DM. Narodu "oci bodu" i desetine novih automobila "Folksfagen Polo", parkirani od nedavno ispred zgrada drugih ministarstva, te to sto se partijski jurisnici, mahom iz redova VMRO-DPMNE i DPA, ne zaustavljaju u svojim pohodima za osvajanje profitabilnih firmi i banaka.

Potpuno je apsurdno, slazu se svi kriticari uvodjenja ratnog poreza u Makedoniji, da se od onih koji zaista nemaju, a takvih je u zemlji najvise, planira prinudno izvalcenje 80 miliona maraka. A veliki je znak pitanja da li novi harac nece biti duplo, pa i vise puta veci ?! Ovo zbog toga sto se zna da je Zakonom predvidjeno da se jedna te ista suma, zavisno od obrta, oporezuje dva ili vise puta. I kod onog koji novac uplacuje, i kod onog koja novac prima! Dakle ima kumulativni efekt. Na ovo osobito zestoko reaguju uznemireni trgovci, ali i ostali privrednici. Najugrozeniji su biznismeni koji imaju veliki obrt, a male zarade od kojih ce drzavi morati da daju bezmalo jednu cetvrtinu.

U Privrednoj komori Makedonije su izracunali da novo uvedeno poresko opterecenje pretstavlja 50% polugodisnjih gubitaka domace ekonomije i oko 85% ostvarene polugodisnje zarade svih firmi tokom prosle godine. A 2000 godina je zavrsena sa gubitkom od 500 miliona DM, sto je bilo povecanje od celih 38% u poredjenju sa prethodnom godinom. Ukazuju na opasnost od porasta inflacije zbog neminovnog uklapanja ratnog poreza u cene svih proizvoda i usluga kao dodatni trosak. Zvone na uzbunu zbog toga sto ce ponovo zalet dobiti siva ekonomija. Mnogi ce nastojati da rade gotovinom na ruke i da izbegavaju placanja putem legalnih finansijskih instiutucija. Nazalost, u ovoj zemlji, isticu ogorceno privrednici koje niko ni za sta ne pita, porez postaje cilj sam za sebe, da bi se beskrupulozno izvukao tesko steceni novac domace ekonomije.

Vise nezavisnih ekonomiskih eksperata upozorava da se pogorsana politicko bezbednosna situacija zloupotrebljava i da privredni subjekti naprosto tonu u dugovima. Opada izvoz, industrijska proizvodnja, devizna sredstva preduzeca u bankama. Stete koje su proteklih vise od cetiri meseca pretrpljene se procenjuju na oko 400-800 miliona maraka, zavisno od ugla posmatranja, naime da li su ukalkulirani samo direkteni, ili i indirektni gubici izazvani ratnim dejstvima. U vrtlog krize sa svim ekonomskim posledicama koje ona sobom donosi, makedonska privreda je usla sa i onako losim performansama. Dopunski problem u analizama strucnjaka na ocekivane efekte od uvodjena ratnog poreza u Makedoniji je misljenje nekih ekonomista da on nece imati vaznost samo do kraja tekuce godine. Razlog je jednostavan. Kazu ne poznaju zemlju u svetu koja je jednom uvedeni porez kasnije ukinula.

BRANKA NANEVSKA