AIM: start



SAT, 30 JUN 2001 03:45:29 GMT

Blace ponovo 'vaskrsavaju'!

Priština, 29.06.2001.

Abdylislam Bexheti, starac od oko 70 godina, vukao je po zemlji veliki kofer, a iza njega su se vukla 5 njegovih sinovaca, supruga i snaha dok su ulazili na vrata tranzitnog kampa Visokog komesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija u blizini Kačanika, južnog kosovskog gradića nedaleko od granice sa Makedonijom. U ranim jutarnjim satima, on je krenuo za Kosovo ostavivši za sobom zakjučanu kuću u Skoplju u kojem za njega više nije bilo sigurnosti. Dok aktivisti Crvenog krsta Kosova uzimaju lične podatke kako bi ga uvrstili na dugim listama raseljenih, starac traži malo vode, jer pred njim je još dug put. Njegovo krajnje odredište je jedna albanska porodica u nekom od sela istočnog Kosova, koja je pre dve godine našla utočište u njegovoj kući u Skoplju, a sada je došao red da se vrati ''dug'', dug koji ni jedna ni druga porodica ne bi želele da ispune...

Na stotine ostalih razmeštenih lica silaze iz autobusa Međunarodne organizacije za migraciju (IOM), koja se bavi njihovim trasnportom od granice do tranzitnog kampa koji ima kapacitet da dočeka 4000 osoba. Najveći deo njih tvrdi da su iz glavnog grada Makedonije, a njihova odluka za odlazak je zapečaćena nasilnim nemirima koji su obuhvatili makedonski glavni grad. Jutro nakon najuzburkanije noći u Skoplju je osvanulo zajedno sa pretnjama organizacije koja sebe naziva ''Makedonska paravojska 2000'', koja preti albanskim građanima fizičkom likvidacijom. Strah je naterao mnoge od njih da krenu put Kosova. Svi oni izgledaju umorni i isrcpljeni, a uz put nisu nedostajala ni fizička maltretiranja i pljačke od strane makednoskih snaga sigurnosti koje su, kažu oni, u mnogim slučajevima odvojili muškarce vojnog uzrasta i osobe koje nisu imali lična dokumenta. Njihovi prizori na graničnim prelazima su veoma slični sa prizorima koje su Kosovari doživeli pre dve godine, ali sada u suprotnom pravcu. Blace je ponovo aktivirano, ali za razliku od pre dve godine u Kosovskom delu granice nema nikoga koji bi sprečavao ulazak izbeglih na Kosovu, ili onih koji bi tražili ''subvencije'' za njihovo gostoprimstvo...

Od početka oružanog konflikta u Makedoniji, februara ove godine, više od 72 hiljade građana Albanaca je ušlo na Kosovu tražeći utočište, a samo tokom juna meseca pristiglo je više od 50 hiljada osoba. Izbegli i raseljeni i dalje pristižu na zvaničnim graničnim prelazima, ali i ilegalno, povećavajući tako njihov broj ali i zabrinutost lokalnih i međunarodnih humanitarnih organizacija. Na mnogim mestima oseća se nedostatak pomoći koja je u većini slučajeva ili mala ili zakasnela. Za izbegle koji su našli utočište u sela u okolini Prizrena sa tri nedelje zakašnjenja je počela raspodela trećeg mesečnog obroka, koju vrši Svetski program hrane (WFP), ali domaće humanitarne organizacije koje vrše njihovu raspodelu izveštavaju da ta količina ne odgovara broju raseljenih. U humanitarnom dobrotvornom udruženju ''Majka Tereza'' u ovom gradu tvrde da ''količina hrane koja je stigla je dovoljna samo za 1850 osoba, dok će bez hrane ostati oko 500 osoba''. To se desilo zbog toga što su zahtevi upućeni pre mesec dana, a od tada se broj pridošlih izbeglica povećao. Međutim, stanje je teže u pograničnom pojasu između Kosova i Makedonije. Izbeglice nastoje da se smeste u naseljima koja su bliža Makedoniji, pošto na taj način, kako oni tvrde, osećaju da su bliže ''svojim kućama'', ako se budu stvorili uslovi za što brži povratak tamo. Međutim, to je u velikoj meri opteretilo socijalne prilike, jer recimo samo u gradu Kačaniku je smešteno više od 13 hiljada raseljenih. U selu Globočica, gde se nalazi jedan od dva granična prelaza sa Makedonijom, je smešteno više od 6000 izbeglica, selo koje inače broji ukupno oko 4000 stanovnika. U Crvenom krstu Kosova tvrde da veliki deo stanovnika tih zona živi od socijalne pomoći.

Ipak, humanitarne organizacije se pripremaju za još teže scenarije. Visoki komesarijat za izbeglice Ujedinjenih nacija tvrdi da su u toku pripreme za doček mogućeg novog talasa izbeglica od oko 100.000 Albanaca iz Makedonije i da su iz tog razloga zatražili od donatora 17,5 miliona dolara za suočavanje sa situacijom koja bi mogla nastati.

Kosovski političari su upozorili na činjenicu da se može očekivati novi talas izbeglica na Kosovu, jer, kako oni tvrde, ''Makedonci vode politiku spržene zemlje, jedan poznat oblik rata na Kosovu''. Oni su optužili režim u Skoplju da želi primeniti etničko čišćenje i u toj funkciji se smatraju i organizovani napadi na kuće i imovinu Albanaca u južnom gradu Bitoli, a zatim i nasilni nemiri u glavnom gradu Makedonije, koji su po njima organizovani direktno od strane struktura vlasti. U tom sklopu albanski aktivisti javljaju da se u selima Gore, regiona na trouglu između Kosova, Albanije i Makedonije, svakodnevno vraćaju i zanatlije Goranci, koji su dugo vremena radili u Makedoniji, ali zbog paljenja njihovih radnji od strane naoružanih makednoskih civila beže iz Bitole, Prilepa, Skoplja, Strumice... Aktivisti crvenog krsta tvrde da je do sada evidentirano 38 porodica Goranaca sa ukupno 200 osoba. Tvrdi se da se deo njih vraća i da bi izbegli mobilizaciju u redove makedonskih snaga.

Bilo kako bilo, senka Blaca i dalje ostaje teret na plećima humanitarnih organizacija, a najviše samih kosovskih Albanaca, koji se ni dve godine nakon završetka rata na Kosovu ne mogu osloboditi prizora humanitarne katastrofe.

AIM Priština, Besnik BALA