AIM: start



SAT, 30 JUN 2001 01:17:04 GMT

Ko je dobio izbore u Albaniji

Tirana, 28.06.2001.

Ko je dobio prošlonedeljne izbore u Albaniji i ko će osnovati buduću vladu u Tirani? Ovo iscrpljujuće pitanje koje u sebi sadrži znatiželju, zabrinutost za budućnost i normalnu građansku odgovornost, izgleda da ne dobija tačan odgovor u albanskoj štampi. Dodatni haos se stvara van granica, na Kosovu i u Makedoniji, gde zbog zategnutog stanja, mirni i normalni politički razvoji u Albaniji dobijaju višestruku vrednost. U stvari, iako sa brojnim upitnicima, Albanski izvori već su jasno naznačili političku snagu koja je izgleda dobila izbore, kao i odnos snaga u budućem parlamentu. Ali, pre nego stignemo do te tačke, potrebno je izvršiti kratku ali i jasnu analizu izbornog sistema u Albaniji i načina kako se biraju poslanici.

Prema ustavu usvojenom 28 novembra 1998 godine, Parlament Albanije se sastojao od 140 poslanika koji se biraju po većinskom sistemu (neposredno) i propocionalnom (prema prethodnim listama koje predlažu političke partije). Većinski sistem predviđa biranje 100 poslanika neposrednim glasanjem, prema podeli Albanije u 100 izbornih zona. 40 ostalih poslanika ulaze u Parlament u skladu sa glasovima koje političke partije dobijaju po proporcionalnom sistemu. Dakle, na dan izbora albanski glasač treba da ispuni dva listića. Na prvom se nalaze kandidati sa imenima i nazivom partije koju predstavljaju, a na drugoj su političke partije koje učestvuju na izborima. Da bi određeni kandidat dobio u svojoj izbornoj zoni potrebno je da dobije 50% + 1 važećih glasova u toj zoni. Ako određeni kandidat ne dostigne tu cifru, on je primoran da podlegne drugoj rundi izbora u kojoj učestvuju samo dva kandidata koji su dobili najviše glasova. S druge strane, procenti partija računaju se već na prvom krugu glasanja i nakon veoma kratkog vremenskog roka partije znaju veoma dobro koji su procenat dobile na nivou zemlje.

U ovom donekle komplikovanom sistemu, izbori od 24 juna su dali predviđene rezultate, ali ne toliko jasne koliko se u početku mislilo. Nakon prve runde izbora potvrđeno je da je Socijalistička partija (PS) dobila u 35 zona; Demokratska partija (PD) je dobila u 18 zona; u jednoj zoni izbori će se održati 8 jula, dok će se u 46 zona organizovati i drugi krug izbora istog datuma. Problem leži svakako u jednoj drugoj računici. Rezultati prve runde izbora pokazuju da će se u drugom izbornom krugu u 45 zona suočiti kandidati PS i PD, dok će se u jednoj zoni suočiti kandidat PS sa kandidatom PBDNJ (partije grčke manjine u Albaniji). Međutim, 46 zona u kojima će se glasati 8 jula dale su različite rezultate 24 juna. U 40 zona kandidati PS su dobili više glasova i oni su ispred kandidata PD, dok je u 6 zona PD u prednosti naspram socijalista. Razlika u dobijenim glasovima je veoma osetna, ali pada u oči da na jugu zemlje socijalisti imaju prednost od 2-3 hiljade glasova u odnosu na svoje demokratske protivnike.

U proporcionalnim glasovima, PS je dobila skoro 44 %, PD 37%, dok se Nova Demokratska partija, koju vodi bivši potpredsednik PD, Genc Pollo, računa da je dobila 5-6 % glasova, a Socijaldemokratska partija oko 3,5 odsto glasova. U teškom položaju se nalaze Demokratska Alijansa koja ima nešto više od 2 odsto glasova, kao i partija grčke manjine sa 2-2,5 % glasova. Prema albanskom izbornom zakonu, ona partija koja ne dobija više od 2,5 odsto glasova ne može biti predstavljena u Parlamentu. Dok, počev od 2,5 % jedna partija može dobiti po jednog poslanika za svakih 0,8 % glasova, pod uslovom da ni jedan njen poslanik nije dobio na direktnim izborima (po većinskom sistemu) u nekoj od zona.

Ali, kako se onda objašnjava da su obe partije proglasile pobedu i ko je zapravo realno pobedio? Prosta aritmetika daje do znanja da je PS dobila izbore i da će normalna kampanja u narednih deset dana dati njoj potreban broj mesta u Parlamentu za vladanje zemljom. Socijalisti su u prvom krugu izbora dobili 35 poslanika. Oni će se suočiti u 46 zona na drugom izbornom krugu, i u 40 njih njeni kandidati su u prednosti u odnosu na kandidate PD. S druge strane, albansko političko iskustvo u deset poslednjih godina je pokazalo da ona politička snaga koja dobija na prvom izbornom krugu pobeđuje i na oko 90% zona u drugom izbornom krugu. S druge strane, SDP, PAD, PBDNJ i Agrarna partija su se izjasnili u prilog PS, pružajući joj tako šansu da dobije u 38-42 zona u drugom izbornom krugu. Dakle, u svakoj računici, PS će dobiti od 73 do 77 poslanika. Po ovoj logici njoj je potreban 71 poslanik da bi sama i bez saveznika osnovala vladu.

U obračunu prema proporcionalnom sistemu PS nema više šansi. Ona dobija više od 70 poslanika, iako je dobila 45% glasova po proporcionalnom sistemu. Dakle, nema prava da uvede u parlament ni jednog poslanika iz svoje partijske liste. S druge strane, PD, za koju se računa da će nakon druge runde izbora dobiti ukupno od 22 do 24 poslanika, ima i 36% glasova po proporcionalnom sistemu. Prema toj drugoj računici, PD će dobiti u parlamentu i 22 do 23 dodatnih poslanika prema proporcionalnom sistemu, dostigavši brojku od 53 do 54 poslanika. Ali ne uspevajući da blokira stvaranje socijalističke vlade.

Onda, zašto je Berisha izjavio da je pobedio i gde on oslanja tu izjavu? U stvari, Berisha nije nikad izjavio da je pobedila ''Unija za pobedu'', koalicija partija koju vodi PD. Na konferenciji za štampu održanoj 48 sati nakon izbora, Berisha je izjavio da su u Albaniji liberalno demokratske snage dobile većinsku podršku naroda u odnosu na snage levice. Berisha je izjavio da su glasovi dobijeni od strane PD zajedno sa partijom Polloa (Genc Pollo), partije Demokratske alijanse i Partije grčke manjine, veći od glasova koje su dobili socijalisti. To ne može rešiti ništa, i polazeći od činjenice što se partija Demokratska alijansa i partija grčke manjne nalaze u savezu sa PS, a Pollo izgleda spremniji da se sporazume sa socijalistima nego sa Berishom. S druge strane, i u takvom slučaju, svi poslanici koje bi mogle dobiti sve ove snage ne mogu sprečiti 72 ili 75 poslanika, koje će PS izgleda direktno dobiti na izborima, da stvaraju sopstvenu vladu.

Berishina izjava je imala sasvim drugi cilj. On je to uradio da bi motivisao militante i sledbenike svoje partije, komisionere PD i čitavu infrastrukturu koja se bavi izborima. Ustručavanje koje je on izneo u početku, kada je izjavio da postoji mogućnost da ne prizna rezultat izbora, isprovociralo je indiferentnost među glasače PD. Ne bi bilo čudno da većina njih, računajući da su izgubili, ne izađu uopšte na glasanje 8 jula, ostavljajući tako PS prednost pobednika u svih 46 zona u drugom izbornom krugu. S druge strane, govoreći tonovima punim entuzijazma o partijama koje je veoma oštro napadao, Berisha je time želeo da se i njihovi glasači svrstavaju uz njega.

Berishi je jasno da je on izgubio izbore i da neće moći zaustaviti socijaliste da osnuju svoju vladu. Ali Berisha želi da spreči stvaranje koalicije sa 84 mesta u parlamentu, koja bi omogućila socijalistima da biraju predsednika naredne godine, i tako zemlju izbave iz parlamentarne krize. Prema ustavu, predsednik se bira od strane 3/5 mesta u parlamentu, i ako se konsenzus ne postigne pet puta zaredom, parlament se raspušta i zemlja ulazi u prevremene izbore. Dakle, Berishin cilj je da dobije 57 poslanika, ostavljajući šanse za narednu godinu i preteći socijalistima da njihova vlast neće biti stabilna i neće trajati duže od 12 meseci. Ako on dobije manje od 57 poslanika, sve je završeno. Partija Polloa, Socijaldemokrate, Demokratska alijansa, partija grčke manjine ili i Agrarna partija su iznele da u slučaju da budu predstavljene sa svojim poslanicima u parlamentu, one su spremne da pronađu kompromis i ne blokiraju proces izbora predsednika. U tom slušaju, PD ostaje usamljena, praktično bez ikakve težine, i ona će biti primorana da se ponovo suoči sa socijalistima samo nakon 3 godine, na lokalnim izborima decembra 2003 godine. Do tada, praktički ona ostaje van politike. Zbog svega toga, Berisha se fiksirao na magičnu brojku 57 sa kojom se nada da će manevrisati sledeće godine.

Dakle, ako vlada već u prvoj računici ima pobednika, parlament još nije završio sa svojim dilemama o njegovom trajanju. Puni četvorogodišnji mandat, ili parlament koji će se raspustiti nakon godinu dana u nemogučnosti da bira presednika.

AIM Tirana, Blendi FEVZIU