AIM: start



MON, 25 JUN 2001 01:31:53 GMT

Metež pravnih sistema na Kosovu!

Priština, 23.06.2001.

Javna albanska angažovanja oko raznih aspekata Ustavnog okvira ostavljali su ponekad utisak da javnost dobro poznaje njegov sadržaj. Međutim, kasnija razmatranja su pokazala nešto sasvim suprotno. Čak, u trci za uređivanje takozvanih ''velikih spornih pitanja'' koje su se ticale budućeg statusa Kosova, eksperti su zaboravili da objasne javnosti i mnoga druga sporna pitanja koje je sadržavao usaglašeni deo Ustavnog okvira. Oni nisu rekli ništa oko udvostručavanja kompetencija, o prekidima u lancu odgovornosti oko pitanja koja se međusobno uslovljavaju, oko nejasnoća u vezi sa aktima na osnovu kojih će odlučivati sudovi, oko kodifikacije na malom Kosovu četiri pravna sistema, ne uzimajući pri tom u obzir srpski pravni sistem koji funkcioniše u srpskim enklavama... Nisu uočili (?!) da nakon konstituisanja kosovskih organa privremene samouprave takvo stanje preti jednim istinskim pravnim haosom, sa negativnim posledicama po sve tokove života.

Do koje mere Ustavni okvir, svojom sadržinom, inauguriše pravu autonomiju ili, kako se kaže, supstancijalnu? Izgleda da se sa albanske tačke gledišta ne može dati hladan politički i stručni odgovor. Oprečni odgovori su postali deo borbe za glasove. U ovom trenutku čini se da su na jednoj strani Rugova i Haradinaj, a da drugu stranu predvodi Thaci, podela veoma štetna i nepotrebna za sve. Jedna anketa sa građanima Prištine, koju je uradio pre izvesnog vremena list 'Koha Ditore', potvrdila je pretpostavke da kod dela građana vlada prava konfuzija. Što je još gore, deo njih, iako ne znaju sadržinu tog dokumenta, pristaju da se izjašnjavaju o Ustavnom okviru u skladu sa stavovima njihovih političkih miljenika. Ako je takvo stanje u Prištini, onda se veoma lako da pretpostaviti koliko je ona nezadovoljavajuća u drugim delovima Kosova. Nije to prvi put da se veliki deo Albanaca angažuje za nešto, a ne znajući za šta to zapravo. Ovo nije dobar pokazatelj po izglede demokratizacije, pošto olakšava nastojanja demagoga i njihovo manipulisanje građanima.

Jedan kosovski političar je pre nekoliko dana izjavio da će u skladu sa Ustavnim okvirom Kosovari odlučivati o oko 75 odsto pitanja. To je pod velikim znakom pitanja. Ali, političar može misliti da za obezbeđivanje što većeg broja glasova treba da govori biračima samo o stvarima koje oni žele čuti. Pristup eksperata bi, međutim, trebao da bude sasvim drugačiji. Oni su obavezni da se upoznaju sa ''ustavnim'' rešenjima do u pojedinosti i da ne dozvole igre sa procentima koje su i inače upotrebljene i zloupotrebljene van svake mere za vreme priprema Ustavnog okvira. Interesanto je zabeležiti da su prve procene u procentima dali upravo pravni stručnjaci. Na njihovim leđima pada i utisak da su neka ''manje politička'' pitanja možda prećutkivana. Ne može se verovati da kosovski stručnjaci, bilo oni koji su učestvovali u stvaranju Okvira bilo ostali, nisu zapazili formulacije koje kosovske tokove mogu učiniti još haotičnijim, a organe samouprave na Kosovu samo praznim formama.

Sadašnje pravne okolnosti, uspostavljene pre skoro dve godine a za koje se očekuje da će trajati još nekoliko godina, oslanjaju se na Rezoluciju 1244. Neki eksperti nju nazivaju najvišim pravnim aktom Kosova. U nekim delovima Ustavnog okvira, Rezolucija 1244 se tretira i kao akt od posebne pravne valjanosti. Zato, uslovno rečeno, ona se može smatrati i posebnim pravnim sistemom. Iako se stalno pozivaju na tu Rezoluciju, ipak ima dovoljno razloga da se kaže da uredbe glavnog administratora stvaraju jedan poseban pravni sistem, donekle i u odnosu na Rezoluciju na koju se pozivaju. To i iz razloga što neki postupci UNMIK-a nemaju formalno pokriće, već se oslanjaju na uputstva ili stavove političkog karaktera. Treći pravni sistem sačinjavaju zakoni socijalističke Jugoslavije, koji su bili na snazi do 22 marta 1989 godine, koji zajedno sa urdbama šefa Misije UN predstavljaju takozvane primenljive zakone (Uredba 2000/24, član 1, tačka 1.1 pod a i b). Četvrti sistem će predstavljati zakoni koji će se donositi u Skupštini Kosova, koja će se konstituisati nakon izbora od 17 novembra ove godine. Prema Ustavnom okviru, Skupština Kosova će imati pravo da usvaja zakone i rezolucije (poglavlje 9, član 1, pod 9.1.26, tačka a).

Privremeni Ustavni okvir određuje pravne osnove delovanja organa vlasti na Kosovu. Sa te tačke gledišta, a prema kriterijima koji nisu poznati, izvršene su određene selekcije koje pobuđuju ozbiljne sumnje oko mogućnosti normalnog funkcionisanja institucija samouprave na Kosovu kao i kosovskog društva u prelaznom periodu. Skupština i Vlada Kosova će delovati u skladu sa Rezolucijom 1244, Ustavnim okvirom i nekim međunarodnim konvencijama ili sporazumima o ljudskim pravima, koji se smatraju sastavnim delom ovog dokumenta (Ustavni okvir, poglavlje 2, tačka a, i poglavlje 3 pod 3.3. Oko Vlade i poglavlje 9, član 3 pod 9.3.1). I predsednik Kosova će vršiti svoju funkciju u ovim pravnim okvirima, ali njemu je pripisano i uvažavanje primenjlivih zakona, dakle uredbi glavnog administratora (Šefa Misije UN) i zakona socijalističke Jugoslavije (poglavlje 9, član 2 pod 9.2.2).

Privremenim Ustavnim okvirom nacionalne zajednice dobijaju pravo da formiraju samostalne školske, zdravstvene i socijalne institucije. Ali, u tim aktivnostima one su obavezne da se pridržavaju primenljivih zakona (poglavlje 4, tačka 4.4 pod j i m). Čini se kao da će, barem, u prelaznom periodu, autonomija Kosova sadržavati snažne elemente takozvane personalne autonomije unutar nje. Ovakav utisak se stiče ako se uzmu u obzir ova prava nacionalnih zajednica, koje neće biti obavezne da se pridržavaju zakona koje će donositi Skupština Kosova.

U čitavom ovom metežu i selekciji, najnejasnije i možda najopasnije je pitanje pravnih osnova za delovanje kosovskih sudova. Privremeni Ustavni okvir doslovce određuje da će sudovi vršiti njihovu delatnost na osnovu primenjivih zakona. Ista formula se pruža i za osnovu delovanja javnih tužilaca (poglavlje 2, član 4 pod 9.4.1 i 9.4.10). Da li to znači da kršenje zakona koje će donositi Skupština Kosova neće potpasti pod ingerencije ovdašnjih organa pravosuđa? Ako bi bilo tako, onda usvajanje zakona od strane Skupštine Kosova ne bi imalo nikakav praktičan značaj za kosovsko društvo.

Privremeni Ustavni okvir sadrži dugu listu autorizacija za Skupštinu Kosova, koje zauzimaju više od tri stranice tog dokumenta (poglavlje 5 počinje tom listom). Međutim, mnoga pitanja ili aspekti nabrojani na toj listi predstavljaju istovremeno i autorizacije šefa Misije Ujedinjenih nacija. Zatim, Skupština ili Vlada Kosova će imati svoje ingerencije, ali neće biti u mogućnosti da ih sprovode u praksi zbog nedostatka potrebnih instrumenata za to, uključujući i finansijska sredstva za stvaranje uslova za njihovo oživotvorenje. Velike probleme će stvarati i činjenica što nisu određene ni odgovornosti. Ovde se smatra da bi lista kompetencija Skupštine i Vlade Kosova mogla biti i kraća, ali sa jasnijom definicijom njihovih kompetencija i odgovornosti. Ustavnim okvirom stvari su definisane na taj način da stvaraju nerealnu sliku. Oko suštinskih pitanja života, rada i budućnosti Kosova odlučuje šef Misije Ujedinjenih nacija. On ime autorizaciju i da proglašava zakone koje donosi Skupština Kosova. To znači da ako ih on ne bude proglasio, oni se neće smatrati valjanim.

AIM Priština, Fehim REXHEPI