AIM: start



FRI, 22 JUN 2001 21:08:32 GMT

Nekom rat - nekom brat

Aktuelnu bezbednosnu krizu u Makedoniji vojnici partija na vlasti uveliko koriste za licno bogacenje. Dok na frontu ginu pripadnici snaga bezbednosti, zemlju potresaju brojni skandali ratnih profitera sa politickim pedigreom koje javnost poistovecuje sa ekonomskim teroristima.

AIM Skopje, 21.06.2001

Makedoniju ovih junskih dana potresaju ne samo napadi naoruzanih albanaca koji vec cetiri meseca drze pod kontrolom deo njene teritorije, vec i sve agresivniji i beskrupulozniji napadi vojnika partija na vlasti na domacu ekonomiju. Suoceni sa saznanjem da nece jos dugo, kako su to cinili protekle, bezmalo, tri godine, raditi sta hoce, nadmasujuci svoje prethodnike; njih ne privlaci zanosni miris procvalih lipa, niti ih brine miris baruta sa podrucja obuhvacenih ratnim sukobima. Primamljiv im je jedino miris novca za kojim zude i zbog kojeg zaboravljaju na sve ostale ljudske vrednosti, poput morala, patriotizma ili pak odgovornosti, na primer. Odgovornost je, nazalost, u ovoj zemlji odavno samo misaona imenica!

Makedonska drzava i ekonomija su na rubu provalije, a ratni profiteri sa politickim pedigreom u punoj snazi sa “nepodnosljivom lakocom” pune svoje dzepove, odnosno privatna konta mocnika iz vrha vladajuce hijerarhije! Javnost ih poistovecuje sa teroristima, jer atakuju na privredne kapacitete u vreme-nevreme i na nacin koji ce mozda, jednoga dana, kada profunkcinira pravna drzava (ako ikakva uopste opstane), postati dostojan Ginisa!

Poslednji u nizu finansijskih skandala koji su potresli domacu javnost, jer ruse ekonomske temelje i znatno uticu na ukupnu stabilnosti drzave, jeste slucaj Makedonska Banka. Preciznije, radi se o sumljivoj kupovini 27,15 % kapitala te institucije, cetrvrte po jacini u zemlji, kojom je vladajuca VMRO-DPMNE, tako reci preko noci, postala vlasnik 57,86 % akcija i zaokruzila svoje finansijsko carstvo, ukupno ”tesko” vise od pola milijarde maraka.

Transakciju su izveli, tvrde legalno, na berzi, dva najvernija podanika premijera Ljubca Georgievskog: Lambe Arnaudov, direktor Makedonske Elektroprivrede i eks zamenik ministra ekonomije, Vojo Mihajlovski, sekretar partije VMRO-DPMNE i direktor drzavnog zdravstvenog Fonda, te njegov licni sofer, Marjanco Koneski, inace, do ove afere totalni anonimus. Svi su redom, javna je tajna, momci nezenjeni i zato izabrani za “cuvare” partijskog blaga. Koneski je kupio 9,96% akcija vmrovske stamparije “Goce Delcev”, prema knjigovodstvenoj evidenciji, vredne tri miliona maraka sa velikim diskontom i za njih platio “svega” 500 hiljda DM. Istog dana i za istu sumu deviza u kesu je 8,48% akcija Makedonske banke od nekoliko firmi kupio i njegov generalni direktor Mihajlovski, kao i verni im drug Arnaudov, koji je postao vlasnik 8,71% akcija vmrovske fabrike “Ilindenka”. Prethodno je, za uzvrat “kolegama” i partijskim saborcima, prodao akcije Javnog preduzeca ESM na cijem se celu nalazi. Svi zajedno su, dakle u jednom danu, za 1, 5 miliona maraka kupili akcije vredne, najmanje, sedam miliona DM. I to bez tendera, odnosno javne licitacije, sto je inace zakonska obaveza koja se ovde gotovo uopste ne postuje od dolaska na vlast Ljubca Georgievskog i Arbena Dzaferija.

Veoma je zanimljivo to sto se svi nadlezni u zemlji ogradjuju od slucaja Makedonska Banka. Slezu ramena i pokusavaju da uvere uznemirenu javnost, da se nista strasno nije dogodilo, da je prilikom transakcije sve bilo u skladu sa zakonom, te da nema osnova za pokretanje bilo kakve istrage koju zagovaraju, ko drugi, ako ne "dezurni krivci” za sve u ovoj zemlji - novinari. Narodna Banka Makedonije je zvanicno saopstila da prema nedavno promenjenom Zakonu, nema obavezu da daje saglasnost za vlasnicku transformaciju bankarskog kapitala manjeg od 10 posto. Navedene tri promene su, ako se ovo ima u vidu, koje li slucajnosti, ispod tog zakonskog minimuma! Cenzus je sa 3 procenata povecan na 10%, kazu, pocetkom godine po predlogu strucnjaka Svetske Banke. To sto su nakon ove “epizode zakonitosti” svetski bankari prvi reagovali i trazili da se vrati stari limit, malo ko ovde zna, a jos manje ko od onih koji su nadlezni zeli, ili sme da reagira! Medjutim, te izvedene transakcije su, tvrde pravni analiticari, potpuno u suprotnosti sa odlukom Ustavnog suda koji je zabranio partijama da poseduju privredne kapacitete za ostvarivanje profita.Tu odluku suda najveca vladajuca VMRO-DPMNE jednostavno ne postuje. Ili, bolje receno pokusava da izvrda kako bi zastitila svoje zavidno bogatstvo. Stoga nelegalno steceni partijski kapital vlastitih firmi ubrzano prenosi na imena istaknutih pojedinaca, vernih podanika, uglavnom clanova najuzeg partijskog rukovodstva. Sudovi po direktivi mocnika overavaju napravaljene vlasnicke transakcije, a da prethodno, po sluzbenoj duznosti, nisu sproveli odluke Ustavnog suda! Analiticari i dobri poznavaoci prilika u makedonskoj ekonomiji su uvereni da je i mega finansijski skandal Makedonska banka, u stvari deo te “operacije spasa” od naroda otete imovine u toku.

Afera Makedonska Banka je skolski primer organizovanog kriminala, ocenjuju ekonomski i pravni analiticari koji se cude zasto ne reaguju nadlezne institucije drzave ciji je posao zastita zakonitosti, kontrola transakcija i rada brokerskih kuca. To su Javno tuzilastvo, guverner Narodne banke, Uprava za prihode i Komisija za hartije od vrednosti...Tesko je poverovati da imenovani kupci dela kapitala Makedonske banke, kao drzavni cinovnici sa zvanicnom platom od 400 DM, mogu legalno da imaju toliko novca koliko su akcije platili. Novinari skopske A1 televizije su izracunali da bi svakom od njih, za onih 500 hiljada maraka, po koliko su dali, trebalo da rade po 104 godine i da pri tom nista ne potrose!!! Po misljenju pravnika, ovo je klasicni slucaj destruktivnog lova u mutnom, kada se u krajnje kriticnoj politicko-bezbednosnoj situaciji pojedinci s “vrhunskim” politickim pedigreom brinu o licnom profitu i zbog toga bi morao da dobije sudski epilog. Kad-tad!

Ovaj primer je, nazalost samo poslednji u nizu slicnih napravljenih od kada je Makedonija u stanju ni rata ni mira.

U zemlji se intenzivno, sa popustima od 50 pa cak do 99% i krajnje netransparentno, rasprodaje drzavni kapital. Prodavac je Agencija za privatizaciju, a kupci clanovi rukovodstava, ili zasluzni prijatelji najvecih partija u vlasti - VMRO-DPMNE i PDPA-NDP. Pokusavaju da urade ono sto nisu uspeli tokom protekle dve godine. Kupuju bukvalno sve sto iole nesto vredi. Primenjuju sve poznate i zakonske i nezakonske metode prodaje, od insajderskih informacija, do direktnih pritisaka na zaposlene, deljenja uvoznih kontingenata i koncesija, atraktivnih poslovnih prostora i td. upozoravaju brokeri koji su smogli hrabrosti da o tome progovore. Placa se odmah i u kesu. I sto je najgore, naglasavaju, za kupovinu se trosi cak i novac iz drzavne kase! Optuzbe ovakve vrste koje su svuda u svetu najstroze kaznjive u Makedoniji se ne mogu ni dokazati, jer u zemlji nema ni finansijske policije, ni anti korupcijskih zakona. Pripremljeni su odavno, prosli su prvu fazu u Parlamentu i zatim zaglavili u nekoj ministarskoj fijoci! Stoga samo partijski bosovi znaju koliko je para od dobijene provizije za skandalozne berzanske transakcije tokom panicne privatizacije uslo u dzepove pojedinih vladinih funkcionera ili “leglo” na njihova privatna konta. A vlada koalicije za promene je, tvrde nasi bankarski izvori, uspela da privatizuje 180 preduzeca vrednih 500 miliona maraka.

Brojni su razni drugi primeri “krcmenja “ drustvenog kapitala. Kao poklon je na trajno koriscenje vlada premijera Ljubca Georgievskog ovih dana dala dva hotela na Ohridskoj rivijeri Makedonskoj pravoslavnoj crkvi, te tri cele zgrade opstinskim komitetima svoje partije u Strugi, Kicevu i Krusevu. Gotovo da nema opstine u zemlji u kojoj vojnici partija na vlasti nisu angazovani na obezvrednjivanju nekog atraktivnog privrednog kapaciteta trenutno u krizi zbog dugova, zaliha ili izgubljenog trzista, koji ce posle biti kupljen “u bescenje”. Sema je vec standardizovana i nema promasaja. Na nelogicnost takvog ponasanja, a pogotovo na nedopustivo obezvredjivanje kapitala je reagovala i holandska revizorsko- konsultantska kuca “Artur Andersen”, koju je MMF angazovao da pomogne u trazenju strateskog partnera nekadasnjem ekonomskom gigantu, a sada najvecem gubitasu makedonske privrede, Hemisko-Energetskom Kombinatu “Jugohrom” Jegunovce kraj Tetova.

Niko tacno ne zna koliki je profit koji ostvaruje vladajuca oligarhija O tome se samo nagadja. Pretpostavlja se da je on samo za VMRO-DPMNE jednak spoljnom dugu Makedonije koji trenutno iznosi bezmalo 190 miliona dolara. Najdohodovnije nisu partijskie firme, vec nelegalni biznisi, ekonomski reket, mito i sverc raznih vrsta. Sa sigurnoscu se jedino zna da VMRO-DPMNE poseduje kapital od gotovo 100 miliona marka kupljen samo na Makedonskoj berzi dugorocnih hartija od vrednosti koji realno vredi znatno vise, jer je uglavnom dobijen sa velikim diskontom. Inace, legalno, u neizbornoj godini partija moze godisnje, od clanarina i donacija, da prikupi jedva oko 27 miliona denara ( 33 den = 1DM).

Sve se ovo dogadja, ne zaboravimo, u vreme kada se Makedonija nalazi u dubokoj bezbednosnoj krizi ciji je kraj jos posve neizvestan. Zemlja je i pred ekonomskim ponorom. Broj nezaposlenih rapidno raste. Prema evidenciji drzavnog Zavoda za zaposljavanje trenutno je 371000, ili 53,4% radno sposobnog stanovnistva bez ikakve egzistencije i jednostavno je primorano da za goli zivot trazi pomoc drzave.Tu pomoc od 100 DM mesecno vec prima i 71 hiljda porodica, u proseku sa po 4 clana. Istovremeno se drasticno smanjuje broj onih koji imaju kakav- takav posao. Socijalne tenzije su ogromne, strajkovi svakodnevni. Na njih vlastodrsci, zauzeti sami sobom i mirisom novca, i ne obracaju paznju. Lideri-dileri, kako kaze profesor Venko Andonovski, poznati makedonski intelektualac i pisac, imaju preca posla. Parlament ne radi. Ministar ekonomije Nikola Gruevski vapi da se izbranici naroda osveste i pocnu da rade posao za koji primaju dobre pare, da donesu neophodne zakone od kojih zavise ekonomske reforme i pomoc svetskih finansijskih institucija. U paketu koji je uslov MMF-a za dodelu transa vec odobrenih zajmova je i Zakon o pranju novca. Vlada ga je pripremila, ali je njegovu primenu najavila tek za mart iduce godine. Treba joj vremena da sakrije tragove nedela od kojih se deblo ofajdila. Sve ovo, cini se, najbolje potvrdjuje staru narodnu mudrost da je rat, nazalost “nekom rat - nekom brat ”.

BRANKA NANEVSKA