AIM: start



FRI, 22 JUN 2001 02:54:39 GMT

''Oslobodilačke vojske'' koje oslobađaju fantazije

Tirana, 20.06.2001.

Na Balkanu je postala moda stvaranje ''oslobodilačkih vojski'', ali kao što se to dešava sa svakom političkom modom u našem regionu, i u tome se prevazilazi svaka mera. Ovo je opšte mišljenje u dobro informisanim krugovima u Tirani u vezi sa informacijama objavljenim krajem prošlog meseca o stvaranju ''OVČ'' (Oslobodilačke vojske Čamerije), tj., u severnom regionu Grčke, Thresprotiji, gde je živelo albansko stanovništvo nazvano Čami i koje je proterano u Albaniji krajem Drugog svetskog rata pod optužbom da su sarađivali sa fašistima. Za razliku od oslobodilačke vojske Kosova i Nacionalne Oslobodilačke vojske u Makedoniji, za koje su prilikom njihovog osnivanja obavestili sami Albanci, stvaranje nekakve ''Oslobodilačke vojske Čamerije'' je objavila makedonska štampa, i ta informacija je odmah zauzela veoma veliki prostor u grčkim medijima. Bila je to tako velika buka da je primorala i glasogovornika grčke vlade 16 juna da opovrgne po drugi put u dve nedelje postojanje bilo kakvog oblika ili aktivnosti ove ''OVČ'' u Grčkoj.

U stvari, u Tirani je vest o stvaranju nekakve ''Oslobodilačke vojske Čamerije'' ocenjena više kao provokacija, bez obzira na to ko bi mogli biti njeni autori, bilo da su iz redova antialbanskih nacionlističkih krugova, bilo da su iz redova albanskih nacionlističkih krugova. Odmah nakon toga je usledila osuda od strane albanske vlade, koja je u izjavi svog glasogovornika 1 juna isticala da takve tvrdnje, anonimne ili ne, su u potpunosti za osudu, jer one imaju za cilj širenje nasilja i van granica Makedonije. I albanski ministar inostranih poslova, Paskal Milo, u intervjuu za albansku javnu televiziju je podvukao da i ako se radi o izmišljotinama antialbanskih nacionalističkih krugova, ili pak o tvorevini nekih ekstremističkih albanskih umova, one nemaju nikakvog osnova i za osudu su.

Trenutna reakcija zvanične Tirane objašnjava se ne ozbiljnošću informacija o postojanju ''OVČ'', već zbog činjenice što se to pitanje direktno implicira na veoma važne odnose sa susednom državom Grčkom, koju aktuelna vlada smatra strateškim partnerom Albanije. Ono što privlači pažnju je činjenica da su se ne samo vlada i partije vladajuće koalicije, već i opozicione partije pokazale veoma obazrivim i nisu davale uopšte odjeka toj ''OVČ''. Iako se Albanija aktuelno nalazi na vrhuncu predizborne kampanje za parlamentarne izbore 24 juna, ni pozicija a ni opozicija nisu pokrenule kao temu propagande i predizborne kampanje pitanje postojanja te ''OVČ'', sledeći liniju stava odbijanja bilo kakve grupe koja bi pretendirala za ''oslobadjanje Čamerije''. I albanski mediji, bilo provladini, opozicioni ili nezavisni, nisu posvetili skoro nikakvu pažnju toj ''OVČ'' i u potpunosti su je ignorisali, što pokazuje da su oni ocenili tu temu kao stranu i nepotrebnu albanskoj javnosti.

Objašnjenja koja se pružaju u dobro informisanim krugovima u Tirani u vezi sa razlozima i ciljevima stvaranja te buke o nekoj takozvanoj ''Oslobodilačkoj vojsci Čamerije'', navode da za tako nešto postoji interes među raznim makedonskim i grčkim nacionalističkim krugovima. Makedonski nacionalistički krugovi su zainteresovani da diskredituju NOV (UČK) i Albance i da ih predstave kao teroriste koji stvaraju nemire ne samo u Makedoniji, već i prema državama NATO-a i EU, kakva je Grčka. Na toj liniji se interpretira ovde i izjava jugoslovenskog predsednika V. Koštunice data 18 juna, koji je tokom susreta sa ruskim predsednikom V. Putinom izjavio da je albanski terorizam pretnja i za sever Grčke.

Smatra se takođe da i određeni grčki nacionalistički krugovi, koji gaje stare pretenzije prema južnom delu Albanije, koji oni nazivaju ''Vorio Epir'', gde živi i grčka manjina, imaju interesa za stvaranje tenzija u bilateralnim odnosima i da vrše pritisak na Albaniju kako bi stvorili veći prostor za partiju grčke manjine i grčka manjinska udruženja, kako bi dobili više mesta u budućem parlamentu.

U stvari, ono što na jedan ili drugi način prouzrokuje da se Tirana nađe u veoma teškom položaju je i činjenica što u odnosima između nje i Grčke postoji ono što se naziva ''pitanje Čama''. To pitanje se tiče Čama, albanskog stanovništva koje je proterano 1945 iz Grčke i koje sada živi u Albaniji, ali koji su u Grčkoj ostavili imovinu, svoje kuće i zemlju. Ovo stanovništvo je u vreme proterivanja dostizalo brojke od 30 do 45.000 osoba, a sada se tvrdi da dostiže cifru od oko 200.000 osoba. Oni su sada osnovali i političko udruženje pod nazivom ''Čamerija'', zahtevajući povratak svoje imovine. Imovina čamerijskih Albanaca je zajedničkom odlukom ministarstva finansija i ministarstva privrede Grčke 1947 godine stavljeno pod svojevrsnom konzervirajućom sekvestracijom. 1998 godine u grčkom Službenom listu je objavljen zakon br.2664 od datuma 27.XI.1998 ''O nacionalnom katastru i ostalim dispozicijama'', na osnovu kojeg je do 5 oktobra 1999 godine trebalo izvršiti popis čitave nepokretne imovine u Grčkoj. Prošlo je dve godine od tog roka, i ta imovina se sada smatra javnom imovinom, a albanski državljani mogu zahtevati pravo na svoju imovinu samo preko sudova. Udruženje ''Čamerija'' takođe zahteva da se Čamima vrati grčko državljanstvo, koje im je po njima nepravedno oduzeto od strane režima Envera Hodže, koji je Albancima iz Čamerije dodelio albansko državljanstvo nakon njihovog dolaska u Albaniju.

Problem imovine Čama i drugih albanskih državljana u Grčkoj predstavlja trn u odnosima izmedju dve zemlje, za koji još uvek nema rešenja, iako je Traktatom o prijateljstvu koji su dve zemlje potpisale 1996 godine, u vreme vlade predsednika Beriše, odredjeno da će dve strane raditi na ukidanju prepreka koje otežavaju ostvarenje prava na imovinu koje državljani obeju strana imaju na teritoriji druge.

Sve albanske vlade su se pokazale uzdržane u iznošenju ovog problema u Atini, a posljednje zvanično grčko reagovanje je bilo istupanje grčkog premijera Kostasa Simitisa, koji je decembra 1999 godine izjavio u Atini da za grčku vladu ''Pitanje Čama ne postoji''. Ali činjenica je da u Albaniji postoji stanovništvo čiji pripadnici dokumentima dokazuju da su bili stanovnici i državljani severne Grčke i da tamo imaju svoju imovinu. Da bi pokazili koliko je Tirana obazriva, dovoljno je pomenuti da na sajtu interneta MIP Albanije ne može se pronaći ni jedna informacija oko pitanja Čama, dok se na internet sajtu MIP Turske mogu pronaći brojne stranice na kojima se pružaju informacije o ''Pitanju Čama u Grčkoj''.

Upravo je ovakva situacija možda smatrana prigodnom od strane tih krugova koji su lansirali ideju ili informaciju o stvaranju nekakve ''OVČ'' i učine je da izgleda ubedljivom. Ali, ova ideja čini se da neće imati uspeha kao njeni prethodni modeli na Kosovu ili Makedoniji, a zato postoji i nekoliko faktora. Prvo, u severnoj Grčkoj nema albanskog stanovništva i tamo se ne može pronaći ni jedan grčki državljanin koji će izjaviti da je čamskog porekla. Drugo, albanska država i glavne političke partije u Albaniji kategorički su se izjasnile protiv avanturističkih ideja prema Grčkoj. Treće, ni među Albancima na Kosovu i u Makedoniji ova ideja ne uživa podršku niti za to postoji interes. Sam politički lider NOV u Makedoniji, Ali Ahmeti, koji je optuživan da je dao izjave jednom australijskom radiju o stvaranju ''OVČ'', je odmah opovrgao taj intervju i takve vesti. On je poslao pismo grčkom ministru inostranih poslova, Papandreuu, u kojem odbacuje bilo kakve pretenzije za stvaranje ili pružanje podrške bilo kakvoj ''OVČ'', i uverava ga u prijateljska osećanja Albanaca prema grčkom narodu.

U ovakvim uslovima ideja o nekakvoj ''OVČ'', u Tirani se smatra kao propagandistička tvorevina čiji autori nisu Albanci. On izgleda kao projekat koji želi oslobađati fantazije, a na balkanskom terenu političke i nacionalističke fantazije često proizvode halucinantne projekte, koji doprinose jačanju međunarodnog utiska o Balkanu kao regionu koji svojim rukama želi sebi stvarati nevolje.

AIM Tirana, Arian LEKA