AIM: start



THU, 21 JUN 2001 09:46:45 GMT

Bugari su mu poverovali

Pokret cara Simeona II e nova dominantna politička snaga u parlamentu.

AIM Sofija, 18.06.2001

Bugarski car Simeon II tražio je snažnu podršku da bi pobedio na parlamentarnim izborima i birači su mu je pružili na jedan kategoričan način. Nacionalni pokret Simeon Drugi (NPSD), osnovan pre dva meseca na bazi koalicije između dve nepoznate partije, dobio je 42.73% glasova birača. Pošto su u sledeći parlament, odnosno 39. saziv Narodnog sobranja, ušle samo četiri političke snage, postignuti rezultat će pokretu NPSD osigurati 120 od ukupno 240 poslaničkih mesta. Svakako da i sam Simeon Sakskoburgotski nije mogao očekivati kategoričniju podršku, a sličan uspeh nisu predviđali ni sociolozi.

Birači su, međutim, odlučili da kazne prethodne upravljače i to po treći put uzastopno dajući ponovo vlast samo jednoj političkoj snazi. Onako kako su 1994. g. Bugari kaznili kolebljivo upravljanje koalicione vlade Ljubena Berova i osigurali Bugarskoj socijalističkoj partiji (BSP) potpunu većinu, tako su i na izborima 1997. g. bivši komunisti bili kažnjeni za ekonomsko rasulo, te su Ujedinjene demokratske snage (UDS) takođe dobile mogućnost da samostalno upravljaju. Šta će proizići od ovog trećeg po redu zaletavanja još uvek nije jasno. Sigurno je, međutim, da bugarski birač ne prašta upravljačima, kad oni počnu da se guše u vlasti i da je upotrebljavaju za lične potrebe. Sada se NPSD suočava sa istim iskušenjem, jer praktično može formirati i samostalnu vladu.

Neosporna je činjenica da je votiranje Bugara bilo kazneno i to ne samo protiv vladajućeg saveza premijera Ivana Kostova, već i protiv celokupnog dosadašnjeg sistema. Ali su najveći gubitak pretrpele upravo Ujedinjene demokratske snage, koje su dobile 18,17% glasova, odnosno samo za jedan procent više od socijalista (17.14%). Statistika pokazuje da je za ODS registrovan odliv od 1,4 miliona birača u odnosu na izbore otpre četiri godine.

Ma da je stabilizovala Bugarsku na ekonomskom planu za poslednje četiri godine, vlada Ivana Kostova nije uspela da ostvari očekivanja birača u pogledu transparentnosti i poštenosti u upravljanju. Skandali oko korupcije, povezani s prodajom državnih preduzeća iz osnova su preokrenuli raspoloženja Bugara. Verovatno su poruke Simeona II o novom moralu u politici, poštenju i transparentnosti, o beskompromisnoj borbi sa korupcijom ispali najjači aduti u njegovoj prilično neupadljivoj izbornoj agitaciji. Ona je bila izgrađena na jednoj izreci cara i na spornom kao potencijal, ali prilično ambicioznom ekonomskom programu.

Koalicija Ujedinjenih demokratskih snaga e izgubila glasove čak i u poslednjem mesecu zvanične izborne agitacione kampanje. Dosadašnji upravljači su se opredelili za negativnu kampanju, izgrađenu na manama . Pozitivni elementi su se oslanjali na uspehe i popularnost gradonačelnika glavnog grada Stefana Sofijanskog i olimpijske šampionke u lakoj atletici Tereze Marinove, a teško da bi oni mogli da snose odgovornost za upravljanje UDS poslednje četiri godine.

Koalicija UDS je izgubila - ne na poslednjem mestu i zbog nadmenosti svojih lidera tokom mandata upravljanja. Ministri Ivana Kostova i poslanici koalicije bili su daleko od birača, od njihovih problema, a i zaboravili su da objasne smisao sprovedenih ekonomskih reformi. Biračima je preostalo samo da plaćaju račun.

Pokret Simeona II nagovestio je da neće ponoviti grešku svojih prethodnika i najavio svoju nameru da formira široku koaliciju. Kao najsigurniji partner se zasada može smatrati najmanja politička formacija - Pokret za prava i slobode (PPS) koja zastupa interese etničkih Turaka. Ali car ne isključuje mogućnost koalicije i sa UDS, kao formacijom sa sličnim ekonomskim idejama.

Da li će takva koalicija biti moguća zavisi od više činilaca i pre svega od toga šta će se desiti u Savezu demokratskih snaga (SDS). Ivan Kostov je dao signal da će možda podneti ostavku zbog vrlo slabog rezultata koji je na izborima postigla koalicija koju on predvodi. Istovremeno su dvojica političara sa najvećim rejtingom - predsednik republike Petar Stojanov i gradonačelnik glavnog grada Stefan Sofijanski aludirali da UDS treba da prihvati poziv na vladinu koaliciju sa NPSD kako bi se nastavilo sa ekonomskim reformama i okončali pregovori o pristupanju Evropskoj uniji i NATO paktu. Ako postoji neosporni konsenzus po nekom pitanju, to je svakako uspeh Bugarske u spoljnoj politici.

Ostaje i dalje otvoreno pitanje buduće uloge cara Simeona II u političkom životu. Sam on odbija da komentariše ovu temu, ali se sve ozbiljnije podrazumeva njegova namera da se kandiduje za predsednika. Pravnici iz njegovog tima su nekoliko puta najavili da je onaj tekst iz ustava Bugarske u kome se traži da je kandidat za predsednika boravio najmanje pet godina u zemlji deo dnevnog reda novog parlamenta. Jedna promena ustava u tom smislu omogućiće Simeonu Sakskoburgotskom da se takmiči sa sadašnjim predsednikom Petrom Stojanovim na izborima ujesen ove godine.

I pošto se očigledno ambicije cara prostiru dalje od premijerske fotelje, zasada uopšte nije jasno ko može postati premijer zemlje. Vrlo je moguće da on dođe iz sredina UDS, ukoliko dosadašnji upravljači pristanu na široku vladinu koaliciju.

Nije svanulo ni levoj , koju predvodi socijalistička partija. Ma da su u većini biračkih rejona BSP i njeni partneri na drugom mestu, ona i dalje gubi podršku među glasačima. Po mišljenju lidera partije Georgi Prvanova ovi izbori su neuspešni, jer socijalisti nisu uspeli da privuku negativno votiranje zbog upravljanja UDS. Šta više, BSP je izgubila mnogo glasača upravo zbog pojave carskog pokreta. I u tom smislu nije sigurno da li ne bi pobedila BSP da nije NPSD učestvovao. Sada je BSP suočena sa sudbinom da bude jedina opoziciona snaga u parlamentu.

Georgi Filipov (AIM)