AIM: start



WED, 20 JUN 2001 10:07:12 GMT

Buš i Putin

Govor tela

"Dobrodošli u Slovačku!" To je bio tekst "dobrodošlice" štampan preko mape Slovenije, koje je po centru Ljubljane izlepila poznata grupa "Loesje" dan uoči "istorijskog susreta na vrhu" izmedju američkog predsednika Džordža Buša i ruskog predsednika Vladimira Putina.

Ljubljana, 17.06.2001.

Destinacija u dobrodošlici nije bila posledica greške, već podsećanje na jedan od "bušizama" američkog predsednika, izrečenog pre godinu dana, kada se Buš mladji, tada na funkciji guvernera Teksasa, pohvalio da je primio u posetu "slovačkog premijera Drnovšeka". S druge strane, cinizam domaćina je posredno i reakcija na šeretsku izjavu ruskog ministra spoljnih poslova Ivanova, koji je otkrio da je Slovenija izabrana za domaćina bockanjem prstom po globusu. Zato organizatori susreta nisu mogli da se otresu nelagodnog utiska da gospoda predsednici dve super-sile dolaze na razgovore, pri čemu ih niti ne zanima posebno gde su. To se nekako i obistinilo, pošto ni Buš ni Putin (uprkos nadanjima i očekivanjima) nisu prošli kroz prestonicu države u kojoj su gostovali, a jedva da su i od države mnogo videli, ako se izuzme pogled iz aviona i potez od petnaestak kilometara izmedju aerodroma i bivšeg kraljevog imanja u blizini Kranja.

Bilo kako bilo, za Sloveniju će susret Buš-Putin ostati zapisan kao istorijski dogadjaj. Buš je stigao u Sloveniju unekoliko umoran posle petodnevne turneje po državama zapadne Evrope, gde je glavna tema razgovora bio američki plan za izgradnju "antibalističkog štita". Njegova turneja je na kraju ispala jalova - evropejci nisu uspeli da pokolebaju saveznika iz Amerike da ublaži stav oko štita, a još manje da pristane na protokol iz Kjota i umesto brige za rakete pokaže malo poštovanja za okolinu, zajednički planet. Da se Buš vraća u domovinu odlučan da nastavi posao oko štita uverili su se i slovenački predsednik vlade Janez Drnovšek te predsednik Milan Kučan, tokom dvadesetak minuta razgovora sa svojim gostima. "Amerikanci su odlučili da izgrade štit i to će se i dogoditi. Mi bismo, medjutim, radije videli da do toga dodje u dogovoru sa Evropom i Rusijom," izjavio je kasnije slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel.

Ukratko, tokom "istorijskog" susreta u Ljubljani nije došlo do "istorijskog" napretka, izuzev ako u napredak ne ubrajamo činjenicu da su se dva predsednika smejuljila i pozirala fotografima, ispaljivali fraze o medjusobnom poštovanju i prijateljstvu, te pozvala jedan drugog u kućnu posetu. Zanimljivo je da je čak i taj minimum delovao pomirujuće na većinu medija, kojima je predstava i bila namenjena. "Pre susreta se činilo da dijalog o anti-balističkom sporazumu uopšte nije moguć, ali sada o tome bar razgovarju, što je već napredak," bili je optimistična američka mreža Fox. Lilja Ševcova iz moskovskog Carnegi centra je s ništa manje optimizma ocenila da je "hladni rat završen" i da posle samita u Sloveniji "Moskva i Wašington više nisu neprijatelji". Ruski komentatori su u celini bili zadovoljni, pošto je Putin doputovao u Sloveniju s podrškom Kine koja se zalaže za "multipolarni svet", pa zato "nije imao šta da izgubi".

ORF (Austrija) ocenjuje da se radilo o "prvom odmeravanju" izmedju šahiste Putina i novajlije u spoljnopolitičkoj areni - Buša. Italijanski mediji su dogadjaju u komšiluku posvetili malo pažnje - pomenut je susret, ali Slovenija gotovo da nije. Činjenica je da slovenačka uloga u susretu nije bila po ukusu ne samo austrijske, nego i italijanske javnosti koja je uvredjena što Buš u Italiju dolazi tek za mesec dana. I u Francuskoj je susret dobio malo pažnje, možda zato što Buš ovom prilikom nije posetio Pariz... Što nije bila prepreka za zadovoljstvo američkih konzervativnih medija, uz opasku da su nekadašnje komunističke države - Poljska i Slovenija - "bolje primile Buša nego evropske saveznice".

U Sloveniji je ceo hepening tekao kao po maslu. Ništa čudno, ako se zna da su organizatori poslednjih sedmica disali samo za to. Od kada je Reuters objavio vest da će se Buš i Putin prvi put sr esti u Ljubljani, Slovenija je ušla u vanredno stanje. Vladin ured za informisanje je angažovao "public relations" agencije i medije, sve kako bi imidž države i posete bio na nivou. Niko nije ni pomislio da postavi pitanje budžeta, iako se natuknulo da će Slovenija platiti najveći deo troškova susreta. A u organizaciju su bili uključeni svi, od Turističkog saveza do Privredne komore, tako da je oko 2000 akreditovanih novinara dobilo na poklon video kasetu o Sloveniji, majice ("Bio sam tu sa Džordžom i Vladimirom"), slagalice i promocijski materijal, što o susretu, što o desetogodišnjici slovenačke samostalnosti. Slovenački zvaničnici nisu zaboravili da istaknu kako je izbor Slovenije za ovakav susret "na vrhu" uistinu "najveći poklon Sloveniji za 10-godišnjicu osamostaljenja" i "promocija, kakva nikakvim novcima ne može da se plati".

Danima pre subote 16. juna počelo je umivanje trgova i zgrada u centru, uredjivanje parkova i asfaltiranje prilaza... Svi automobili parkirani na potezu od aerodroma Brnik pa do Brda kod Kranja - uklonjeni su, na autoputu su postavljene posebne policijske zasede, na svim raskrsnicama je policija postavila blokade... Za obezbedjenje predsednika brinulo je oko 4700 policajaca, a domaćini su ponosno isticali kako su im gosti dozvolili da njihovi ljudi štite predsednike "u prvom krugu", kao i da po zgradama nameste svoje snajperiste.

Slovenačka vlada je revnosno i dosledno obavila pripreme, sve kako tokom susreta ne bi došlo do incidenta. Nekoliko dana uoči dolaska Putina i Buša uveden je i poseban režim na graničnim prelazima, vraćeno je stotinak sumnjivih lica i strogo zabranjene sve manifestacije pokreta Zelenih, Grinpisa, Amnesti Internešenela, Ureda za intervencije i drugih grupacija koje se protive globalizaciji. Stroge mere bezbednosti ipak nisu sprečile pripadnike Grinpisa da preskoče ogradu američke ambasade i lisicama se zaključaju za šta god su stigli, unutar dvorišta, dok su okolinom partolirala borna kola... Specijalci su nekako isekli lisice i odneli Grinpisovce (uglavnom iz Austrije), kad je stigla vest da je slovenačka policija prebila par aktivista grupe Ya Basta iz Trsta koji su na granici pokušali da izadju iz autobusa pošto im je zabranjen ulaz u državu. Protestu se pridružila i organizacija Umanotera, koja se zalaže za sprovodjenje sporazuma iz Kjota, a najorginalnija je svakako bila hrvatska grupa Let 3, koja je, iako zaustavljena na periferiji Ljubljane, uspela da pokaže skulpturu grandioznog muškog polnog organa.

Tokom samih razgovora Buša i Putina nije se desilo ništa potresno novo i ništa neočekivano. Sve je bilo kako se moglo pretpostaviti - svako je ostao na svom stanovištu. To se pokazalo i na konferenciji za štampu na kojoj su predsednici odgovorili na šest pitanja. Buš je kratko pozdravio okupljene novinare, a onda je besedu predao Putinu; ukratko - nema ništa od dogovora o antibalističkim raketama (ABM Treaty iz 1972. godine), a ni debata oko proširenja NATO pakta nije bila uspešnija. "Moramo da izgradimo nove odnose, izvan logike hladnog rata... Prijatelji ne uništavaju jedan drugog... To je početak otvorenog, konstruktivnog odnosa... Rusija može biti mnogo bolji prijatelj SAD, nego što ljudi mogu da zamisle, danas..." rekao je Buš, obećavajući formiranje komiteta koji bi trebalo da "istraži mogućnosti za nova strana ulaganja u Rusiji".

Buš je još tokom predizborne kampanje postao poznat po verbalnim gafovima, pa ni ovoga puta nije razočarao okupljene novinare i zvanice u publici. Primećeno je da je Buš ruskog ministra spoljnih poslova pomenuo kao "Sergeja Ivanova, ministra odbrane", a usledilo je još nekoliko izliva pažnje, koji su podsećali na dijaloge u tv sapunicama. "Pogledao sam tom čoveku u oči i video da je iskren... Da mu ne verujem, ne bih ga pozvao na svoj ranč... " stizali su izrazi Buševe naklonosti sa govornice, posle čega bi jedan drugom stisnuli ruku, ili bi Putin ponovo osetio kako ga Buš tapše po ledjima. Ovakvim "body language-om" je Buš pokušavao da pokaže da se led izmedju Amerike i Rusije otopio. Da li?

Putin je u poredjenju sa Bušem delovao suzdržanije. Što se tiče ABM ugovora, Putin je odrešito ponovio da "je ruski stav poznat" i da zato nema smisla "gubiti reči". Za Rusiju svi do sada potpisani ugovori ostaju na snazi, pri čemu je Putin osudio sve "jednostrane akcije". Ipak, ruski predsednik podvlači crtu izjavom da SAD i Rusija nisu "neprijatelji" te da "američki predsednik sluša i čuje naše reči". Posle čega Putin napada "ekstremiste" u Makedoniji i na Kosovu i traži da medjunarodna zajednica ne pomaže one koji preko oružja žele da ostvare svoje ciljeve.

U celini gledano, susret jeste bio koristan, pa možda čak i istorijski, iako još uvek nije jasno koju eru označava. Eru "rata zvezda", lansiranu iz Ljubljane, ili eru novog "transatlantskog partnerstva" Moskve i Vašingtona. U svakom slučaju, oba gosta su iz Slovenije odnela primeran poklon - po skulpturu konjske glave i kristalnu kuglu, simbol Zemlje.

Svetlana Vasović (AIM Ljubljana)