AIM: start



MON, 18 JUN 2001 23:32:09 GMT

Raskol SNP-a i DOS-a

Hag ili država ?

AIM, Beograd, 18. 6. 2001.

Raspravljajući pre nekoliko dana uživo na talasima beogradskog Radija B-92 o sudbini Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom, jedan visoki funkcioner SNP-a i jedna visoka predstavnica DOS-a gotovo punih sat vremena optuživali su jedno drugo za "tragično nerazumevanje" situacije u kojoj se nalazi savezna država. Funkcioner SNP-a uporno je ponavljao (služeći se prilično arhaičnim jezikom i frazama) kako bi slanje bilo kog jugoslovenskog građanina u Hag značilo "gubljenje dostojanstva" savezne države i uzmicanje našeg prava nad onim haškim, što je po njemu protivustavno. Predstavnica DOS-a zastupala je u ovom razgovoru tezu da puna saradanja sa Hagom proističe iz članstva SRJ u UN i da samim tim nikakve ustavne prepreke za ovu saradnju ne postoje. Na priču o "nacionalnom dostojanstvu" odgovorila je pričom o svom sinu, briljatnom studentu, jednom od onih koji će sutra morati da odu iz zemlje ukoliko zagovornici priče o "nacionalnom ponosu" ne popuste i odbijanjem "haškog zakona" ujedno ne odbiju i donacije koje bi poduprle prve reformske korake novih vlasti.

Razgovor dvoje političara završen je s podjednako beznadežnom distancom kao što je i počeo i mogao bi se uzeti gotovo kao paradigma stanja koje trenutno vlada među koalicionim partnerima na saveznom nivou. Sudeći po ovom radio duelu, ali i po izjavama koje iz SNP-a i DOS-a ovih dana odlaze u javnost, do četvrtka (21. 6. 2001) kada će se zakon o saradnji sa Hagom naći pred poslanicima Savezne skupštine, teško je očekivati bitnije promene sadašnjih stavova obe strane. U DOS-u još uvek pomalo veruju da bi na skupštinskoj sednici "zakon nekako mogao biti usvojen", pri čemu se niko ne izjašnjava šta bi to "nekako" moglo da znači. Nekoliko dana uoči skupštinskog zasedanja srpski premijer Zoran Đinđić, pomalo kladioničarskim terminima opisuje kako su šanse da zakon prođe "pola-pola", i tvrdi da ne zna na koju bi se opciju on lično u tom slučaju kladio. Pojedini funkcioneri DOS-a veruju da bi poslanici iz SNP mogli da sa nekoliko amandmana "razvodne" predloženu verziju zakona (za koju upućeni tvrde da je već prilično razvodnjena) i da na kraju, ipak, podignu ruku za ovakav zakon kako bi se izbegla kriza savezne države. Za ovakvo verovanje nema inače nikakve realne podloge s obzirom da čelnici SNP-a uporno ponavljaju kako nijedan zakonski projekt u kome se predviđa izručenje naših građana Haškom tribunalu nikada neće dobiti njihovu podršku, dok portparol ove stranke Dragan Koprivica uporno ponavlja kako je "stav SNP-a o Hagu - cementiran".

Pojedinci u DOS-u gaje, (reklo bi se, takođe prilično grbavu) nadu da bi se nešto moglo možda postići tajnim glasanjem u saveznom parlamentu. Računa se na to da unutar SNP-a postoje razlike između, na primer, "kooperativnog" saveznog premijera Žižića i "tvrdokornog" Predraga Bulatovića i da bi te razlike mogle da probiju u slučaju tajnog glasanja. Odnos snaga u parlamentu je, međutim, takav da Zakon o saradnji sa Hagom može da prođe samo u slučaju izuzetno velike partijske nediscipline u SNP-u. U Veću građana DOS-u i Savezu vojvođanski Mađara koji zajedno imaju 59 poslanika potrebno je bar još 11 (od 28 glasova SNP-a) da bi zakon bio usvojen. U Veću republika DOS i SPO zajedno mogu da dobace do 11 glasova, ali im za izglasavanje zakona nedostaje još 10 od 19 koji pripadaju SNP-u. Jedan od potpredsednika SNP-a Zoran Knežević, javno je pre nekoliko dana pozvao (za svaki slučaj) članove svoje stranke da prilikom glasanja sačuvaju čast ove stranke, Crne Gore i SRJ, odbiju zakon o saradnji sa Tribunalom, i demantuju "beogradske priče" kako će mnogi od njih promeniti mišljenje prilikom tajnog glasanja. Knežević je ujedno protestvovao što će se o zakonu o saradnji sa sudom u Hagu glasati tajno, što samo nagoveštava da unutar ove stranke nisu baš do kraja uvereni u čvrstinu sopstvenog partijskog stava. Prošlog ponedeljka i Glavni odbor SNP je još jednom, dodatno cementirao stav o zakonu i zvanično zatražio da se glasa javno i to pred TV kamerama.

Na poslanike SNP-a pokušava se uticati i preko čiste matematike. Među prvima, računice o tome koliko bi nas mogla da staje nesaradnja sa Tribunalom počeo je da pominje ministar inostranih poslova Goran Svilanović, saopštavajući da bi se lako moglo da dogodi da ubuduće samo za kamate na spoljni dug zemlje plaćamo više nego što bi trebalo odvojiti za penzije. Najkonkretniju računicu o tome "koliko nas košta Milošević" i šta će se desiti ako bivši predsednik SRJ ne bude bio izručen Hagu, izveo je potpredsednik savezne vlade dr Miroljub Labus. U autorskom tekstu objavljenom prošle nedelje u "Glasu javnosti" Labus izvodi računicu da bi Miloševićev odlazak u Hag mogao doneti 38 milijardi dolara, ako se uzme u obzir da bi u tom slučaju najverovatnije bili otpisani značajni dugovi koje SRJ trenutno ima. Potpredsednik SIV-a ujedno objašnjava da je situacija dramatična, i tvrdi da bez saradnje sa svetom ne samo da neće biti investicija, nego da neće biti ni penzija, ni plata. "Ovde se uopšte ne radi o izboru između pomoći i državnog ponosa, ovde se radi o preživljavanju", zaključuje Labus koji je još ranije prognozirao da u slučaju ne izglasavanja zakona o sradnji sa Hagom, najverovatnije neće preživeti ni vlada u kojoj on sedi, a možda i sama savezna država. Labus inače očekuje da se predsednik SRJ Vojislav Koštunica lično u četvrtak pojavi u Skupštini i "kao jedini političar koji može da utiče na SNP", pokuša da svojim argumentima pomogne donošenje spornog zakona.

Od kako je vrh SNP-a počeo da se ukopava u nastojanjima da odbije zakon o saradnji sa Hagom, mnogi u DOS-u istovremeno su počeli da predviđaju (doduše, solistički), šta bi dalje moglo da se dogodi. Pri tome je najčešće pominjana mogućnost da se kandidati za Hag šalju u tamošnji zatvor bez ikakvog zakona jer se međunarodne obaveze moraju poštovati, a učestalo se citiraju i strani zvaničnici koji podvalče kako nih ne zanima zakon već samo saradnja SRJ sa svetom. Srpski premijer Zoran Đinđić, na primer, tvrdi da će DOS u slučaju odbijanja zakona morati da preuzme odgovornost na sebe. Nekoliko dana uoči "sudbonosnog" skupštinskog zasedanja čini se ipak, da u DOS-u ne postoji nikakav razrađena strategija "za posle", odnosno za slučaj da SNP ostane pri sadašnjem mišljenju. Zna se jedino da se sa bilo kakvom odlukom mora požuriti jer se donatorska konferencija može pretvoriti u totalni krah, a slično bi moglo da se dogodi i sa sporazumom koji bi SRJ trebalo da donesu značajan otpis dugova.

U DOS-u za sada ne postoji jedinstveno mišljenje ni o tome da li bi u slučaju raspada koalicije na saveznom nivou uopšte trebalo ići na nove savezne izbore. Većina unutar DOS-a izgleda smatra da bi takvi izbori bili besmisleni ukoliko na njih ne izađe DPS Mila Đukanovića jer bi se u tom slučaju na saveznom nivou opet došlo do manje-više istog odnosa snaga i najverovatnije slične blokade u funkcionisanju savezne države. Neke članice DOS-a već su saopštile da na takvim izborima ne bi učestvovale, kao što ne bi pristale ni na veštačko produžavanje života nekoj manjinskoj saveznoj vladi.

Bez obzira na toliko puta ponovljen stav SNP-a kako zakon o saradnji sa Hagom ne može biti usvojen u ime očuvanja državnog dostojanstva, lako se može dogoditi da upravo ova stranka uskoro preuzme na sebe ulogu "grobara" ovakve savezne države i uz put, svojim tvrdoglavim stavom, samo ubrza odlazak u Hag onih koje trenutno pokušava da sačuva od suočavanja sa tamošnjim tužiocima. Zakon o saradnji sa Hagom mogao bi osumnjičenima da posluži i kao neka vrsta pravne zaštite. Bez ovakvog zakona u narednim nedeljama i mesecima lako bi mogla da usledi "divlja" saradnja sa Hagom koja bi pre svega zavisila od trenutnog odnosa snaga u DOS-u, a to praktično znači da bi Milošević i ostali osumnjičeni mogli da budu isporučeni po prilično sumnjivoj i ubrzanoj proceduri. Vodeći računa o imidžu principijelne stranke koja ne menja lako mišljenje o najvažnijim državnim pitanjima, SNP takođe rizikuje da kao odlučni branilac jugoslovenske ideje u Crnoj Gori uskoro izgubi mogućnost da bilo šta brani i zapravo omogući indepentistima u ovoj Republici da neuporedivo lakše ostvare svoje političke ciljeve.

Izgleda da i u Srbiji ponestaje strpljenja. Vladan Batić,viskoi funkcioner DOS.a i ministar pravde, izjavio je danas u Beču da Srbija ne može biti talac ni jedne opcije u crnoj gori ni one " većinske koja se protivi zajedničkoj državi ni manjinske koja želi da Srbija bude talac Miloševićevog režima.."

Nenad Lj. Stefanović (AIM)