AIM: start



MON, 11 JUN 2001 21:26:10 GMT

Akademski ručak koji se pretvorio u politički slučaj

Tirana, 10.06.2001.

Kada je predsednik Akademije nauka Albanije, Ylli Popa, za vreme konferencije akademija Balkana, održane u Skoplju krajem maja meseca, bio na ručku sa predsednikom Akademije nauka Makedonije, Đorđi Efremovim, teško da je mogao pomisliti da će se to pretvoriti u politički ručak i u značajan datum po bilateralne odnose.

Za vreme tog ručka predsedik makedonske akademije je izneo albanskom homologu predlog za rešavanje aktuelne makedonske krize posredstvom razmene teritorija i stanovništva između dve države, Makedonije i Albanije. Profesor Popa je prešao prećutno preko tog predloga, misleći da se radi o jednoj slobodnoj (neobaveznoj) akademskoj raspravi za vreme ručka akademika, međutim nije ispalo sasvim tako. Nakon četiri dana, predsednik makedonske akademije je javno lansirao plan razmene teritorija i stanovništva između dve države kao predlog za rešenje krize, i makedonski mediji su obavestili da je predlog dostavljen predsedniku Akademije nauka Albanije. Na taj se način jedan akademski ručak pretvorio u politički slučaj, koji se odnosio na novu situaciju u odnosima između dve države.

U stvari, predlog predsednika Akademije nauka Makedonije došao je kao grom iz vedra neba u odnosima između dve države, jer je po prvi put jedna ponuda o menjanju državnih granica i razmene teritorija i stanovništva dolazila sa jednog tako viskog makedonskog nivoa. Ali, upravo zbog toga, izgleda da se Albanija našla u ne tako lakom položaju za reagovanje. U stvari, predlog prvog makedonskog akademika, iako zvuči kao politička fantastika, je hrabar jednostavno zbog same ponude koju iznosi oko menjanja postojećih granica svoje države. Posebno ako se ne zaboravi da je za to, dakle za nameru menjanja granica, makedonska vlada optuživala ono što se naziva Nacionalna oslobodilačka vojska, koja je uključena u oružani konflikt sa vladinim snagama u Makedoniji.

Iako se ovaj predlog bomba, koji je izneo Skoplje, ticao odnosa između dve države i iako je karta podele teritorija, predložena od strane Makedonaca, bila jasno i unapred neprihvatljiva za Albance, vlada u Tirani se pokazala obazrivom i nije izdala nikakvo zvanično saopštenje. Premijer Ilir Meta, u potpunosti angažovan u predizbornu kampanju za parlamentarne izbore 24 juna, odgovarajući na pitanja novinara na jednom mitingu odbacio je predlog makedonske Akademije. Sa snažnijih kritičkih pozicija je istupio predsednik Albanije, Rexhep Mejdani, koji se nije uključio i predizbornu kampanju. U intervjuu za jedan italijanski dnevni list, on je nazvao pogrešnim predlog makedonskog akademika i podvukao da dok se Albanci i njihovi politički predstavnici zalažu za očuvanje teritorijalnog integriteta Makedonije, predstavnici makedonske kulturne i političke elite iznose takvu ideju koja nosi u sebi opasnost nanošenja teških šteta ne samo stabilnosti Makedonije, već i celom balkanskom regionu.

Ono što pada u oči je to da je makedonski predlog, kojim se zahteva da se grad Pogradec i albanski deo Ohridskog i Prespanskog jezera daju makedonskoj državi, iznet na vrhuncu predizborne kampanje u Albaniji. Iako je on mogao poslužiti kao dobra prilika za povišenje nacionalističkih tonova i temperature politikčkih partija angažovanih u tu kampanju, ipak se to uopšte nije desilo. Makedonsko pitanje je i dalje zauzimalo veoma malo ili nimalo prostora u predizbornu kampanju političkih partija. Demokratska partija je u posebnom saopštenju izdatom 2 juna osudila makedonske predloge kao zabludu izazvanu od strane jakih slaveno-makedonskih struja koje žele dezintegraciju Makedonije i kao neprihvatljive za moderni mentalitet. Potpredsednik Demokratske partije, Gjana, je taj plan okarakterisao kao ''političko ludilo'', dok je Socijalistička partija, koja se nalazi na čelu vladine koalicije, u svom saopštenju istakla da je sada vreme da se granice ukinu a ne da se promene. Ostale političke partije nisu se do sada bavile ovom temom. Brojnih je reagovanja bilo u gradu Pogradecu, za koji se prema makedonskom planu predlaže da se dodeli Makedoniji. Gradonačelnica Pogradeca je izjavila da je taj predlog apsurdan.

Za razliku od političkih partija, albanski mediji su posvetili veću pažnju i dali veći prostor makedonskom predlogu, oštro ga kritikujući. Čak, u albanskim medijima je upozoreno da destabilizaciju Makedonije žele razni makedonski krugovi i svi su oni podvukli sličnost između poznatog Memoranduma o Kosovu Srpske akademije nauka, koji je postao platforma za nacionalističku politiku bivšeg predsednika Miloševića, i sadašnjeg plana makedonske Akademije. U stvari, i Vlada, i političke partije u Albaniji, pridržavaju se istog stava kao i albanske političke partije u Makedoniji, koje istrajavaju na očuvanju Makedonije kao zajedničke države Makedonaca i Albanaca. Jedna studija američkog Stejt Departmenta je pre nekoliko dana došla do zaključka da je 87 odsto ispitanika Albanaca u Makedoniji za očuvanje Mekedonije. Albanski zamenik ministra za inostrane poslove, Pellumb Xhufi, govoreći o planu makedonske Akademije je izjavio da nismo za podelu, već za demokratsko društvo i da nas gorenavedena ideja vraća na kraj 19 veka, a mi se nalazimo u 21 veku, u kome vlada ideja suživota.

Iako predlog makedonskih akademika za razmenu teritorija i stanovništva između Albanije i Makedonije dolazi na vrhuncu predizborne kampanje u Albaniji i krize unutar same Makedonije, on nije imao očekivane efekte. I za to postoje objašnjenja.

Pošto su makedonska vlada i međunarodni faktor oštro kritikovali naoružane grupe Albanaca u Makedoniji, okupljene oko oznake NOV (UCK), da žele uništiti državu, zvanični i politički krugovi u Tirani misle da ne bi bilo prigodno ulaziti u polemike sa nekim makedonskim krugovima koje traže isto, smatrajući da će se sama međunarodna zajednica usprotiviti tom planu. I u tom smislu čini se da je Tirana bila u pravu, jer kako Evropska unija posredstvom Solane, tako i NATO preko svojih zvaničnika i SAD preko zamenika pomoćnika državnog sekretara, Dđejmsa Svajgerta, ocenili su predlog prvog makedonskog akademika opasnim. Pri tome, Tirana računa da bi bilo bolje da se i ona ne implicira u kampanju kritika tog plana. S druge strane, činjenica da su nakon snažnih međunarodnih reakcija i glavni politički predstavnici Skoplja kritikovali plan njihove Akademije, je takođe olakšalo albanskoj vladi u njenoj suzdržanosti.

U takvim uslovima, u Tirani su smatrali da bi ignorisanje bio najbolji odgovor na predlog makedonskih akademika, ali ovde je dosta prošireno gledište o potrebi odgovora od strane njihovih homologa, tj. albanskih akademika, jer izgleda da i oni osećaju moralnu obavezu za kompenzaciju njihovog akademskog ručka u Skoplju političkim odgovorom iz Tirane.

AIM Tirana, Arjan LEKA