AIM: start



SUN, 10 JUN 2001 20:26:40 GMT

Preševo i Makedonija: zajednički imenitelji

Priština, 07.06.2001.

Okončano je regulisanje međunarodnih aspekata i povratka srpskih snaga u Preševskoj dolini. Uz pomoć NATO i evropskih posmatrača proces se odvijao postepeno i bez teških konflikata. Sada ostaje rešavanje unutrašnjih pitanja koja su bila pravi razlog tamošnjih oružanih sukoba. Strah, nepoverenje i nesigurnost nisu ublaženi i iz ovih razloga se nastavlja iseljavanje lokalnog albanskog stanovništva prema Kosovu. Deo stanovništva koje je ostalo na svojim ognjištima, živi u mori isčekivanja, posebno nakon ubistva komandanta Ridvana Qazimija koji je bio sledbenik sklapanja Sporazuma sa Srbima i dao veliki doprinos razoružanju naoružanih albanskih grupa.

Tamošnji albanski predstavnici su imali brojne primedbe, posebno oko ubrzane dinamike povratka srpskih trupa u kopnenoj zoni sigurnosti koji su nametnuli centri moći u Briselu. S druge strane, srpski predstavnici od počeka su veoma mnogo računali upravo na albanske teškoće u vezi sa brzinom povratka srpskih snaga. Iz tog razloga su odugovlačili pregovore o postizanju nekog iole konkretnijeg sporazuma. Tako, pritisnuti sa svih strana, Albanci su bili primorani da prihvate razoružanje ili bolje reći da se predaju, nemajući u rukama nikakvu konkretnu "nagradu". Sada se stanje korenito promenilo u smislu da je srpskoj strani ostalo na raspolaganju širok izbor sredstava za nametanje svojih rešenja. Tokovi ne bi imali takav smer da su Albanci iz Preševske doline imali neko drugo rešenje kako bi postigli nešto više ili obezbedili garancije da će se njihovi zahtevi ozbiljno uzeti na razmatranje. Sada se već ne može govoriti o ravnopravnim platformama za pregovore. Ostalo je da se eventualni napredak u položaju Albanaca postigne korak po korak, u dužem periodu, u skladu sa tokovima opšte demokratizacije u Srbiji.

Takva ili slična rešenja želi da u vezi Albanaca postigne i makedonska vlast, razume se uz pomoć Zapada. Međutim, unutrašnje stanje i međunarodni položaj Preševske doline i Makedonije, kao i Albanaca u ovom regionu, u mnogome se razlikuje. Značajan aspekat razlika je što Albanci u Makedoniji predstavljaju oko jednu trećinu stanovništva i nastanjuju veće delove teritorije, što omogućava mnogo šira strateška i taktična manevrisanja, kako na polju oružanog delovanja, tako i na polju politike i diplomatije. U svakodnevnim albansko - makedonskim odugovlačenjima ili rivalstvima oko početka i tačaka razvoja mirovnog procesa, kao značajan događaj u tim tokovima je nametnut Sporazum između lidera dve albanske političke partije koje učestvuju u širokoj vladinoj koaliciji u Skoplju sa političkim predstavnikom albanskih naoružanih grupa u Makedoniji. Sporazum je potpisan u Prizrenu 22. maja ove godine. Bez obzira na oštre odbijajuće stavove zvaničnog Skoplja i međunarodnih centara u Briselu, Sporazum u Prizrenu predstavlja činjenicu objedinjavanja albanskih stavova u cilju olakšavanja pregovaračkog procesa za postizanje nekakvog mirnog rešenja, a ne za zaoštravanje albanskih zahteva ili za njihovo podržavanje oružjem. Ovo je opšta ocena albanske politike i javnosti.

U jednom širem osvrtu, objavljenom u dnevnom listu "Zeri" 28. Marta, kosovski vojni analitičari Naim Maloku i Bislim Zyrapi, ocenjuju da taj Sporazum jasno otkriva da problem u Makedoniji ima unutrašnje izvore i da se govori o dvema značajnim činjenicama za mirovni proces. Prvo, dokazuje da se vojni faktor stavlja pod kontrolu politike i, drugo, predstavnik vojnog krila prihvata jednostranu demilitarizaciju, što se može shvatiti i kao spremnost za predaju. Analitičari to ocenjuju kao veoma hrabar i ozbiljan stav koji govori o dubokoj posvećenosti trojice potpisnika mirnog rešavanja problema. Maloku - Zyrapi ocenjuju da nastavak oružanog konflikta i nakon tog Sporazuma baca sumnje na stavove zvaničnog Skoplja da iskreno želi postizanje mirnog rešenja. Sporazum u Prizrenu beleži početak druge faze razvoja krize u Makedoniji koja se, prema tim analitičarima, može odvijati u dva dijametralno suprotna pravca. Prvi je intenziviranje rata i etničkog čišćenja, što bi eventualno moglo voditi prema nekakvoj što povoljnijoj podeli za Makedonce. Drugi paralelni pravac bilo bi stvaranje uverenja o neophodnosti neke vrste međunarodne vojne intervencije, bez učešća susednih država za očuvanje teritorijalnog integriteta Makedonije i sprečavanje širih komplikacija. Pošto konstatuju da je u ovom trenutku južno od Kuršumlije, prema granici sa Kosovom i Makedonijom, Srbija koncentrisala oko 38 hiljada vojnika, policajaca i paramilitaraca sa potrebnom opremom, ovi analitičari konstatuju da Beograd i dalje ostaje prvi negativni regionalni faktor.

Polazeći od makedonskog rezona o mogućem rešenju, potrebno je odvojiti dva cilja. Prvo, da se iskoristi veoma osetljiv međunarodni položaj države i nikada povoljnije okolnosti u svetu za ostvarenje planova za modernizaciju vojske i policije. Kao drugi cilj je definitivno slamanje strateške volje Albanaca za postizanje statusa ravnopravnog naroda. I dok neko može očekivati da se, koristeći opštu zbrku, u kraćem vremenskom periodu, makedonska vojska i policija osposobe za efikasno suprotstavljanje svakom aktivnijem unutrašnjem otporu, ne izgleda realnim očekivanje da će tamošnji Albanci, u neko predvidivo vreme, odustati od svojih strateških političkih aspiracija.

Sporazum u Prizrenu, koji premijer Georgijevski smatra proglašenjem rata protiv Makedonije, bio je povoljan povod za nastavak ratne ofanzive. Pre toga je zvanično Skoplje istupilo sa objašnjenjem da će svim snagama sprečiti prelazak nekoliko stotina albanskih boraca iz Preševa u Makedoniju. Zatim je rečeno da je cilj ofanzive opkoljavanje, pacifikacija i likvidacija albanske gerile u oko desetak albanskih sela duž granice sa Srbijom. Sve što je rečeno, ne može negirati činjenicu da je sadašnja makedonska ofanziva započela u vreme kada su Srbi počeli da uspostavljaju punu kontrolu u Preševskoj dolini. Pre izvesnog vremena, navodno greškom, srpske snage su granatirale selo Vaksince, koje je zajedno sa selom Lojane etnički očišćeno. U jednoj dužoj filmskoj i tonskoj storiji "Rojtersa" oko ispražnjavanja Vaksinca, moglo se čuti kako policajci govore na srpskom jeziku.

Ratište regiona Kumanova sačinjavaju naselja koja se nalaze i gravitiraju prema dolini. Ona predstavljaju poslednju liniju u obliku luka koji deli kumanovsku dolinu od visokih planina gnjilanskog Karadaka (Skopska Crna Gora) i Skoplja. U unutrašnjosti, ova sela su povezana boljim, asfaltiranim putevima. Polazeći od činjenice postojanja velikih razlika u naoružanju sukobljenih strana, ne bi trebalo isključiti mogućnost da makedonske snage, uz upotrebu naoružanja sa velike distance, uspeju da izvrše etničko čišćenje tog regiona, što je kako se pretpostavlja deo vojnih i poitičkih ciljeva. Za sukobljene strane taj će se problem komplikovati, ako borci i deo stanovništva odluče da pređu u brda i ostanu blizu svojih naselja.

AIM Priština, Fehim REXHEPI