AIM: start



THU, 07 JUN 2001 04:32:46 GMT

Slovenija i EU

Spas u poslednji čas

Tačno dva dana pre roka (1. juna) kada bi Slovenija morala - u skladu sa zakonom koji je posle pritiska službenog Beča i Rima preko Brisela usvojen u slovenačkom parlamentu - ukinuti djuti fri šopove na graničnim prelazima sa Austrijom i Italijom, ovdašnji Ustavni sud privremeno suspenduje izvodjenje zakona o transformaciji pomenutih dućana.

Ljubljana, 06.06.2001.

Odmah posle vesti o odluci Suda da produži život "djutićima", zaposleni su vratili na radnje već skinute oznake za "djuti fri" šopove. Ni ovoga puta u slovenačkom komšiluku nije falilo komentara da se radi o tipičnoj "balkanskoj kuhinji" i smišljenom "izvrdavanju dogovorenih i utvrdjenih obaveza", dok su u Sloveniji gurnute u prvi plan proceduralne dileme u vezi zatvaranja djuti fri šopova. Inicijator procene ustavnosti ukidanja djuti fri trgovina bila je malo poznata vanparlamentarna partija - Nova stranka. Ona se protivi trećem paragrafu 292. člana novog parlamentarnog poslovnika, na osnovu koga je predsednik slovenačkog parlamenta Borut Pahor pre nekoliko meseci odbacio inicijativu za raspisivanje posebnog zakonodavnog referenduma i nije odredio rok za sakupljanje predvidjenih 40.000 potpisa biračkog tela. Rečenu inicijativu je Nova stranka uložila sedam dana posle odluke Državnog zbora (donji dom parlamenta) da ignoriše veto državnog Veća (drugi, korporativistički dom parlamenta) te još jednom izglasa Zakon o transformaciji djuti fri šopova u obične radnje koje rade po uobičajenom režimu. Stručne službe Parlamenta ocenile su da je Nova stranka zakasnila i probila predvidjeni rok.

Ustavni sud je privremeno, do konačne odluke, suspendovao izvodjenje Zakona zato što posle 1. juna - ukoliko bi se iskazalo da je Nova stranka ipak bila u pravu - više ne bi bilo djuti fri šopova, pa tako više ne bi bilo moguće ni efikasno braniti pravo na referendum u upravnom sporu. Pošto se Nova stranka ujedno zalaže i za poništenje delova novog poslovnika, od konačne ocene Ustavnog suda zavisi i sudbina Zakona o djuti fri šopovima. U proteklom periodu je Ustavni sud Slovenije nekoliko puta donosio odluke - u vezi nacionalizacije, Crkve i sličnog - koje su imale politički uticaj i odlučujuću težinu. A ako se zna da je odluka o suspenziji Zakona o djuti fri šopovima donesena na oštrici noža (5 sudija za i 4 protiv) onda je jasno da je sve još uvek stvar pregovora i ubedjivanja. Posebno zato što se Drnovšekova administracija obavezala da će ti dućani biti likvidirani još davno pr ovog poslednjeg roka.

Ustavni sud Slovenije je svega nekoliko dana ranije prihvatio ništa manje važnu političku odluku, prema kojoj Ugovor o malograničnom prometu potpisan izmedju Slovenije i Hrvatske nije u suprotnosti sa Ustavom. U istom stilu je sa djuti fri radnjama - iako u Sloveniji niko ne sumnja da će ti dućani uskoro biti zatvoreni, nepredvidljive odluke Suda ne daju garanciju kada će se likvidacija uistinu i obaviti.

Suština problema je kompleksna, ali se dobrim delom svodi na pritiske susednih država, pre svega Italije i Austrije. Obe države su svojevremeno uočile da gube dobar deo potencijalnih prihoda na granici sa Slovenijom, što na benzinskim pumpama (pošto je benzin u Sloveniji bio jeftiniji), što u bescarinskim radnjama. Zato je na zvaničnu Ljubljanu izvršen pritisak tokom pregovora o pridruženom članstvu EU, sve kako bi se isposlovalo zatvaranje nepoželjnih bescarinskih prodavnica. Drnovšekova administracija je čak potpisala i posebnu izjavu da će "strane u ugovoru... pre 1. jula 1998. godine početi sa realizacijom preporuka koje je prihvatio Savet za bescarinsku saradnju, 16. jula 1960. godine". Iza ove suvoparne formulacije krije se zahtev da djuti fri šopovi ubuduće opstanu samo na aerodromima i u lukama, odnosno na spoljnim granicama Unije, a ne i na kopnenim prelazima izmedju članova Unije.

Što se Slovenije tiče, nezgoda je u tome što se vlada unapred obavezala da će se ponašati kao da je već u elitnom evropskom klubu, iako službena Ljubljana pojma nema kada će postati punopravni član Unije. Štaviše, Slovenija sve vreme od Brisela dobija packe, iako je u medjuvremenu zaista povukla nekoliko značajnih poteza u pravcu zatvaranja djuti fri šopova; prvo je, "u znak dobre volje", 1996. godine zatvorila četiri djuti fri šopa na malograničnim, a godinu dana kasnije još dve bescarinske radnje na državnim prelazima. Ni to nije sve - Drnovšekov kabinet je uz to samoinicijativno izjavio da će "Slovenija sredinom 1999. godine, odnosno - onda kada to učini EU, prionuti na zatvaranje ostalih djuti fri šopova". Nešto slično su izjavili i Zoran Thaler, nekadašnji ministar spoljnih poslova, a kasnije i Igor Bavčar, ministar za evropske integracije. Uprkos tome je zatvaranje djuti fri šopova odlagano, sve dok 22. februara konačno nije drugi put izglasan zakon koji je rok za ukidanje djuti fri šopova produžio do 1. juna 2001. godine.

Cela priča ima i širu medjunarodnu dimenziju. Zatvaranje djuti fri šopova je najednom ispao jedan od preduslova za "zatvaranje" 25. poglavlja pregovora Slovenije i Evropske Unije. To poglavlje se zvanično bavi pitanjima o carinskoj Uniji. Slovenački pregovarači - vodja delegacije Janez Potočnik i ministar za evropske integracije Igor Bavčar - javno su pokazali nezadovoljstvo zbog efekta odluke slovenačkog Ustavnog suda na proces uklapanja Slovenije u Uniju. Slovenija je ušla u prvu grupu država-kandidata za punopravno članstvo, pri čemu državni službenici 2003. odnosno 2004. godinu najčešće vide kao realne datume ulaska Slovenije u porodicu EU. Do sada je slovenački pregovarački tim uspeo da zatvori 18 "poglavlja" u pregovorima, svega tri manje od Kipra, koji je odradio 21 poglavlje. Koliko je važna mrtva trka u brzini skidanja spornih pitanja sa dnevnog reda, vidi se i u slučaju brzog popuštanja na području sporazuma o slobodnoj trgovini.

Sporazumi o slobodnoj trgovini, koje je Slovenija potpisala sa Hrvatskom i Makedonijom (a planirano je i sa SR Jugoslavijom te Bosnom), jesu veoma korisni za domaću privredu, pa je slovenački pregovarački tim tražio od kolega iz EU da se Sloveniji zbog ekonomskih i političkih razloga ("stabilizacija regije" i sl.) dozvoli prelazni period od deset godina. Posle nekoliko godina insistiranja na ovakvom stavu, slovenački pregovarači napuštaju tu ideju i tako postižu zatvaranje 26. poglavlja pregovora sa EU. Jeste da su Češka i Estonija oko sličnih ugovora o slobodnoj trgovini tokom pregovora sa EU popustile još mnogo ranije, ali je isto tako tačno da su te države u pogledu opstanka djuti fri šopova, prometa nekretnina i drugih pitanja izbojevale bolje uslove.

Zato se u domaćoj javnosti sve češće čuje pitanje šta takav način pregovora znači za državu i kakvu cenu će Slovenija platiti, odnosno koliko su pošteni, ravnopravni i nepristrasni kriterijumi za sve države koje čekaju za ulazak u EU, kao i za države koje su već "unutra". Tako je, na primer, baš u trenutku kada je slovenačka pregovaračka grupa odustala od zahteva o prelaznom periodu za sporazume o slobodnoj trgovini, iz Beča stigla vest da Austrija, Nemačka i još neke države traže sedam godina prelaznog roka za zabranu migracija radne snage iz novih istočno-evropskih članica EU. Tako "pregovori" sa EU iz slovenačke perspektive sve više izgledaju kao stalno popuštanje i pristajanje na diktat Brisela u svim pogledima, dok su sintagma "pregovarač" i "pregovori" shvaćeni kao eufemizmi kojima se prikriva činjenica da se radi o jednostranom, a ne dvostranom procesu.

"To nisu nikakvi pregovori. Naš pregovarač dodje sa ekipom u Brisel, ima sastanak koji traje sat ili više, referiše šta je uradjeno, pokupi instrukcije i vrati se kući, gde treba da pripremi teren za sve naručene promene," opisuje jedan od slovenačkih dopisnika tok pregovora slovenačke delegacije sa pregovaračima iz EU. To je bilo njegovo usmeno zapažanje nama, "kolegama iz zavičaja" u poseti Briselu, zapažanje koje "iz razumljivih razloga" nikada nije poslato matičnoj redakciji. Nije čudo da zato svi zapleti oko djuti fri radnji mnogima izgledaju kao farsa, u kojoj država po cenu ukaljanog ugleda Ustavnog suda spašava ono što je prokockano tokom "pregovora".

Igor Mekina (AIM Ljubljana)