AIM: start



TUE, 05 JUN 2001 00:09:19 GMT

Otvara se zalagaonica za novog premijera

Rejting carskog pokreta opada ali on i dalje vodi prema sociološkim predizbornim anketama

AIM Sofija, 04.06.2001

U poslednjim danima maja - tačno 20 dana pre zakazanih za 17. jun parlamentarnih izbora, u štabu vladajućeg Saveza Demokratskih snaga (SDS) u Sofiji nastala je živost. Nacionalni centar za ispitivanje javnog mnjenja (NCIOM) objavio je ohrabrujuće rezultate na bazi svoje poslednje ankete. Prema podacima NCIOM koji je podređen Narodnom sobranju 30,8% birača podržalo bi Simeona II (NDS II), dok je 19,1% spremno da glasa za SDS. Pokazalo se da su šanse NDS II za 3,6 % manje u odnosu na početak maja, dok su ove SDS porasle za 4,3 %.

Očigledno da kampanja desne koalicije Udruženih demokratskih snaga (UDS) daje delimične rezultate pošto su mobilisane sve partijske, odnosno državne snage i sredstva. Cilj je bio da se ubije samopouzdanje tako zvanih carskih ljudi koji su bili ohrabreni neočekivano visokim rejtingom njihovog pokreta koji je kao u šali promenio raspored figura na političkoj šahovskoj tabli.

Taj rejting međutim zasnivao se jedino na revoltu i umoru ljudi dosadašnjim plavim i crvenim upravljanjima, a ne na veri u vrline jednog izbalansiranog programa. Upravo zato postoji velika verovatnoća da do 17. juna dođe do "otrežnjenja" i da se podrška za NDS II još više smanji. Tim više što se predizborni program pokreta baš naročito ne ističe nečim posebnim. Ipak će ova nova politička snaga sačuvati svoj visoki rejting i možda će biti zastupljena u parlamentu sa najviše predstavnika.

Niti NDS II, niti bilo koja druga partija imaju šansu da dobiju većinu da bi formirali samostalnu vladu. Dakle, biće neophodno da u naredne 4 godine upravljanje zemljom preuzme neka koalicija.

Mnogi bi želeli da se koaliraju SDS i NDS II, ali eksmonarh daje signale da je sklon da napravi savez sa SDS bez učešća sadašnjeg premijera Ivana Kostova. Sa svoje strane, SDS daje signale da je sklon koalicionoj vladi ali jedino ako je NDS II druga po značaju sila u njoj. U suprotnom Kostov namerava da pređe u opoziciju i da radi na svrgavanju novog kabineta i izazivanju prevremenih izbora.

Za razliku od prethodnih kampanja, kada se unapred znalo ko će postati premijer, danas je to potpuno nepoznato. Spominju se imena bar četvorice političara. To su bivši monarh Simeon II, gradonačelnik Sofije Stefan Sofijanski, premijer Ivan Kostov i ministar inostranih poslova Nadežda Mihajlova. Svaki od njih ima ima značajne šanse kod određene postizborne konfiguracije, mada su mogućna i iznenađenja.

Ivan Kostov zatražio je od NDS II da unapred oglasi svoju nominaciju za premijera da bi mogao da diskutuje s njim uoči izbora. Ovim pozivom premijer je želeo da sazna da li car vidi sebe kao eventualnog njegovog zamenika. Ili pre da razbije iluzije nekih njegovih pristalica prema kojima se Simeon II sprema da sedne u premijersku fotelju.

Da je to bilo tako, bio bi red da se car najpre kandiduje za poslanika, a onda, kao titular najveće parlamentarne grupe da formira svoj kabinet. Ali on to nije učinio što je kod ljudi ostavilo utisak da em želi da dobije svojim neverovatno visokim rejtingom, em ne bi da se opterećuje problemima kod eventualnog neuspeha - jer rizik uvek postoji. Tako je on izbegao mogućnost da se zakune u ustav republike i da na taj način stavi krst monarhističkim snovima mnogih.

Odbijanje Simeona II da se direktno uključi u izbore neminovno će dovesti do opadanja procenta njegovih pristalica. Ali taj pad neće biti toliko velik koliko bi to želeo SDS.

Trezveni Bugari ipak bi hteli da već sada znaju ko šta preuzima kao obaveze i hoće li ih poštovati. Uveravanja carskih ljudi da neće nikada da kradu nisu baš ubedljiva jer zna se da vlast kvari čoveka.

Bivši monarh međutim ne žuri da objavi ime svog favorita za premijera. Možda da ne bi stvorio neprijatnosti Stefanu Sofijanskom. Jer, mada i gradonačelnik Sofije pripadao SDS-u, javna je tajna da je on jedna od rezervnih varijanti cara za premijera. Nije slučajno što je Sofijanski odbio da bude prvi na listi UDS u Sofiji. S njegove strane to je bila demonstracija da ne želi da se identifikuje sa otvorenom antisimeonovističkom linijom sadašnjeg rukovodstva SDS.

U međuvremenu su iluzije pristalica SDS za pobedu počele da se gase sa pojavom NDS II na političkoj sceni. To je izazvalo haotično pregrupisanje u taboru Sofijanskog koji je u stvari u konfrontaciji sa Kostovim, mada ne i otvorenoj.

U krugovima SDS na teoriji se spominje i varijanta u kojoj bi za premijera mogla biti izabrana Nadežda Mihajlova. Ona je najverniji čovek Kostova u kabinetu a u isto vreme se dopada i Zapadu. Njen ostanak u novoj vladi - u svojstvu premijera ili ministra inostranih poslova, bio bi moguć jedino blagoslovom Ivana Kostova. To bi se dogodilo pod uslovom da se Komandir, kako svi zovu premijera, mora povući u senku. Jer je eventualna koalicija između NDS II i SDS mogućna jedino ako u tom kabinetu nema Kostova. Tada bi on mogao da postane šef Parlamenta i da preko Mihajlove iza kulisa vuče konce upravljanja sve dok ne postigne svoj cilj - prevremene izbore. Dakle, Mihajlova bi odigrala ulogu Trojanskog konja u taboru Simeona.

Eventualnim postavljanjem Mihajlove za premijera Kostov bi osujetio i realnu mogućnost da Sofijanski sedne u njegovu fotelju. Jer bi tada teško ostvario svoje zamisli - gradonačelnik Sofije je konsenzusna figura, njega prihvataju i car, i Pokret za prava i slobode (DPS), pa čak i Bugarska socijalistička partija (BSP).

Prilično nerada je politička perspektiva za lidera BSP Georgija Prvanova. Pre mesec dana on je crtao planove kako će sesti u premijersku fotelju, a danas se video u čudu s kim da se koalira da bi se bar primakao tom položaju. Ako se BSP nađe u dubokoj opoziciji, moguće je da i Prvanov bude oboren sa liderske pozicije. Ali ako crveni dobiju mandat za formiranje nove vlade, što je ipak slabo verovatno, onda bi sačuvali ne samo svoje sadašnje partnere već bi mogli da računaju i na nove.

Osim sa partijama iz leve Koalicije za Bugarsku, Prvanov je spreman da podeli vlast i sa DPS Ahmeda Dogana. On ne isključuje ni mogućnost za kabinet sa carskim pokretom. Međutim, lider socijalista bi pre toga zatražio od Simeona II da se kategorično odrekne obnavljanja monarhije što car sasvim sigurno neće učiniti.

Ako Simeon II osvoji najviše glasova a DPS uđe u parlament, veoma je mogućna i koalicija između njih. Tada bi se međutim podudarili interesi SDS i BSP pa bi oni družno počrli da rade na destabilizaciji vlasti i izazivanju novih izbora, tj. na obnavljanju bipolarnog modela.

Ali je ova šema političkog života već dojadila Bugarima pa oni računaju da će NDS II formirati dobar koalicioni kabinet. Ukoliko u taj kabinet međutim ne uđu pouzdani i kvalitetni ljudi, velika je opasnost da on neće do kraja ispuniti svoj mandat. Tim pre što je pojava NDS II na političkoj sceni uskratila šansu mnogim partijama i koalicijama da uđu u šarlament. Tako da će udruženi napadi svih onih koji će ostati izvan vladinog i parlamentarnog upravljanja biti stvarno bespoštedni.

Plamen Kulinski (AIM)